Епархија Шумадијска

ПОЗИВ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА НА ПРЕСТАНАК ПОДЕЛА И ПОКРЕТАЊЕ БРАТСКОГ ДИЈАЛОГА

Верни народе Српске Православне Цркве,
браћо и сестре,
децо Светога Саве,

Чујемо гласове о могућим сукобима у нашем народу и то нас веома забрињава. Црква позива све који су на било који начин укључени у актуелна збивања да у времену Васкршњег поста, времену покајања и праштања, сагледају сопствене грехе и покажу плодове покајања, како би свако од нас био бољи и како би Христове речи: „Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима” (Лк 6, 31) биле наше златно правило.

Опширније...
ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ЈАСЕНИЧКОГ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

У петак друге недеље Часног поста, 14. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци, архијерејско намесништво јасеничко.

Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архимандрит Евтимије (Јутрша), који је непосредно пред Литургију исповедио свештенство јасеничког намесништва, архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј Драган Икић, протонамесник Далибор Новаковић, протонамесник Срђан Ковачевић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

Опширније...
ЛИТИЈА У ЧАСТ ПОБЕДЕ ПРАВОСЛАВЉА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ 2025
ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА КОЛУБАРСКО-ПОСАВСКОГ

У среду друге недеље Часног поста, 12. марта, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру Ћелије колубарске надомак Лазаревца.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Онуфрије и протосинђел Евстатије, протођакони Иван Гашић и Никола Урошевић.

Опширније...
НЕДЕЉА ДРУГА ЧАСНОГ ПОСТА - ПАЧИСТА

И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе;
И казиваше им реч.
И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он бејаше,
и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
А Исус видевши веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји!
А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?
И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе, рече узетоме:
Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи:
Никада тако што невидесмо.

(Свето Јеванђеље по Марку 2, 1-12)

Опширније...
МИТРОПОЛИТ ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН ПОСЕТИО ЗАЈЕДНИЦУ “ЗЕМЉА ЖИВИХ” У БРАЈКОВЦУ

У понедељак 10. марта 2025. године Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован посетио је заједницу за лечење и ресоцијализацију оболелих од болести зависности “Земља живих” у Брајковцу.

Опширније...
ПАРАСТОС НА ГРОБУ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА У ЈАГОДИНИ

На дан смрти једног од стотину најзнаменитијих Срба, 10. марта 2025. године, на градском гробљу у Јагодини, свештенство Јагодинских градских цркава одржало је парастос Светозару Марковићу.

Овим је отпочело обележавање великог јубилеја – век и по од његове смрти и то на месту где је нашао вечни починак: на његовом гробу у граду који је безмало пола века носио име по њему.

Опширније...
ЛИТИЈА У ЧАСТ ПОБЕДЕ ПРАВОСЛАВЉА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

У поподневним часовима, 9. марта 2025. године, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, протојереј Дејан Марковић, старешина храма, началствовао је вечерњим богослужењем, након којег је уследила традиционална литија са иконама у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине и вере православне.

Опширније...
ЦИКЛУС ВЕЛИКОПОСНИХ ПРЕДАВАЊА БРАТСТВА ХРАМА СВЕТОГА САВЕ

По благослову Његовог Високопреосвештенства митрополита шумадијског и по устаљеној пракси, братство храма Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром започело је циклус предавања у току Великог Поста.

Први предавач у недељу православља, после свете литургије био је отац Немања Младеновић на тему „Отров осуђивања“.

Опширније...
НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

У Недељу Православља 9. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење: протојереја–ставрофора Зарија Божовића, протојереја Дејана Марковића, старешине Саборног храма, братства катедралног храма, протођакона Ивана Гашића и ђакона Лазара Марјановића.

Опширније...
ТЕОДОРОВА СУБОТА У ХРАМУ СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА У КОРИЋАНИМА

У прву суботу Великог поста – Теодорову суботу, 8. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Силаска Светог Духа у крагујевачком насељу Корићани.

Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор Милорад Тимотијевић, старешина храма, протојереј Дејан Марковић, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Синиша Раденковић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

Опширније...
ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

У петак прве седмице Часног поста, 7. марта 2025. године, када Православна црква прославља Светог Папија Јерапољског и Обретење моштију Светих мученика у Евгенији, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Митрополиту су саслуживали: протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Слободан Савић, протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

Опширније...
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ НЕЦРКВЕНИХ ИСТУПАЊА СВЕШТЕНИКА НИКОЛЕ СИМИЋА

На почетку Великог поста затражили смо опроштај једни од других, а од Господа смо замолили и молимо да нам подари дух целомудрености, љубави и праштања. Позвани смо дакле на целовитост ума, на искреност, достојанство, на поштовање себе и других. Позвани смо и на љубав јер нас она води ка истини која је за хришћане сусрет са Христом до кога се долази тек онда када једни другима опростимо. Наравно опроштај подразумева покајање, признање свога греха, јер ко свој грех не признаје тај опроштај не може ни примити ни пружити.

Све ово наводимо у данима медијске хајке на Цркву Божију у Шумадији, у данима најблаже речено недопустивог понашања појединаца који су себи дали за слободу и право да 27. фебруара 2025. године, без одобрења у порти храма у Вучковици организују протест под називом “Скуп подршке оцу Николи у борби против зла”, а затим и да 28. фебруара 2025. године, исти скуп одрже у порти Саборног храма у Крагујевцу и да на њему, ни мање ни више него виком, галамом, разноразним погрдним речима, увредама, показивањем средњег прста па чак и пљувањем појединих свештеника, затраже: да им се Митрополит обрати и објасни зашто је свештеник Никола Симић смењен са тог места, иако су ти разлози већ били јавно објављени.

Опширније...
ВЕЛИКО ПОВЕЧЕРЈЕ И ЧИТАЊЕ КАНОНА СВЕТОГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ У МАНАСТИРУ ЛИПАР

У манастиру Светог Великомученика Георгија на Липару Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г.Г. Јован служио је у среду, 5. марта 2025. године Велико повечерје, прочитавши Велики покајни канон Светог Андреја Критског, који се чита током прва четири дана Великог поста.

Опширније...
МИТРОПОЛИТ ШУМАДИЈСКИ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

Литургија Пређеосвећених дарова се приписује светом Григорију Двојеслову, папи римском (VI век), иако њени корени сежу у много старија времена. Њена суштина лежи у томе да се током ње не врши претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, већ се причешћујемо већ освећеним даровима који су припремљени на претходној Литургији Светог Василија Великог или Светог Јована Златоустог.

