Историја, архитектура

Налази се у атару села Брезовца на југоисточној страни планине Венчац, изнад потока Каменице, пет километара југоисточно од Аранђеловца, шест и по западно од Тополе.

Према накандно постављеном натпису, узиданом изнад јужних врата цркве, види се да је манастир саградио 1444. године деспот Ђурађ Бранковић, да је појала наредних сто педесет пет година, да би након тога до 1795. године била пуста. У време док је била активна, значајна је комуникацијска тачка на главном путном правцу који је водио из Београда преко манастира Павловца за Рудник, Островицу, Жичу и Косово. Приређивачи османских пописа цркву у Брезовцу идентификују са манастиром Светих Арханђела код села Шаторње који има и друго име – Рахичић, Рајичић, Раланчићи. У дефтерима се види да манастире најчешће обрађују становници околних насеља, што наводи на закључак да монашко братство није било бројно. Једино је 1528. године поменут монах Никодим.

Црква је након обнове 1795. године била парохијска, о чему сведоче фрагменти надгобних плоча свештеника умрлих 1828. и 1834. године које су уграђене у доњој зони олтарског зида цркве. Након што су добили одобрење од кнеза Милоша, парохијани ове цркве 1836. године започињу обнову и препокривање о чему је остављен запис урезан на плочи изнад јужног портала цркве.

Брезовачки манастир до краја XX века биће парохијска црква, да би од Епископа шумадијског Саве била проглашена манастиром, који ће оживети за време Епископа шумадијског Јована.

Црква је у плану једнобродна грађевина са веома издуженим правоугаоним наосом и три неједнака травеја по дужини, улазима на западној и јужној страни и апсидом према истоку. Западни и средњи травеј приближно су једнаки, док је источни нешто дужи. Апсида је споља и изнута полукружна. Припрата квадратне основе, са два широка, лучно завршена бочна пролаза, накнадно је призидана. Са унутрашње стране подужни зидови су рашчлањени паровима наспрамних пиластара премошћених ојачаним луковима, на које налаже полуобличасти свод. Фасаде су нерашчлањене и без икаквог украса. Једноделни прозорски отвори, лучно завршени, постављени су у истом нивоу. Плитак камени сокл обухвата целу грађевину. Црква је озидана ломљеним каменом, опеком и кречним малтером. Кров је двосливан благог нагиба и малих стреха, покривен ћерамидом. Грађевина је доста рсутично и невешто презиђивана 1795. и 1836. године, тако да се њени првобитни облици тешко могу сагледати.

Литература:

1. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 231.
2. Lj. Kovačević, Nekoliko srpskih natpisa i bilježaka, Starine JAZU X, Zagreb 1878, br. XV, 270.
3. Ј. Вујић, Путешешествије по Сербији II, Београд 1902, 127.
4. Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I-VI, Београд-Сремски Карловци 1902-1926, бр. 3688.
5. Б. Дробњаковић, Јасеница, Српски етнолошки зборник, XXV, Београд 1923.
6. В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 9.
7. Д. Ст. Павловић, Црква у Брезовцу, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 163-165.
8. М. Коларић, Класицизам код Срба II, Београд 1966, 22, 25, 308.
9. Н. Кусовац, Класицизам код Срба V, Београд 1967, 10, 22.
10. О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984, 46.
11. А. С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, Чачак 1985, II, 251; III, 261.
12. Е. Радуловић, Скупина моравских споменика без бочних кохни, Крушевачки зборник 4, Крушевац 1988/89, 66.
13. В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 175, 176, 196, 211.
14. П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 229, 230.
15. Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2007, 88, 89, 90.

Адреса: Манастир Брезовац, с. Брезовац, 34304 Брезовац;

телефон: 065/401 58 32.

Житељи:

Moнaх: Joaникиje (Ђуришић)