Велики број верника, међу којима су се посебно истицала деца школског и предшколског узраста, слио у се храм светог Саве на дан светог Саве и тиме показао улогу, значај и славу која овом светитељу припада у нашем народу.

Светом Литургијом началствовао је јереј Иван Антонијевић уз саслужење свештенства светосавског храма у Крагујевцу. Благољепију светог богослужења допринели су крагујевачки богословци којима је руководио професор појања Немања Старовлах.

Светосавска академија као подесећање на прву прославу Светог Саве у Србији која је 1840. године обележена у Крагујевцу, одржана је у Књажевско-српском театру под покровитељством града Крагујевца и Шумадијске епархије.

Прослава овог дивног угодника Божијег започела је бденијем, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење свештенства беличког намесништва у цркви Светог aрхангела Михаила и Гаврила у Јагодини. У току бденија шумадијски Првојерарх поучио бројни присутни народ, посебно наглашавајући шта се од нас који себе називамо децом Светог Саве очекује. За посебну делатну љубав према Цркви, Епископ је благоизволео одликовати господина Милорада Савића Архијерејском граматом признања као пример верном народу.

Савиндан је у свакој просветној установи увек свечан догађај који оплемењује како наставнике тако и саме ђаке. Намеће се утисак као да смо из године у годину све удаљенији од свог првог српског просветитеља, архиепископа и утемељивача српске духовности и свега што нас чини народом, зарад неких других циљева и стремљења, а све ближи просвети пуној знања без истинске просвећености. Зато свака Светосавска академија као да нас подсећа на овај изазов да кренемо путем који нам је Свети Сава завештао како би смо разликовали Истину од лажи, Живот од смрти, Пут од странпутице.

Једна од најеминентнијих образовних институција у Крагујевцу, Музичка школа ”Др Милоје Милојевић”, прославила је школску славу Светог Саву у радости и молитвеном сабрању.

Чин резања славског колача извршио је парохијски свештеник отац Зоран Врбашки.

И ове године, у оквиру верске наставе у Музичкој школи, организован је литерарни конкурс на тему ”Ја, Свети Сава, ...”

Свети Сава je највећи српски светитељ, утемељивач хришћанства, просвете, културе и свега што вековима краси српско национално биће. Свети Сава је први извадио личну карту српског народа – и од њега знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, на дан Светог Саве српског, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у којој је принео молитве Богу и Светом Сави за спас српског рода. Радост литургијског сабрања заједно са Владиком и свештенством, поделило је доста верника и деце.

Ток прослављања Светог Саве у Старој крагујевачкој цркви и у школама које се налазе у подручним парохијама, уверава нас да се овај родоначелник свега што је највредније у српској историји, равноправно поштује и у Цркви и у просветним установама.

Након одслужене свете Литургије у Светотријичном храму, задужбини кнеза Милоша Обреновића, који је најзаслужнији што је у XIX веку Светосавље постало поглед на свет и у Цркви и у школи, деца су својим рецитацијама показала да и у најранијим годинама разумеју величину и значај првог српског архиепископа.

У организацији основне школе „Свети Сава“ у Аранђеловцу је 24. jaнуара 2015. године по осми пут организована Светосавска свита, као аутентичан начин прославе школске славе. Својеврсну литију кроз главну аранђеловачку улицу по трећи пут је предводио Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован.

Свих 450 ученика основне школе „Свети Сава“ костимирани у средњевековне одежде су прошетали кроз град, док су витезови Свибора, коњаници и запаљене бакље обојили поворку нестварним бојама. На крају шетње кроз главну улицу и парк Буковичке бање на отвореној сцени смотре „Мермер и звуци“, ученици су одржали сценски програм са темом „Светосавље и слобода“.

У четвртак, 22. јануара 2015. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а у организацији Црквених општина јагодинских, вероучитеља и средњих школа, у оквиру Светосавске недеље, одржан је 13. по реду Светосавски турнир у Јагодинској хали спортова “ЈАСА”.

Турнир је отворио хор Гимназије “Светозар Марковић” певањем Светосавске химне, а затим је координатор за верску наставу беличког намесништва вероучитељ Борис Милосављевић у име Цркве пожелео свима добродошлицу и захвалио се Школској управи и свим средњим школама на несебичној помоћи у организацији турнира.

Празник Светог Саве, пртинара и темеља нашег православног пута ка Христу, дочекан је са великом радошћу у великом шумадијском селу Десимировцу.

Верујући народ, предвођен парохијским свештеником оцем Дејаном Петровићем и ученицима ОШ “Сретен Младеновић”, окупили су се у храму Свете Недеље, како би молитвено прославили овог угодника Божијег, српског рода.

Прослава Савиндана у младеновачкој Цркви је, као и претходне две године, била вишедневна. Залагањем Архијерејског намесника младеновачког протојереја Жељка Ивковића и старешине храма Успења Пресвете Богородице протојереја Слободана Кеџића ове године програм прославе празника посвећеног првом српском Архиепископу и просветитељу био је изузетно богат и вишестран.

“О, Пресвети и предивни чудотворчe, Светитељу оче наш Саво,
србске земље заштитниче и свих православних хришћана заступниче,
прими милостиво ову малу молитву нашу, коју Ти у похвалу приносимо,
и молитвама својим ка Господу избави нас од невоља привремених и вечних,
и удостој нас да заједно с Тобом у Царству небеском појемо Богу Спаситељу нашем:
Алилуја!”

Ученици ОШ “21 октобар” посетили су са својом вероучитељицом Дом за децу “Младост” у насељу Вашариште у Крагујевцу. Циљ посете био је хуманитарног карактера. Ученици су предали деци и запосленима донацију у виду слаткиша коју су својим трудом и радом прикупили продајући макете икона на новогодишњем вашару одржаном у школи крајем првог полугодишта.

Посета је остварена наменски на дан Светог Саве, да би овај празник нашег великог светитеља прославили сећајући се својих ближњих на тај начин што ћемо им посветити пажњу и измамити који осмех. И са великом радошћу могу да кажем да смо заиста у томе и успели.

У понедељак 26. јануара 2015. године на Оданије Богојављења, када наша Света Црква слави мученике Ермила и Стратоника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму светог Саве на Аеродрому. Преосвећеном владици су саслуживали протојереј-ставрофор Милан Борота, јереј Иван Антонијевић и ђакон Милош Ђурић.

У суботу 24. јануара 2015. године, када Црква Божија прославља преподобног Теодосија Великог и преподобног Михаила, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит бугарски Господин Гаврил служили су свету Заупокојену Литургију и Епископима су саслуживали: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, старешина цркве Лазарице у Крушевцу, јеромонах Серафим, старешина манастира Денковац, пензионисани протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Милан Савић, ђакон Иван Гашић, јерођакон Иринеј и ђакон Урош Костић.

У недељу 25. јануара 2015. године, када Црква Божија прославља Свету мученицу Татјану; икону млекопитатељницу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленићу. Епископу су салуживали: Архијерејски намесник, лепенички и вд. левачки – протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Драгослав Цветковић и протођакон Небојша Јаковљевић. Светој Архијерејској Литургији присуствовао је велики број верника, који су се на крају св. Литургије сјединили са Васкрслим Господом кроз свету тајну причешћа.

Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања,
а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве,
првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан,
јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.

Савиндан - 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна Црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског.

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.

Од 22. – 27. јануара 2015. године Црквене општине Јагодине и јагодински вероучитељи у сарадњи са Школском управом Министарства просвете, науке и технолошког раувоја у Јагодини, и основним и средњим школама организују тринаесту по реду Светосавску недељу.