Опширније...
ВЕЧЕРЊА ПРАШТАЊА У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ АЕРОДРОМ

Не одврати лице Твоје од слуге Твога,

јер сам жалостан, брзо ме услиши.

Погледај на душу моју, и избави је;

ради непријатеља мојих избави ме.

(Пс 69, 18)

Опширније...
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛУТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАЧА

У суботу сирне недеље, 1. марта 2025. године, на празник Светих мученика Памфила, Порфирија и других дванаест мученика Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску Лутургију у манастиру Драча поводом седме годишњице од упокојења монахиње Магдалине (Божовић).

Опширније...
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Поводом иступања свештеника Николе Симића у средствима јавног информисања о политичкој позадини његовог случаја, Информативна служба Епархије шумадијске је већ саопштила да се по први пут сусреће са информацијом да свештеник Никола Симић трпи притиске из наше Епархије у вези са својим учешћем на студентским протестима и скуповима против компаније Рио Тинто.

Будући да јереј Никола Симић на тај начин износи тврдње и ставове који не одговарају чињеницама, обавештавамо све заинтересоване да је јереј Никола Симић са 1. мартом 2025. године, стављен под забрану свештенослужења и предат на даљу надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске због кршења Устава Српске Православне Цркве и нарушавања црквеног поретка, из следећих разлога:
- На основу извештаја Комисије Епархије шумадијске за испитивање законитости и исправности материјално-финансијског пословања (КЕУО бр. 313 од 3. фебруара 2024. године), констатовано је да у начину материјално-финансијског пословања ЦО вучковичко-брњичке, као и у њеном целокупном раду постоје преступи: чл. 191, 192, 201 т. 2, чл. 203, 206, 214 т. 2 и 3 и чл. 241 Устава Српске Православне Цркве, чл. 16, 24 и 69. Уредбе о рачуноводству СПЦ њених установа и фондова, чл. 12 Уредбе о парохијском свештенству СПЦ, чл. 15, 17, 22, 25, 32, 33, 34, 47, 48 и 49 Крвичних правила СПЦ.
На ове пропусте и преступе, у више наврата, указивао је Епархијски управни одбор Епархије шумадијске позивајући да се матријално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, упозоравајући притом на могуће последице (КЕУО бр. 2446/24; КЕУО бр. 2544/24; КЕУО бр. 2752/24; КЕУО бр. 3070/24; КЕУО бр. 313/25).

Будући да је на основу чл. 203 Устава СПЦ, за ове преступе и пропусте одговоран у првом реду секретар ЦО јереј Никола Симић, који је морао знати и поучити одборнике црквеним прописима или у случају неслагања изјавити жалбу, односно предузети све што је потребно да се материјално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, што именовани није учинио ни после два састанка одржана у просторијама Епархије шумадијске 29. јануара 2025. године и 10. фебруара 2025. године, донета је горе наведена одлука.

Ово је иначе трећи пут да се против јереја Николе Симића покреће црквеносудски поступак, који као ни прва два, нема апсолутно никакве везе са студентима ни са компанијом Рио Тинто.

Први пут црквеносудски поступак против јереја Николе Симића покренут је 3. јануара 2016. године, због основане сумње да је починио преступе: 25, 27, 42, 56. Апостолског правила, 64 и 82. правила Светог Василија Великог, чл. 176 т. 1, 3 и 8, чл. 214 т. 1, 2, 3 и 4. Устава Српске Православне Цркве и чл. 10, 24, 25, 30 и 39 т. 1. Правила и поступка за црквене судове, када је стављен под забрану свештенослужења и предат на надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске (Ебр. 1704 од 25. децембра 2015. године).

На основу уверавања одборника ЦО жабарске, изнетих на састанку од 29. јануара 2016. године и извештаја братства Архијерејског намесништва опленачког бр. 53 од 8. фебруара 2016. године и бр. 77 од 10. марта 2016. године, као и на основу уверавања Архијерејског намесника опленачког од 11. марта 2016. године, да је јереј Никола Симић увидео своје грешке и у знатној мери уподобио своје владање свештеном чину у коме се налази, на основу 102 канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ донета је одлука, којом је јереју Николи Симићу са 18. мартом 2016. године, скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године).

Истом одлуком јереју Николи Симићу је предочено да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због којих је од 3. јануара 2016. године предат у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15), као и у случају било каквих преступа који би били у супротности са хришћанским именом и свештеним чином, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.

Због нових преступа које је у међувремену починио (фалсификовње докумената, неовлашћено коришћење података црквеноадминистративних јединица Епархије шумадијске као и матичних података Епархије шумадијске, одрицање послушности...), као и због понављања преступа због којих је већ био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), сходно одлуци ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године, јереј Никола Симић је са 1. новембром 2021. године, по други пут предат на поступак и надлежност Црквеног суда Епархије шумадијске и истом одлуком је стављен под забрану свештенослужења (КЕбр. 1533 од 21. новембра 2021. године).

На основу покајног писма које је јереј Никола Симић поднео 14. марта 2022. године (бр. 21 од 14. марта 2022. године), а у коме је признао све почињене преступе изразивши кајање за исте, на основу 102. канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, донета је одлука којом је јереју Николи Симићу скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 52 од 15. марта 2022. године).

Истом одлуком јереју Николи Симићу је поново напоменуто да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због преступа због којих је у два наврата предаван у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15; КЕбр. 1533/21) или у случају било ког другог преступа дефинисаног канонским предањем Цркве, Уставом СПЦ и Кривчним правилима СПЦ, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.

Трећи пут црквеносудски поступак против Николе Симића биће покренут од 1. марта 2025. године из горе наведених разлога.

На крају наглашавамо да све црквене епитимије, имају за циљ духовно исцељење и повратак на прави пут и да оне никако нису казне којима је циљ одмазда према било коме. У том смислу изражавамо наду да ће и јереј Никола Симић у данима Великог поста који су пред нама, кроз покајање и молитву спознати своје преступе и да ће се вратити на пут истинског свештенослужитеља олтара Божијег.

Информативна служба Епархије шумадијске
УСНУО У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСАНДАР СТАНКОВИЋ

Са вером и надом у Васкрсење, обавештавамо јавност да је у четвртак недеље Сиропусне 27./14. фебруара 2025. године када наша Света Црква молитвено прославља празник Преподобног Аксентија и Светог Кирила словенског равноапостолног у преподневним часовима у УКЦ Крагујевац уснуо у Господу протојереј Александар Станковић умировљени парох шумаричке парохије.

