Историја, архитектура

Налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћице (7 километра северозападно од Младеновца). Лоциран на неподесном терену, у узаној котлини, манастирски комплекс је издуженог облика са црквом у средини и темељним зидовима конака и трпезарије у северном делу. До пре две деценије остаци грађевина били су затрпани каменом, шутом и земљом, тако да су били делимично сагледиви. После детаљних археолошких и конзерваторских радова Павловац је истражен и већим делом обновљен.

На основу историјских извора (акт деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима из 1425. године писан је „у Павловцима) и архитектонских одлика манастирске цркве поуздано се закључује да је манастир подигнут у другој или трећој деценији XV века. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и ибарску долину. Кроз цео XVI век турски пописи у Павловцу затичу монахе, тако да је запустео вероватно пред Велику сеобу, да би пропојао у наше време (освећен је од Епископа шумадијског Саве 31. октобра 1999. године).

Основа грађевине је триконхална са октогоналном куполом изнад централног простора. Подужни брод је био засведен полуобличастим сводом рађеним од тесаника сиге и пљоснатог камена. Витка купола изнад наоса ослањала се преко полукружних лукова на четири снажна пиластра. Олтарска апсида је споља и изнутра полукружна, а бочне конхе су споља петостране, а изнутра полукружна. На западу је правоугаона припрата грађена истовремено са црквом, али са нешто тањим зидовима. Нартекс је био засведен крстастим сводом, а главни улаз је био на јужној страни.

Зидана је од ломљеног камена са фасадама притесаних квадера пажљиво састављених, вертикално слаганих и кречним малтером дерсованих. Од богате скулпторске декорације којом је црква била украшена, очувани су само фрагменти. Олтарска преграда са иконостасом била је рађена од камена са орнаментисаним стубићима од којих су очувани мањи фрагменти.

Унутрашњост цркве је пажљиво зидана и спојнице између камена су малтером равњане. Међутим, зидне површине нису биле малтерисане, него су само неколико пута биле окречене. На тако обрађеној подлози сликане су фреске чији су мањи фрагменти били видљиви почетком XX века. Данас на зидовима цркве нема никаквих сликарских трагова, јер овако припремљена подлога није могла да буде дуготрајна.

Северно од цркве налазе се остаци темељних зидова манастирских конака и осталих економских објеката.

Литература:

1. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 65.
2. Ј. Вујић, Путешешествије по Сербији II, Београд 1902, 121.
3. Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. I/1, Београд – Срем. Карловци 1929, бр. 242.
4. М. Динић, Сребрник крај Сребрнице, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 364.
5. К. Јовановић, Две старе цркве у Космају, Старинар III, Београд 1908, 174.
6. Ж. Татић, Павловац под Космајем, Старинар III, Београд 1925, 3-9.
7. М. Васић, Жича и Лазарица, Београд 1928, 155-156.
8. Ж. Татић, Павловац под Космајем, Трагом велике прошлости, Београд 1929, 257-265.
9. Б. Дробњаковић, Космај, Српски етнографски зборник XLVI, Београд 1930, 67.
10. В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 240.
11. А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1953, 215, 243, 377.
12. Б. Вуловић-Р. Љубинковић, Павловац, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 123.
13. Х. Шабановић, Турски извори за историју Београда, Београд 1964, 337, 556.
14. Д. Мадас, Радови на цркви манастира Павловца, Саопштења VIII, Београд 1969, 189-191.
15. М. Поповић, Манастир Павловац у Кораћици, Археолошки преглед 16, Београд 1974, 132.
16. М. Бајаловић Хаџи Пешић, Средњовековном Београду у походе (каталог изложбе), Београд 1978, 88-89.
17. С. Мојсиловић, Павловац, Кораћица, Космај – манастирски комплекс, Археолошки преглед 19, Београд 1977, 119-121.
18. С. Мојсиловић, Павловац – манастирски комплекс у Кораћици на Космају, Археолошки преглед 20, Београд 1978, 138-140.
19. М. Поповић, Манастир Павловац, Старинар, н. с. XXX, Београд 1979, 75-81.
20. М. Поповић, Археолошка ископавања у манастиру Павловцима, Саопштења XIII, Београд 1981, 115-125.
21. С. Мојсиловић, Средњовековни манастир у Павловцима на Космају. Просторно-архитектонска студија, Саопштења XIII, Београд 1981, 127-146.
22. О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984, 158.
23. H. Катанић, Декоративна камена пластика Моравске школе, Београд, 1988, 227-230.
24. П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 212-214.
25. Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2007, 50-53.
26. М. Вуловић, Осврт на проблеме обнове цркве манастира Павловац, Наслеђе IV (2002), 129-141.
27. Ј. С. Ћирић, Манастир Павловац. Досадашња истраживања и нова запажања о архитектури манастирског комплекса, Зборник Народног Музеја XIX -2 / историја уметности (2010), 35-63.

Монах: Гаврило (Гардаш)