Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или “друга Студеница”, маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

У уторак, 11. августа 2020. године, када наша Црква слави Светог Калиника и Свету мученицу Серафиму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је заупокојену Литургију у Станову након чега је служио и опело блаженопочившем протојереју-ставрофору Живомиру Миловановићу.

Светој Литургији присуствовао је велики број свештеника и верног народа Епархије шумадијске.

У ноћи између 9. и 10. августа 2020. године уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић, пензионисани парох становљански и дугогодишњи духовник Клиничког Центра у Крагујевцу.

Заупокојена Лутургија, као и опело протојереју Живомиру Миловановићу биће служенa у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову у уторак 11. августа 2020. године, са почетком у 9 часова.

У дан када наша света црква молитвено прославља успомену на Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у недељу 9. августа ове године, служена је Света Литургија у селу Клока. Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки и в.д. архијерејског намесништва рачанског протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића и пароха наталиначког протонамесника Бранимира Товиловића.

На дан преподобне Параскеве, 08. августа 2020. године, у манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије на Космају, у Богом спасаваној Епархији шумадијској, служена је света заупокојена Литургија, којом је започео молитвени испраћај схиархимандрита Јована (Маричића) дугогодишњег игумана ове светиње.

Началствовао је јеромонах Петар (Драгојловић) игуман манастира Пиносава, а саслуживали су јеромонах Дионисије настојатељ манастира Св. Петке у Сибници, свештеници Горан Лукић и Никола Симић и јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Филип Јовановић, рекао је за Радио "Слово љубве" свештеник Марко Стевановић парох поповићки.

Света Преподобномученица Параскева Римљанка се родила у Риму у другом веку и живела је у време цара Антонина. Оставила је великог духовног трага у Италији својим мисионарењем, а њен култ се често мешао са истоименом светом Параскевом која се слави 27. октобра по новом календару. То се најочигледније види по самом називу који јој је народ наденуо-Трнова Петка. Наиме, тог дана се слави и пренос моштију поменуте свете Параскеве Епиватске из Трнова и у Трново.

У четвртак 6. августа 2020. године, на крагујевачком гробљу Бозман, служени су Света заупокојена Литургија и опело новопочившем служитељу Божијег олтара протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу (1954-2020.), доскорашњем Архијерејском намеснику лепеничком и левачком и пароху при Старој Милошевој цркви у Крагујевцу.

Дана 4. августа 2020. године, када наша Света црква прославља Свету равноапостолну Марију Магдалину, Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драча, поводом славе манастирске капеле која је посвећена овој светитељки.

Епископу су саслуживали: игуман манастира Бошњане архимандрит Алексеј, сабрат манастира Бошњане протосинђел Лука, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јерођакон Јован (Прокин) и јерођакон Василије (Старовлах).

Свети храм посвећен Светом пророку Илији, који се налази на старом гробљу у Смедеревској Паланци потиче још из доба кнеза Милоша Обеновића, скоро 200 година, и краси ову шумадијску варошцу.

Храм се првобитно налазио на месту данашњег храма Преображења, а када је овај храм сазидан, црква брвнара је премештена на градско гробље, где и данас и ако стара, достојанствено стоји и одолева зубу времена чекајући своју обнову и пуну литургијску употребу.

На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2020. лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.

Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.