Опширније...

Наjчитаније вести

Пошаљите нам поруку

Епархија

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА
Канцеларија Епископа, Епархијског управног одбора
и Црквеног суда Епархије шумадијске
ул. Краља Александра I Карађорђевића 31а

34000 Крагујевац
тел. 034/ 302-642
факс. 034/300-490
ЕУО : Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Кабинет Епископа: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Пословно продајни центар
Ненад Пантић
тел. 034/ 333-827
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Верско добротворно старатељство
јереј др Стефан Дамјановић
тел. 065/244-81-74
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Фонд „Ходочашће“
протонамесник Дејан Марјановић
тел. 034/ 330-811
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Информативна служба
јереј Дејан Марковић
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Пошаљите нам поруку

Опширније...

Званичнии YOUTUBE канал Епархије шумадијске

БЕЛИЧКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: Храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини

Facebook профил: Храм Свете Петке у Јагодини

Храм Светог Јована Крститеља у Кончареву

Facebook профил: Храм Светог Јована Крститеља у Кончареву

БЕЉАНИЧКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: Храм Светог Јована Крститеља у Мељаку

Facebook профил: Храм Светог Николаја у Барајеву

Facebook профил: Храм Светог Саве у Барајеву

ЈАСЕНИЧКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: Манастир Пиносава

КОЛУБАРСКО-ПОСАВСКОМ НАМЕСНИШТВО

Храм Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу

КОСМАЈСКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: Црква Светих Апостола Петра и Павла, Неменикуће

Facebook профил: Црква Светог великомученика Георгија, Поповић

Facebook профил: Манастир Светих Архангела, Тресије

КРАГУЈЕВАЧКО НАМЕСНИШТВО

Храм Успења Пресвете Богородице – Саборни храм у Крагујевцу

Facebook профил: Црква Светог Георгија у Шумарицама - Крагујевац

Facebook профил: Храм Зачећа Светог Јована Поскурице – Шљивовац (околина Крагујевца)

Манастир Драча

Блог јеромонаха Онуфрија

Радио Златоусти – радио Епархије шумадијске у Крагујевцу

Facebook профил: Радио Златоусти – радио Епархије шумадијске у Крагујевцу

Богословија “Светог Јована Златоуста”

ЛЕВАЧКО НАМЕСНИШТВО

Манастир Светог великомученика Георгија Липар

Facebook профил: Манастир Денковац

ЛЕПЕНИЧКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: Удружење за помоћ деци и младима са сметњама у развоју “Свети Василије Велики” у Маршићу

Facebook профил: Храм Силаска Светог Духа у Корићанима

МЛAДEНOВAЧКO НAМEСНИШТВO

Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу

Facebook профил: Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу

YouTube канал: Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу

Храм Рођења Пресвете Богородице у Великој Крсни

Facebook профил: Црква Св. Јоакима и Ане у Младеновцу

Instagram профил: Црква Св. Јоакима и Ане у Младеновцу

Facebook профил: Храм Светих апостола Петра и Павла – Јагњило

Facebook профил: Храм Свете Тројице у Кораћици

Facebook профил: Црква Св. великомученика Димитрија - Велика Иванча

Facebook профил: Црква Преноса моштију Светог Николе у Ковачевцу

ОПЛЕНАЧКО НАМЕСНИШТВО

Манастир Светих архангела Михајла и Гаврила – Вољавча

ОРАШАЧКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: Храм у Буковику – Аранђеловац посвећен Сабору Светог Архангела Гаврила

Facebook профил: Хор "Света Анастасија Српска" – Аранђеловац

Блог: Хор "Света Анастасија Српска" – Аранђеловац

РАЧАНСКО НАМЕСНИШТВО

Facebook профил: црква Свете Параскеве у Лапову

Facebook профил: хор при храму Свете Параскеве у Лапову (затвореног типа, само за чланове хора)

Facebook профил: храм Успења Пресвете Богородице у Саранову

Српска православна црква

Mитрополије и епархије:

Остали православни линкови:

Православна библиотека СВ. НАУМ | Светосавска омладина | Источник |

Опширније...

Блаженопочивши Епископ шумадијски Др САВА

Др Сава (у свету Светозар Вуковић), епископ шумадијски, родио се у Сенти 13. априла 1930. године. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. За суплента Богословије Светог Саве у Београду постављен је 1958. године. Школску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи, у исто време, на докторској дисертацији "Типик архиепископа Никодима" код ментора професора др Лазара Марковића. На Богословском факултету у Београду докторирао је 15. маја 1961. године.

Патријарх српски Герман, замонашио га је у манастиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959, а 4. децембра исте године рукоположио у чин јерођакона. За викарног епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. године. У чин презвитера рукоположио га је патријарх српски Герман 3. јуна и произвео за протосинђела. у чин архимандрита произвео га је 24. јуна митрополит загребачки др Дамаскин (Грданички). За епископа моравичког хиротонисали су га, у београдској Саборној цркви 23. јула 1961. године, патријарх српски Герман, епископ бачки Никанор и епископ банатски Висарион.

Као викарни епископ предавао је на Богословском факултету у Београду литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године.

За епископа источноамеричког и канадског изабран је 1. јуна 1967. године и на овој катедри остао је до 13. септембра 1977. године. Свети архијерејски сабор изабрао га је за епископа шумадијског 21. маја 1977. године.

Као епископ шумадијски др Сава је представљао Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979-1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980-1991). Учествовао је у раду више међуцрквених организација и скупова.

По жељи Светог архијерејског сабора и Синода администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском (1977-1978), Жичком (1978), Банатском (1980-1985), Темишварском (1980-1996), Средњезападноамеричком (1986-1988), Западноамеричком (1986-1988) и Бачком (1988-1990).

У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педесет нових цркава је осветио и данас су у богослужбеној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву св. великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића. За време његовог управљања Шумадијском епархијом обновљено је више манастира, међу којима су Никоље рудничко ( XV век), Петковица у Страгарима ( XIII век), Павловац и Кастаљан на Космају ( XV век) и Брезовац на Венчацу ( XV век). Његовим залагање манастиру Каленићу враћен је репрезентативни конак који је држава национализовала после Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је подигао нови Епархијски центар.

