• СВЕТИ ИЗДАНЦИ ВЛАДАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

    СВЕТИ ИЗДАНЦИ ВЛАДАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

    Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или “друга Студеница”, маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

    Опширније...
  • ПРЕПОДОБНА АНГЕЛИНА - МАЈКА НЕБЕСКЕ ДОБРОТЕ И МИЛОСТИ!

    ПРЕПОДОБНА АНГЕЛИНА - МАЈКА НЕБЕСКЕ ДОБРОТЕ И МИЛОСТИ! Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости! Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу. У то време у албанске крајеве дође као изгнаник деспот српски Стефан Слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427.-1456.). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом. По смрти њихова оца, деспота Ђурђа, владаше неко време Србијом њихов најмлађи здрави брат Лазар (1458.), а онда деспотом постаде овај блажени страдалник Стефан (док се његов старији брат, слепи Гргур, замонашио у Хиландару где је као монах Герман и умро, 16. октобра 1459. године, и погребен). На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разјадињености и разбијености српског народа, "неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе". Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње отиде у Дубровник, па одатле у Албанију да тамо потражи себи безопасно пристаниште. Дошавши у Албанију на њему се зби реч Господња: Господ штити дошљака (Пс.145,9), јер њега кнез Аријанит усрдно прими као брата и пријатеља. Па пошто се боравак деспотов код њега продужи тако да он постаде као домаћи, чесна кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, као некада Косара праведног краља Владимира, и замоли од родитеља благослов за брак са Стефаном. Родитељи дадоше свој пристанак и благослов, те се Ангелина венча са Стефаном у Скадру 1461. године, пошто у души својој жељаше да у свему дели судбину са изгнаним праведником слепим деспотом Стефаном. Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара. Док су деца расла у добрим наравима и васпитању, наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476 године), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега. Праведна и верна супруга његова, блажена Ангелина, оставши удова нуждаваше се у основним потребама за живот, јер њу и њену сироту децу притискиваше и сиротиња и туђина. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији и он се смилова и даде њој и синовима њеним на уживање сремски град Купиново на Сави. Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, Света Ангелина са децом својом дође преко Беча и Будима у Купиново и тамо у цркви Светог апостола и еванђелиста Луке чесно положи Стефанове мошти (15. фебруара 1486. године). Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области, но он се убрзо тога одрече у корист свога млађег брата Јована и сам се замонаши (1495. године) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим. Но ускоро затим умре млади деспот Јован (1502.), те Света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселише се код влашког војводе Јована Радула, где свети Максим би хиротонисан за Митрополита влахозапланинског. Ту Максим измири војводу Радула са молдавским војводом Богданом и заједно са мајком му Светом Ангелином учинише они у тим крајевима многа добра дела. Неколико година касније, Света Ангелина се са сином Максимом врати у Срем. Свети Максим постаде Митрополит београдски и сремски и заједно са мајком својом Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе у Срему свети манастир Крушедол и посвети га Благовештењу Пресвете Богородице. Ту Свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (1516. године, 18. јануара, када се и слави његов спомен) и би погребен у својој задужбини Крушедолу. Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему свети и анђелски монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Од почетка свога земног живота она се усрдно подвизаваше на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив Мајка Ангелина. Поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јула 1520. године. Сахрањена би у женском манастиру крај Крушедола, а када после неколико година њено свето тело би објављено, њене свете мошти бише пренете у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот са моштима светог јој сина Јована Деспота. Ове свете и чудотворне мошти Сремских светитеља Бранковића Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука Свете Мајке Ангелине. Службу овој Светој Мајци Српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола. У овом светом манастиру на дан њеног спомена, 30. јула, бива велики празник и народни сабор. Молитвама Свете Мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин. Извор: званична презентација СПЦ-аТеби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

    Опширније...
  • ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ ЖИВОМИРУ МИЛОВАНОВИЋУ У ЦРКВИ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ СТАНОВО

    ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ ЖИВОМИРУ МИЛОВАНОВИЋУ У ЦРКВИ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ СТАНОВОУ уторак, 11. августа 2020. године, када наша Црква слави Светог Калиника и Свету мученицу Серафиму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је заупокојену Литургију у Станову након чега је служио и опело блаженопочившем протојереју-ставрофору Живомиру Миловановићу.

    Светој Литургији присуствовао је велики број свештеника и верног народа Епархије шумадијске.

    Опширније...
  • СВЕТА АРХИЈЕРЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАГЊИЛУ

    СВЕТА АРХИЈЕРЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАГЊИЛУДана 10. августа 2020. године када наша Црква прославља и празнује Свете апостоле и ђаконе Никанора, Прохора, Тимона и Пармена и Преподобног Павла Ксиропотамског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу у Јагњилу.

