Првога дана Божићњег поста, у суботу 28. новембра, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдко-карловачке Г. Јован, предводио је Свету заупокојену Литургију у Саборном храму у Крагујевцу. Епископу су саслуживали свештеници саборног храм и гост из Јужноафричке Републике отац Исајило (Марковић).

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

“Да бих вам кроз пример представио садашње страдање, рећи ћу да је душа свакога од нас слична кандилу, при чему су добра дела уље, а љубав фитиљ на којем, као светлост, почива благодат божанског Духа. Када, дакле, понестане тога уља, односно добрих дела, онда нужно пресушује љубав, која као фитиљ постоји у души”.

Из беседе изговорене три дана након доласка Светог Григорија у Солун.

Наша Света Црква 25. новембра (по новом стилу) прославља Светог Јована Милостивог.

У бресничком храму Светог Јоаникија Девичког служио је Његово Преосвештенство епископ шумадијски и администратор архиепископије београдско-карловачке г. Јован.

Дана 22. новембра 2020. године уснула је у Господу у својој 72. години монахиња Ксенија (Гајовић) из манастира Благовештење (рудничко).

Монахиња Ксенија (Гајовић) рођена је 19. маја 1949. године у Полумиру код Ушћа од оца Николе и мајке Милице. Била је једна од четворо деце. Детињство је провела на службама у Студеници. У манастир Благовештење је дошла по препоруци оца Јулијана у својој 22. години.

Дужни смо свагда благодарити Богу за вас, браћо, као што приличи, зато што веома расте вјера ваша и умножава се љубав свакога од вас, једног према другом.
(2. Солуњанима, 1,3).

Преосвећени Епископ шумадијски и администратор архиепископије београдско-карловачке Г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром, у понедељак двадесет и пети по Духовима, 23. новембра 2020. године. 

У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја, служена је света заупокојена Литургија са опелом - ВЕСТ ЈЕ У ИЗРАДИ!

Началствовао је Његово Преосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, уз саслужење Високопреосвећених Митрополита волоколамског г. Илариона из Московске Патријаршије и бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећене господе Епископа шумадијског Јована, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и гостију из других помесних Православних Цркава, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа диселдорфског и немачког Григорија, ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и многобројног верног народа који се у дугој поворци уливао у Светосавски храм да се опрости од свог Патријарха и Оца.

У Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, пред телом блаженоуснулог у Господу патријарха и оца нашег Иринеја, свету заупокојену архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Преосвећене господе Епископа шумадијског Јован, крушевачког Давида и нишког Арсенија, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, викара Патријарха српског.

Поводом упокојења српског Патријарха разговарали смо са јерејем Владаном Костадиновићем, професором у Богословији „Свети Јован Златоусти“ по чему ћемо памтити службовање блаженопочившег Патријарха. Да ли је носио бреме наследника онога кога смо звали „живим свецем“? У којој мери је био очекиван његов избор за патријарха. По чему ће остати упамћен у Епархији нишкој где је службовао три и по деценије. Који су изазови његове службе као патријарха и да ли ће више бити памћен по својој унутрашњој црквеној политици или према спољашњој. О везама са државним врхом и изградњи храма Светог Саве. О прослави Миланског едита и присуству Сабору на Криту.