Оснивач је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима. Дом за децу "Свети Јован Крститељ" (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд "Човекољубље", само су неке од установа које су се под надзором епископа Саве, бавиле харитативним радом. У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење Београдске богословије, које је 2000. проглашено самосталном Богословијом "Светог Јована Златоустог". У конаку манастира Јошанице ради већ пола деценије духовно-просветна установа, а у оквиру ње и летња школа црквеног појања "Корнелију у спомен".

За време архиепископске службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир, а седиште Источноамеричке и канадске епархије пренео је из Кливленда у Еџворт.

Током шеснаестогодишњег администрирања Темишварском епархијом, која је увек заузимала врло високо место у црквеној организацији Срба северно од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу биле угледан духовне старешине, епископ др Сава је основао више православних црквених општина (Дента, Рашица, Улбеч). Нарочито се старао о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави. Поред тога што је рукоположио близу двадесет младих свештеника, обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педест српских младића из румунског дела Баната.

Епископ др Сава почео је да се бави научним радом још као апсолвент теологије, и то из области Српске православне цркве, литургике, химнографије. У студијама посвећеним историји Српске цркве користио се грађом из Државног архива у Београду, Митрополијско-Патријаршијског архива у Сремским Карловцима, Патријаршије и Музеја Српске православне цркве у Београду, Српске православне цркве у САД (Либертивил), Руске митрополије у Њујорку, Архива Српске академије наука и уметности у Београду. Радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима. Дело "Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941." (1994, на српском и енглеском), написао је на основу архивске грађе из домаћих и страних архива. Књига "Српски јерарси од деветог до двадесетог века" (1996), најпотпунији је извор података о нашим архијерејима, а допуњена је књигом "Гробна места српских архијереја" објављеном 1999. године. Издао је и "Писма патријарха Георгија Бранковића" са коментарима (1994).

Као епископ моравички био је покретач излажења часописа "Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present " на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије "Православље", чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник "Гласника, службеног листа Српске православне цркве" био је од јуна 1966. до јула 1967. године.

По доласку у Америку, 1. јануара 1968. године, покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије "Стаза православља", који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Поводом 750 година самосталности Српске православне цркве (1219-1969) уредио је споменицу под насловом "Седам и по столећа Српске цркве", на српском и енглеском језику (Кливленд, Охајо). Две године касније уредио је "Календар Српске православне цркве у Америци и канади за 1971. годину".

По доласку у Шумадијску епархију, покренуо је епархијски лист "Каленић" (1978), који и данас излази шест пута годишње. У овом листу објавио је многобројне непотписан краће прилоге и преводе црквених песама и текстова са црквенословенског језика. под именом "Каленић" основао је и епархијску издавачку установу, која је за две деценије објавила преко 120 наслов, међу којима се налази дванаест Минеја, први пут штампаних код нас, затим "Симфонија Старог и Новог завета", као и репрезентативна монографија манастира Каленића, аутора Драгиње Симић Лазар. Увео је и праксу да се сваке године (од 1997) објављују потпуни епархијски шематизми.

Као администратор Епархија банатске и бачке обновио је некадашње часописе ових епархија: "Банатски весник" (1981) у Вршцу након педест година и "Беседа" (1989) у Новом Саду, после деветнаест година неизлажења.

По одлуци Светог архијерејског синода уредио је "Цркву, календар Српске патријаршије" за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године. Био је главни уредник споменица Српске православне цркве посвећених патријарху Арсенију III Чарнојевићу и Великој сеоби 1690. године и спаљивању моштију Светог Саве. Као члан редакционог одбора и аутор прилога учествовао је у припреми и псању књиге "Сто најзнаменитијих Срба". Радио је на организовању научног скупа посвећеног животу и делу митрополита Михаила. Био је и главни и одговорни уредник Енциклопедије Српске православне цркве и Шематизма Српске патријаршије.

За дописног члана Српске академије наука и уметности епископ др Сава (Вуковић) је изабран 1997. године.

Матица српска га за члана сарадника бира 1991. године, а стални члан постаје 1995. године. Био је члан Лексикографско-библиографског одељења и Темишварског одбора. Такође је био и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научноистраживачком пројекту Матице. поред тога што је учествовао у формирању азбучника, допуни литературе новим изворима, редиговању припремљених одредница, сам је написао око девет стотина биографија. Помогао је више пројеката Темишварског одбора. Одричући се ауторских и уредничких хонорара, уписао се у ред Матичиних добротвора.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење Светосавској цркви својој, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.

Опширније...

Блаженопочивши Епископ шумадијски ВАЛЕРИЈАН

Епископ Валеријан (у свету Василије Стефановић) родио се у Великој Лешници у Подрињу у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908. Основну школу завршио је у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925, Богословију "Свети Сава" у Сремским Карловцима 1931, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста епископа банатског др Георгија (Летића). За време свога школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. Професорски испит положио је у фебруару 1939. и у том својству остао је све до избора за епископа.

Четврте недеље Ускршњег поста 1938. игуман Леонтије (Павловић), настојатељ манастира Врдника и ВД управника Патријаршијског двора, замонашио га је по чину "одјејанија рјаси и камилавки" давши му име Валеријан. На благовести исте године је рукоположен у чин ђакона од викарног епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег епископа горњокарловачког. У чин јеромонаха рукоположио га је 1. септембра 1940. викарни епископ моравички Арсеније (Брадваревић), потоњи митрополит црногорско-приморски. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора, 11. децембра 1940, јеромонах Валеријан је изабран за викарног епископа будимљанског. Хиротонисан је за епископа 26. јануара 1941. у Саборној цркви у Београду. Хиротонију су извршили патријарх српски Гаврило, митрополит кишињевски Анастасије, поглавар Руске православне заграничне цркве и епископ тимочки Емилијан. Епископ Валеријан био је последњи епископ Српске православне цркве, чији је избор потврдило Краљевско намесништво у име малолетног краља Петра II.

Епископ Валеријан остао је на положају викарног епископа за све време Другог светског рата бринући за свештенике избеглице и вршећи све остале послове поверене му од патријарха Гаврила. За епископа шумадијског изабран је 20. маја 1947. Умро је у Крагујевцу 23. октобра 1976. године.

Опширније...