    Архијереју су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, јереји: Ненад Марковић, Марко Стевановић и Иван Ненадовић, протођакон Иван Гашић и јерођакон Василије (Старовлах).

    Опширније...
  • УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЖИВОМИР ЖОЛЕ МИЛОВАНОВИЋ

    УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЖИВОМИР ЖОЛЕ МИЛОВАНОВИЋУ ноћи између 9. и 10. августа 2020. године уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић, пензионисани парох становљански и дугогодишњи духовник Клиничког Центра у Крагујевцу.

    Заупокојена Лутургија, као и опело протојереју Живомиру Миловановићу биће служенa у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову у уторак 11. августа 2020. године, са почетком у 9 часова.

    Опширније...
  • СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ ЛИТУРГИЈОМ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ХРАМА У СТАНОВУ

    СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ ЛИТУРГИЈОМ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ХРАМА У СТАНОВИУ недељу, 9. августа 2020. године, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово поводом храмовне славе.

    Опширније...
  • ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У КЛОКИ

    ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У КЛОКИУ дан када наша света црква молитвено прославља успомену на Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у недељу 9. августа ове године, служена је Света Литургија у селу Клока. Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки и в.д. архијерејског намесништва рачанског протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића и пароха наталиначког протонамесника Бранимира Товиловића.

    Опширније...
  • ПРОПОВЕД ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ОПЕЛУ АРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ), ИГУМАНУ МАНАСТИРА ТРЕСИЈА

    ПРОПОВЕД ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ОПЕЛУ АРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ), ИГУМАНУ МАНАСТИРА ТРЕСИЈАУ име Оца и Сина и Светога Духа, часно свештенство, преподобно монаштво, председниче општине Сопот, браћо и сестре!

    Нажалост, ево опет, за само неколико дана, отворио се по трећи пут диптих умрлих Епахије шумадијске да упише име овог дивног и скромног игумана свештеног манастира Тресја, оца Јована, док су само пре неколико дана у тај исти диптих уписани игуман манастира Саринца Николај, а и прота Сава Арсенијевић, који су се преставили у Господу. Уз очекивани осећај туге, али не и очајања због растанка са њима, осећамо људски бол што више нису са нама овде на земљи. Али, у исто време осећамо и духовну радост што су они прешли из смрти у живот, тамо где нема ни бола, ни туге, ни страдања и што смо управо у њима ми који овде остајемо, задобили молитвенике пред престолом Божијим.

    Опширније...
  • ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО НОВОПОЧИВШЕМ СХИАРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ) У МАНАСТИРУ ТРЕСЈЕ

    ОПЕЛО НОВОПОЧИВШЕМ СХИАРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ) У МАНАСТИРУ ТРЕСЈЕНа дан преподобне Параскеве, 08. августа 2020. године, у манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије на Космају, у Богом спасаваној Епархији шумадијској, служена је света заупокојена Литургија, којом је започео молитвени испраћај схиархимандрита Јована (Маричића) дугогодишњег игумана ове светиње.

    Началствовао је јеромонах Петар (Драгојловић) игуман манастира Пиносава, а саслуживали су јеромонах Дионисије настојатељ манастира Св. Петке у Сибници, свештеници Горан Лукић и Никола Симић и јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Филип Јовановић, рекао је за Радио "Слово љубве" свештеник Марко Стевановић парох поповићки.

    Опширније...
  • ВЕЛИКА ДУХОВНА РАДОСТ У ХРАМУ ПРОПОДОБНОМУЧЕНИЦЕ ПАРАСКЕВЕ У СИЉЕВИЦИ

    ВЕЛИКА ДУХОВНА РАДОСТ У ХРАМУ ПРОПОДОБНОМУЧЕНИЦЕ ПАРАСКЕВЕ У СИЉЕВИЦИУ суботу, 8. августа 2020. године, када наша Света Црква прославља преподобномученицу Параскеву, у селу Сиљевица недалеко од Рековца уз присуство великог броја верног народа и деце, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован служио Архијерејску Литургију поводом храмовне славе.

    Владики су саслуживали свештеници: Архијерејски намесник левачки протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Драгослав Цветковић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Александар Цветковић.

    Опширније...
  • ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ ТРНОВЕ У ЛАПОВУ

    ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ ТРНОВЕ У ЛАПОВУСвета Преподобномученица Параскева Римљанка се родила у Риму у другом веку и живела је у време цара Антонина. Оставила је великог духовног трага у Италији својим мисионарењем, а њен култ се често мешао са истоименом светом Параскевом која се слави 27. октобра по новом календару. То се најочигледније види по самом називу који јој је народ наденуо-Трнова Петка. Наиме, тог дана се слави и пренос моштију поменуте свете Параскеве Епиватске из Трнова и у Трново.

