На шумовитим обронцима Кременца, недалеко од села Великих Пчелица код Рековца, налази се манастир ралетинац посвећен Светим Апостолима. Нема поузданих података када је настао. Према народној традицији, подигнут је почетком 15. века као испосница оближњег манастира Денковца. По другом предању манастир је задужбина извесне Рале, једне од три кћери непознатог српског племића који је погинуо у Косовском боју.

По том предању и по именима ове три девојке Рале, Дене и Саре – сазидане су три цркве на подручју села Великих Пчелица. Ове светиње су по њиховим именима назване: Ралетинац, Денковац и Саринац.

Ово предање је и данас живо, а 1940, сликар Јанко Брашић из Опарића, насликао је у манастирској трпезарији три побожне сестре, међу којима је и Ралетина. Најстарија црква није сачувана. Све до 1870. године, манастир је био у рушевинама, а тада је манастирсу цркву почео да обнавља трговац Јован Ракић. На старом црквишту подигао је богомољу и конак. Нешто касније (1893), постављедн је иконостас, а потом призидана припрата и изграђени конаци. Коначно уређење – обнова манастира завршена је 1977. године.

Црква има изглед једнобродне грађевине правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом. Засведена је полуобличастим сводом. Кров је двосливан. На фасади су велики лучни отвори. Изнад припрате је мали квадратни звоник.

Историја, архитектура

О старијој историји манастира Светих апостола Петра и Павла, недалеко од Великих Пчелица, крај Ралетиначког потока, сведоче само легенде. По предању, или је настао у доба деспотовине као испосница манастира Денковца, или је задужбина једне од три девојке високог рода које су се после Косовске битке склониле у Левач. До 1870. године овде су биле рушевине цркве, да би тада Јован Ракић, трговац из овог краја, око гроба непознате, али у народу веома поштоване личности и остатака Часне трпезе, подигао скромну цркву и мали конак. У цркву је 1893. године постављен иконостас. Рад на уређењу манастира настављен је у XX веку зидањем припрате, подизањем конака и ограђивањем порте. Ови радови завршени су 1977. године.

Манастирска црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе, засведена полуобличастим сводом. На истоку је велика, споља и изнутра полукружна олтарска апсида. Зидана је од ломљеног камена са омалтерисаним и бело окреченим фасадама. Црква је покривена двосливним лименим кровом. Десно од улаза уз јужни зид храма се налази лучни акросолијум са скромном надгробном плочом без икаквог натписа. То је вероватно гроб неког пустоножитеља или ктитора манастира.

Припрата је много декоративније обрађена од цркве, зидана је од опеке, а фасаде су оживљене великим лучним прозорима и улазним порталом на западној страни. Изнад припрате је мањи квадратни звоник од фуговане опеке завршен четворосливним лименим кровом. Западна фасада је украшена каменом архиволтом са стилизованим биљним орнаментима и моравском розетом.

Литература:

1. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
2. Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 173.
3. Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 99.
4. Ф. Каниц, Србија, земља и становништво I, Београд 1985, 621-622.
5. П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 218-219.

Адреса: Манастир Ралетинац, 35260 Рековац
телефон 034/574-200; 064/3093-674

Храм – Светих апостола Петра и Павла

Капела – Светих архангела Михаила и Гаврила

Игуманија: Евгенија (Симоновић)

Духовник: Протосинђел Алексеј (Ђурђевић)

Монахиње: Серафима (Петровић), Јелисавета (Качаревић), Ангелина (Влајковић), Михаила (Миладиновић), Варвара (Кораћевић)