Оснивање Епархије шумадијске

Територија данашње Епархије шумадијске у далекој прошлости припадала је Београдској и Топличкој епархији, а поједини делови, од 1557. до прве половине седамнаестог века, Рудничкој епархији, а потом Веначкој епархији чији митрополит веначки и руднички Серафим резидирао, 1632, у манастиру Благовештењу. "Не зна се да ли је та област у то доба сачињавала засебну епископију, или је била само део Ваљевске или Ужичке епископије." Познато је да су делови Шумадије припадали Ваљевској или Ужичкој епархији да би на крају припали Београдској архиепископији у чијем су саставу остали све до краја Првог светског рата.

После васпостављања Српске патријаршије, 1920, патријарх српски Димитрије управљао је не само својом архиепископијом, у чијем је саставу била Шумадија и Браничево, већ и Сремско-карловачком архидијецезом. Идуће године Свети архијерејски сабор, издвојивши из Београдске архиепископије Пожаревачки и стари Ћупријски округ до реке Мораве, васпоставио је стару Браничевску епархију.

Доношењем црквеног устава, 1931, спојене су Београдска архиепископија и Сремско-карловачка архидијецеза у Београдско-карловачку архиепископију, с тим што је ова архиепископија добила од Вршачке епархије град Панчево. Тако је Београдско-карловачка архиепископија обухватала територију од 27 срезова, односно од Варварина и Београда до Осјека. није онда никакво чудо што су при оваквој подели трпели и Шумадија и Срем. Патријарси, због послова у целој Српској православној цркви, нису стигли да посвете одговарајућу пажњу својој пространој архидијецези и да је редовно обилазе. Шумадијски део епархије посетили су неколико пута у току двадесет година, а викарне епископе слали су да освете новоподигнуте храмове. Сремским делом епархије патријарси су управљали уз помоћ својих викарних епископа, који су се опет често мењали.

Идеја о оснивању Шумадијске епархије рођена је, изгледа, за време прве посете новоизабраног патријарха Гаврила Крагујевцу, о Духовима 1938. године. Наиме, после те посете Крагујевчани траже дозволу да подигну зграду за митрополију. Убрзо потом почиње рат и тако није подигнута ни зграда за Шумадијску епархију, нити је она основана.

После повратка патријарха српског Гаврила из заточеништва, 1946, Свети архијерејски сабор састао се први путу своје редовно заседање у Патријаршијском двору у Београду 11/24. априла 1947. године. Заседање је трајало све до 8/21. маја исте године. У раду овог заседања узели су учешћа сви епархијски архијереји који су преживели Други светски рат: патријарх српски Гаврило, митрополит скопски Јосиф, епископи: будимски Георгије, бачки Иринеј, тимочки Емилијан, нишки Јован, зворничко-тузлански Нектарије, браничевски Венијамин, банатски Дамаскин, шабачки Симеон, злетовско-струмички Викентије и администратор Рашко-призренске епархије Владимир. У раду овог Сабора нису узели учешћа епископи: жички Николај, далматински Иринеј, и америчко-канадски Дионисије, који су у то време били ван земље.

На предлог патријарха српског Гаврила, Свети архијерејски сабор у седници својој одржаној 24. априла / 7. маја 1947. донео је следећу одлуку:

"Оснива се самостална Епархија шумадијска са седиштем у Крагујевцу. Овој епархији припадају намесништва: крагујевачко, лепеничко, темнићко, левачко, беличко, јасеничко, космајско, опленичко, колубарско-посавско, Архиепископији београдско-карловачкој остају град Београд, парохије ван Београда које спадају под архијерејско намесништво београдско и врачарско-грочанско намесништво, град Земун и Панчевачки рит."

За првог епископа шумадијског Свети архијерејски сабор изабрао је 7/20. маја 1947. викарног епископа будимљанског Валеријана. Свети архијерејски синод је, у смислу одлуке Светог архијерејског сабора АС Бр. 28/зап. 102/1947, Епархију жичку поверио у администрацију епископу шумадијском Валеријану, с тим што ће Жичка епархија исплаћивати епископске принадлежности у пуном износу.

Прво архијереј устоличен је у Новој цркви Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу 20. јула 1947. Устоличење је извршио викарни епископ моравички Хризостом.

Патријарх српски Гаврило из Патријаршијске ризнице дао је Епархији шумадијској један архијерејски окрут, жезал и митру (дар последњег руског цара Николаја митрополиту српском Димитрију), и архијерејски чиновник. Патријарх Гаврило се такође постарао и за издржавање Епархије шумадијске у њеним првим данима. Наиме, Епархијски управни одбор Архиепископије београдско-карловачке донео је одлуку у којој се, између осталог, каже:

"Да би се могла отпочети организација ове ново-креиране епархије

ОДЛУЧУЈЕМО

Из благајне Епархијског управног одбора А. Е. Београд.-карловачке исплатити на име помоћи Епархији шумадијској Дин. 10.000 (десет хиљада) на терет парт. поз. 6 расхода (непредвиђени издаци) епархијског буџета за 1947. годину.

О овој одлуци обавестити Његово Преосвештенство епископа шумадијског Господина Валеријана и епархијску благајну знања и исплате ради.

А.Е.М. Патријарх српски Гаврило"

Већ другог дана после устоличења епископ Валеријан је, да би обезбедио основна средства за нормалан живот и рад новоосновне епархије, упутио распис свим архијерејским манастирима и управама манастира у коме је рекао: "

1. Епархијски управни одбор А. Е. Београдско-карловачке у почетку ове године учино је епархијски разрез на црквене општине и манастире, и о тпме обавестио црквене и манастирске управе, да би оне предвиделе у својим буџетима, и да новац шаљу одбору у Београд. Већи број црквених општина и манастира, овај разрез до сада нису уплатили ЕУ Одбору Архиепископије.

Како је одлуком Св. Арх. Сабора бр. 1704/зап. 102 од 24. априла / 7. маја 1947. године основана нова Епархија шумадијска са седиштем у Крагујевцу, у чији је састав ушло и ваше намесништво, односно манастир, те се позивате, да обавестите све црквене општине да убудуће своје материјалне обавезе према Епархији/епарх. разрез за 1947. г. и дужни за 1946/као и добровољне прилоге, које свештенство прикупља за издржавање Епархије шаљу Епархијском управном одбору у Крагујевцу. Новац доносити лично или слати за сада поштанском упутницом, док се не одштампају чеков. уплатнице.

Пошто је ово нова Епархија, која сада има и веће потребе, то се позивају црквене општине и свештенство, да у испуњавању својих обавеза буду ревноснији.

