Историја, архитектура

Не постоје поуздани подаци када је у Доњој Крушевици, неколико километара северно од Рековца подигнут Манастирак или Мали манастир, али према традицији, грађевина је настала почетком XV века у време деспота Стефана Лазаревића, истовремено са оближњим манастиром Каленићем. Како Манастирак по свом облику, начину градње и декорацији припада моравској градитељској традицији, односно по много чему подсећа на Каленић, ово предање може се сматрати веродостојним. Овакво датирање потврђује и недавно пронађена, приликом замене пода цркве, војничка кацига која одговара времену кнеза Лазара. Мада црква није испитана, у делу литературе (В. Ристић, Моравска архитектура, 175) овај триконхос сажете варијанте плана уписаног крста, чији се само попречни крак испољава у крововима, док је полуобличасти подужни свод спуштен знатно ниже, смешта се у моравске споменике млађег раздобља, ближе добу турске власти. Ово мишљење подупиру и облици веома узаних правоугаоних прозорских отвора на апсидама и тамбуру куполе, који би требали да буду из времена подизања храма.

На западној страни је велика правоугаона припрата. Изнад централног простора уздиже се витка осмострана купола која у односу на основу цркве има наглашену висину, што је постигнуто постављањем коцкастог постоља испод доње ивице кубета. На основу мањих истраживачких радова види се да су фасаде биле декоративно обрађене неизменичним редовима опеке, камена и кречног малтера, слично осталим грађевинама моравске уметности. Црква је несумњиво имала вајарску орнаментику сконцентрисану око портала и прозора.

Епископ шумадијски Господин Јован осветио је 13. јула 2008. године обновљени Светониколајевски храм манастира Манастирка.

Литература:

1. П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 236-237.
2. В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 175.
3. Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2007, 68-73

Игуманија: Теодора (Милојевић)