    Опширније...
  • УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ СХИАРХИМАНДРИТ ЈОВАН (МАРИЧИЋ)

    arhimandrit jovanУпокојио се у Господу велики и добри старац, схиархимандрит Јован (Маричић), старешина Манастира Тресије. Нека му Господ дарује вечни помен и Царство Небеско!

    Заупокојена Литургија почиње сутра, 8. августа 2020. године, у 9 часова, а опело у 15 часова у манастиру Тресје (космајско намесништво).

    Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

    Опширније...
  • ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО НОВОПОЧИВШЕМ СЛУЖИТЕЉУ БОЖИЈЕГ ОЛТАРА ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ САВИ М. АРСЕНИЈЕВИЋУ

    ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО НОВОПОЧИВШЕМ СЛУЖИТЕЉУ БОЖИЈЕГ ОЛТАРА ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ САВИ М. АРСЕНИЈЕВИЋУУ четвртак 6. августа 2020. године, на крагујевачком гробљу Бозман, служени су Света заупокојена Литургија и опело новопочившем служитељу Божијег олтара протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу (1954-2020.), доскорашњем Архијерејском намеснику лепеничком и левачком и пароху при Старој Милошевој цркви у Крагујевцу.

    Опширније...
  • УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР САВО М. АРСЕНИЈЕВИЋ

    УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР САВО М. АРСЕНИЈЕВИЋ

    Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шумадијска обавештава јавност да jе 4. августа 2020. године у Господу уснуо протојереј-ставрофор Саво М. Арсенијевић пензионисани парох крагујевачки при Старој цркви и доскорашњи Архијерејски намесник Лепенички и в.д. Левачки.

    Опело протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу биће служено у храму Васкрсења Господњег на крагујевачком гробљу Бозман у четвртак 6. августа 2020. године са почетком у 10 часова, после Свете Литургије, која почиње у 9 часова.

    Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни прота Саво!

    Опширније...
  • СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАЧА

    СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАЧАДана 4. августа 2020. године, када наша Света црква прославља Свету равноапостолну Марију Магдалину, Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драча, поводом славе манастирске капеле која је посвећена овој светитељки.

    Епископу су саслуживали: игуман манастира Бошњане архимандрит Алексеј, сабрат манастира Бошњане протосинђел Лука, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јерођакон Јован (Прокин) и јерођакон Василије (Старовлах).

    Опширније...
  • ХРАМОВНА СЛАВА У ГАРАШИМА

    ХРАМОВНА СЛАВА У ГАРАШИМАДана 2. августа, када наша Света Црква прославља успомену на Светог Пророка Илију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у селу Гараши код Аранђеловца служио Свету Архијерејску Литургију.

    Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић, протојереј Милован Ранковић, протонамесник Стефан Франовић, јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин) и ђакон Александар Бабић.

    Опширније...
  • СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА СЛАВА ЦРКВЕ БРВНАРЕ НА СТАРОМ ГРАДСКОМ ГРОБЉУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

    СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА СЛАВА ЦРКВЕ БРВНАРЕ НА СТАРОМ ГРАДСКОМ ГРОБЉУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИСвети храм посвећен Светом пророку Илији, који се налази на старом гробљу у Смедеревској Паланци потиче још из доба кнеза Милоша Обеновића, скоро 200 година, и краси ову шумадијску варошцу.

    Храм се првобитно налазио на месту данашњег храма Преображења, а када је овај храм сазидан, црква брвнара је премештена на градско гробље, где и данас и ако стара, достојанствено стоји и одолева зубу времена чекајући своју обнову и пуну литургијску употребу.

    Опширније...
  • ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У БАБАМА

    ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У БАБАМА“Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша небеска,
    Јер си богатством духовним обогатио род Српски”

    У суботу, 1. августа, када наша Црква молитвено прославља Преподобну Макрину, Светог Деспота Стефана и Преподобну Евгенију (Лазаревић), на радост свештенства и верника космајског намесништва, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован началствовао је Евхаристијским сабрањем у храму посвећеном Светом Деспоту Стефану, у селу Бабе. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски протонамесник Горан Лукић, ђакон Филип Јовановић и јерођакони Јован (Прокин) и Василије (Старовлах).

    Опширније...
  • Уснуо у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020)

    Уснуо у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020)На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2020. лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.

    Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.

    Опширније...
  • СЛАВА БОЛНИЧКОГ ХРАМА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

    СЛАВА БОЛНИЧКОГ ХРАМА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ И ове године, 1. августа 2020. године, прослављена је храмовна слава у болничком храму Светог Деспота Стефана Високог у Смедеревској Паланци.

    И ако у отежаним условима ове године, због пандемије вируса COVID- 19, храмовна слава је прослављена свечано.

    Опширније...

Наjчитаније вести