2. Св. арх. синод пов. бр. 1786/зап.398 од 16/29. маја 1947. г. донео је одлуку, да се сви његови расписи штампају у Гласнику и да се више не достављају канцеларијским путем.

Пошто ови расписи у будуће неће бити на до сада уобичајен начин саопштавани, то упозорите све свештенство и црквене општине, да читају Гласник и да се стриктно придржавају расписа, који ће се тамо штампати, и ако се тражи неки извештај, да по распису одмах поступе, јер се некакве ургенције неће чинити."

Нова епархија је за потребе епископа изнајмила једну грађанску кућу близу Нове цркве и свој живот отпочела скромно.

Крајем 1947. епископ Валеријан је, у сагласности са Црквеним судом и Епархијским управним одбором, а на молбу свештенства Младеновачког среза основао ново архијерејско намесништво младеновачко. Касније су основана још два архијерејска намесништва: бељаничко и орашко, тако да Шумадијска епархија и данас има дванест архијерејских намесништава.

У Шумадији затечено је 158 парохија и 109 црквених општина. Само 9 парохија било је без свог редовног парохијског свештеника. У епархији било је укупно 111 парохијских храмова.

Приликом оснивања Епархије шумадијске Крагујевац се, као седиште епархије, нашао не само на периферији епархије, већ је и један његов део припадао Жичкој епархији, а такође и сва његова залеђина. До нове арондације дошло је, споразумно између новог епископа жичког Германа и епископа шумадијског Валеријана, 1956. године. Тада је Свети архијерејски сабор донео следећу одлуку: "Прихватити предлог Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Валеријана и извршити арондацију и ново разграничење Епархије шумадијске и жичке на тај начин што се од Епархије жичке одузимају и Епархији шумадијској припајају манастир Драча и парохије: баљковачка, грбичка, грошничка, прва и друга забојничка и дивостинска."

У току минулог пола века повећавао се број парохија, црквених општина, манастира, парохијских храмова, капела, а такође и број парохијског свештенства, јер је рукоположено преко 200 свештеничких кандидата. Нагло се повећао број нових парохијских домова, с обзиром да их је 1947. било свега 39.

Сви успеси постигнути су захваљујући вредном свештенству и народу који су свје дарове давали у радној снази, материјалним добрима и новцу.

Побожност и црквеност народа Шумадије за све време трајања ове младе епархије биле су присутне у најтежим послератним временима, временима прогона, застрашивања и затварања свештеника и верника због јавног исповедања вере, подизања црквених објеката или ношења литија. Али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причесника за време Великог ускршњег поста у свим годинама постојања наше епархије. И што је врло важно, ти редови су још гушћи, јер " Господ сваки дан додаваше цркви оне који се спасаваху" (Д. ап. 2:47).

епископ др Сава (Вуковић )

Опширније...

Епископ Шумадијски Господин Јован

Епископ Шумадијски Господин Јован Јован Младеновић, Епископ шумадијски од 1. септембра 2002. године, рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрачама код Ариља, од оца Радојка и мајке Стане, рођене Караклајић. Родитељи Владике Јована изродили су четрнаесторо деце и припадали су богомољачком покрету Владике Николаја (Велимировића). У кући Младеновића живело се строгим хришћанским животом и свако јутро и вече протицало је у заједничким молитвама. Недељни и празнични одлазак на Литургију у оближњи Светоархангелски манастир Клисуру био је обавезан за већи део породице.

На позив игумана манастира Клисуре Касијана, после учешћа у Литургији на Богојављење, Јован привремено остаје у манастиру, да би потом, постао, са једанаест година, ђак-искушеник у Клисури. Пре тога, у родном селу, завршава основну школу. Након девет месеци проведених у манастиру Клисури, у децембру 1963. године прелази у манастир Студеницу. Непосредно пре тога, Епископ жички др Василије (Костић) (1961-1978) за старешину студеничке лавре поставља игумана манастира Раче Јулијана (Кнежевића) и од братстава Раче на Дрини, Вујна и Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисусри ствара нову студеничку обитељ. У студеничком братству наћи ће се и теолошки образован јеромонах Симеон (Василијевић), потоњи духовник, уз оца Јулијана, Јована (Младеновића). Уз ова два угледна духовника и уз мошти студеничких светитеља – Симеона Мироточивог, Симона монаха, Првовенчаног краља Стефана и Свету Анастасију Српску, узрастаће млади искушеник из Добрача.

У периоду од 1967. до 1969. године похађа прву послератну Монашку школу Српске православне Цркве у манастиру Острогу. Свршивши ову школу с одличним успехом, одлази на одслужење војног рока у словеначки градић Випаву.

Током Светле седмице 1971. године искушеник Јован бива замонашен, са истим именом, и уведен у ред свештенослужитеља: Епископ жички Василије у манастиру Студеници 24. априла искушеника Јована монаши, да би га сутрадан, 25. априла (у Недељу антипасхе) рукоположио у чин ђакона. Истовремено, постао је сабрат студеничке обитељи. Упоредо са манастирским обавезама, постаје ванредни ученик Богословије Светог Саве у Београду. Током школовања у београдској Богословији, бива 29. јула 1973. године рукоположен од владике Василија жичког у чин презвитера – јеромонаха.

Следеће, 1974. године завршава Богословију у Београду са одличним успехом.

Током студирања на Богословском факултету Српске православне Цркве у Београду, који уписује, по благослову Епископа жичког Василија, 1976. године и завршава у року, слуша предавања и на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. У међувремену, био је намесник студеничког манастира и заменик игуманима Јулијану и Симеону.

На једногласни предлог манастирског братства, а по одлуци Епископа жичког Стефана (Боце), уведен је у трон игумана студеничких 25. јула 1980. године. На тој дужности непрекидно ће се налазити до 1993. године, када је изабран за Епископа. Владика Стефан жички одликоваће га свим монашким чиновима, 1983. синђелским, 1986. године протосинђелским, да би 1989. године постао архимандрит.

Игуман студенички Јован (Младеновић) вишеструко је, током управљања Студеницом, унапредио, како унутрашњу организацију обитељи, саображњавајући је идеалима Суденичког типика Светог Саве, тако и утицај ове Мајке свих српских цркава на шира духовна и друштвена питања – и то по угледу на немањићко време. Манастир у којем је поникла наша духовност, писменост, уметност, наука, медицина, поново постаје стециште и покровитељ српске научне и интелектуалне елите, чијим представницима је домаћин, игуман Јован, омогућено да под њеним окриљем истражују и промишљају најважнија питања културне прошлости и садашњости. Нарочито су били чести важни теолошки и научни симпосиони на којима учествују најугледнији инострани и домаћи научници. На тим темељима је током 1986. године организована и прослава осамстогодишњице постојања Студенице са више стотина хиљада учесника. Многи верски, научни и културни скупови у славу великог јубилеја првопрестолног српског манастира које организује студенички настојатељ, а били су везани за празновање и прослављање Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха – Првовенчаног краља српског и почетак редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, уверили су велики део српског народа да ће важна питања његове егзистенције, која су се у тешким политичким приликама отварала, бити много лакше решавана ако више Српска православна Црква не буде искључивана из темеља националног идентитета. То је доба када почињу пуцати обручи комунизма и атеизма у Југославији и када наш народ на Косову спознаје које га све тешкоће очекују у борби за опстанак.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве 1993. године, 25. маја, игуман студенички архимандрит Јован бива изабран за Епископа тетовског, са свим правима епархијског архијереја, да би управљао свим епархијама Српске православне Цркве у бившој југословенској републици Македонији и викара патријарха српског Павла. У Богородичиној цркви манастира Студенице еписикопску хиротонију извршио је Патријарх српски Павле 25. јула 1993. године, на празник Чудотворне иконе Богородице тројеручице Хиландарске, уз учешће двадесет пет архијереја Српске православне Цркве.

И поред личног смиреног, као и разумног настојања Српске Цркве, архипастирски рад у епрхијама у Македонији због несређених политичких прилика није му омогућен. Једино је успео да у тим епархијама оснује дванаест црквених општина и да постави три свештеника. Повремено одлази у манастир Светог Прохора Пчињског, како би остварио било какав контакт са својом паством. Али је зато остао запамћен његов допринос, као Патријарховог викара, да се у та немирна политичка времена на унутрашњем плану, Црква не укуључује у актуелне световне размирице, већ да кроз поруке љубави и служења народ сједињује у Богочовеку Господу Исусу Христу наговештавајући који је истински путоказ Царству небеском. Истовремено, Владика тетовски Јован води харитативну делатност Српске Цркве и организује заживљавање народних кухиња, уз укључивање међународних хумантитарних организација (КЕК – Conference of European Churches) и наших свештеника из иностранства као што је протојереј Драшко Тодоровић из Цириха, преко којих су потребити добијали три и по хиљаде оброка дневно.

Чланови Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве на мајском заседању 1994. године Епископа тетовског Јована бирају за Архијереја Западноамеричке епархије. Устоличење је у Саборном храму Светог Стефана Првовенчаног у Алхамбри (Лос Анђелес, Калифорнија) 18. септембра 1994. године извршио Патријарх српски Павле, уз учешће Митрополита средњезападноамеричког Христофора, дотадашњег администратора Западноамеричке епархије, Епископа жичког Стефана, Епископа канадског Георгија, Епископа источноамеричког Митрофана, Епископа Тихона из Америчке православне Цркве и архимандрита Јулијана Студеничког.

Током осмогодишњег архипастирског деловања на трону западноамеричких Епископа, владика Јован је основао девет нових парохија и обновио и изградио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину... О заслузи у заживљавању Православља у Америци сведочи и то да је Епископ Јован основао, односно под јурисдикцију Српске Цркве увео два врло угледна манастира, Светог Германа Аљаског у Платини и Светог Пајсија (Величковског) у Аризони и још три манастирска скита. Оставио је у Сједињеним Америчким Државама око шездесет монаха и монахиња, а да у њима нема ни капи европске, а камоли словенске крви и то је оно што је препородило Западноамеричку епархију. Многи свештеници и монаси из Америке и данас су духовно везани са својим бившим Владиком, кога често посећују у Шумадији. Ово монаштво данас даје активни допринос све израженијој улози Православља у духовном животу Америке. Нарочито је битна њихова издавачка делатност, јер се књиге објављене под окриљем ова два манастира сматрају врхунским делима православног богословља. На велики одјек међу верницима и у ширим богословским круговима Америке наишло је издање на енглеском језику Пролога владике Николаја (Велимировића), у преводу јеромонаха Тимотеја Тепшића, а које је штампао западноамерички Епископ Јован. У овај Епархији, Владика Јован се нарочито старао да модерна технолошка достигнућа, као што су електронски медији, карактеристична за развијена друштва, буду у функцији ширења Благе вести Господа нашега Исуса Христа. Тако је обезбедио да путем радио програма и интернет презентације пастирска православна реч буде лако доступна свим верницима на целој територији ове врло простране архидејецезе. Као Епископ западноамерички био је члан делагације Српске Цркве на освећењу обновљеног храма Христа Спаситеља у Москви.

Након избора за Епископа шумадијског на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Цркве 2002. године, трећи Епископ шумадијки постаје 1. септембра исте године, када је у крагујевачкој Светоуспенској Саборној цркви устоличен од стране Епископа зворничко-тузланског Василија, администратора Шумадијске епархије.

У периоду од 2004. до 2006. године, од 2011. до 2014. био је члан Светог архијерејског синода Српске православне Цркве. Ову дужност Епископ шумадијски обавља и у периоду од 2018. до 2021. године.
У пролеће 2006. године предводио је делегацију Српске Цркве у посети Уједињеним нацијама и Сједињеним Америчким Државама у настојању што повољнијег разрешења статуса Косова и Метохије. По истом задатку путовао је у Брисел и Немачку. Представљао је нашу Цркву на многим важним црквеним скуповима; тако је, на пример, у новембру 2005. године био на челу делегације која је учествовала у устоличењу јерусалимског Патријарха Теофила III. Значајни су и његови мисијски боравци, у име Српске православне Цркве, у Аустралији, у пратњи Патријарха Павла, у манастиру Хиландару и међу православним верницима у Јужној Африци.

Био је врло успешан домаћин и организатор прослављања тако важних јубилеја за Српску Цркву и државу, као што су двестогодишњица подизања Првог српског устанка (Орашац 2004. године), два века оснивања прве српске владе – Правитељствујушчег совјета у манастиру Вољавчи 2005. године и шестогодишњице заснивања манастира Каленића октобра 2008. године, седам векова манастира Тресија 2009. године, шестогогодишњице манастира Павловца 2017. године.

Основно начело којег се Владика Јован држи током архипастировања у Цркви Божијој у Шумадији јесте служење и обнова – а не реформа – литургијског и светотајинског живота. Настоји да се Црква приближи народу Божијем, да му пренесе своје Живо предање, да му пружи правилно поимање Цркве као заједнице Бога, анђела и светитеља – људи. У том смислу, током готово свакодневног служења свете Литургије и поучавања учесника евхаристиских сабрања, залаже се да се правослана духовност међу верницима схвата у еклисиолошким димензијама, у контексту литургијског опита и искуства, који се поистовећују са евхаристијским сједињењем са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.

На идејама да монаштво није нека историјска, случајна и пролазна установа, већ да је оно дубоко искуство живота Цркве и истинска заједница која се остварује кроз Евхаристију и кроз начела подвига и послушности, Епископ Јован шумадијски унапређује и обнавља монашки живот у својој Епархији. Основао је више нових манастира, са знатним бројем нових монаха, монахиња, искушеника и искушеница, на пример Брезовац, Ћелије код Лазаревца, Прерадовац, Петковицу, Пиносаву, Манастирак, док је у многим постојећим обновио општежитељно уређење саображено древној монашкој пракси – у манастиру Светог Луке у Бошњану, Јошаници, Денковцу, Саринцу, Дивостину.

Изградња и обнова цркава и других парохијских здања обавља се, током ових седам година, у готово свакој црквеној општини Епархије. Тамо где се не зида нова црква и парохијски дом, или црквена сала, поставља се нови иконостас или живопис у храму, зида капела за паљење свећа, звоник, чесма у порти... Тако је још више унапређена обимна грађевинска делатност, започета у врме предстојавања Шумадијском епархијом Владике Саве (Вуковића) (1997-2001). Владика Јован је у периоду од 2002 до 2020. године освештао више од деведесет новизграђених и потпуно обновљених парохијских храмова. А за више од педесет богомоља од којих су неке и завршене, освештао је темеље у периоду од 2002. до 2020. године. У сваком архијерејском намесништву освештани су нови парохијски домови, црквене сале, иконостаси, зидни живописи, чесме, палионице свећа. Пратећи потребе верника, основао је ново, Лепеничко архијерејско намесништво, док је у више парохија извршио арондацију и регулацију, да би се омогућио присније однос свештенства са народом. Епископ Јован сваку канонску посету парохијама Епархије користи да истакне како ће новосаграђене цркве и домови, ако не буду испуњени народом Божијим сабраним у заједницу по љубави, ради духовног уздизања, бити само пролазни споменици гордости и сујете. Одмах након доласка у Шумадијску епархију извршио је генералну обнову Саборне цркве у Крагујевцу, подигао је нов Владичански двор и извршио је генерално обнову и реконструкцију административних просторија Епархије шумадијске.

Брига о свештеничком подмлатку такође има приоритет у архипастирском деловању Епископа Јована. То се најпре види кроз духовни надзор над радом Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу која је постала једно од најугледнијих богословских училишта у нашој помесној Цркви. Епископ, колико то могућности дозвољавају, стара се и о материјалном издржавању ове школе, нарочито последњих неколико година, када су друге црквене институције занемариле ово питање. Значјна средства Шумадијска епархија издваја и за стипендирање студената на високошколским богословским установама и сада међу клирицима има доста кандидата који су стекли највиша академска звања теолошких наука. Имајући на уму изузетно тепке последице које у нашем народу наноси аркоманијау Брајковцу надомак Лазаревца, у оквиру пројекта Земља живих, од 2008. године, Владика Јован је формирао једну заједницу центра за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију бивших зависника. У овој заједници, од априла 2008. године до 2020. године, прошло преко 500 бивших зависника који су кроз светотајински и световрлински живот Цркве настојали да достигну преумљење и постану корисни чланови друштва.

Првојерарх Цркве Божије у Шумадији у времену од 2002. до 2020. године рукоположио је у ђаконски и презвитерски чин преко стошездесет кандидата, а није занемарљив ни број искушеника и искушеница који су благословом Владике Јована примили монашки постриг. Увео је праксу духовног и практичног припремања, под личним надзором, кандидата за рукоположење. На пример, пред рукоположење обрађују поједине теме из пастирског богословља, што се показало врло делотворним за бољи рад у парохијама. У домену бриге о свештенству јесте и развијање специјалних епархијских фондова ради побољашања њиховог социјалног статуса. И вођење рачуна о достојности и богословско-духовној спремности многобројних вероучитеља у школама на подручју Епархије важан је, и чини се успешан, делокруг рада Епископа шумадијског Јована.

Настављајући праксу блаженопочившег Епископа шумадијског Саве, и садашњи шумадијски архијереј придаје велику пажњу издавању и штампању богословских књига и часописа. Издавачка установа Епархије Каленић објавила је више десетина нових богословских књига, међу којима многе представљају велики допринос теолошкој науци. Обезбедио је и услове да епархијски лист Каленић несметано и редовно излази више од четири деценије. Стара се и о врло успешној интернет презентацији црквеног живота у парохијама Епархије, односно богословско-пастирских поука. Радио Златоусти, који је као епархијски радио почео да емитује програм на Петровдан 2009. године, старањем и благословом Епископа Јована, имаће за циљ да на још пријемчивији и модернији начин слушаоцима пласира високе животне и етичке вредности Хришћанства.

У периоду од 2010. до 2011. године Владика Јован је обављао дужност Администратора Епархије крушевачке, од 2012. до 2014. године, Владика Јован је обављао дужност Администратора Епархије жичке, док дужност Администратора Архиепископије београдско карловачке обавља од децембра 2020. године.

Поред ових дужности Епископ шумадијски Господин Јован је у периоду од 2014. до 2018. године обављао и дужност Епископа војног, док се од 2018. године, налази на месту председника Комисије за праћење и реализацију пројеката и радова унутрашњости Спомен-храма Св. Саве на Врачару.

Владика Јован шумадијски познат је по врло добрим и искреним односима које успоставља са многим чиниоцима друштвеног живота у Епархији и целој Србији – државним институцијама, политичарима (без обзира на припадност), привредницима, научним и културним установама и посленицима, уметницима. Епископ шумадијски Јован (Младеновић) аутор је више богословско-пастирских радова који су објављени у штампаним и електронским црквеним публикацијама.

БИБЛИОГРАФИЈА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА

Опширније...