Високопреосвећени се обратио свештвенству и верном народу пригодном беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог браћо и сестре.

Налазимо се на крају друге седмице овог Васкршњег поста. Кажем друге седмице, а данас је петак. Зашто? Зато што субота и недеља не спадају у пост, једино Велика субота спада у пост јер се пости на води. Чим се субота и недеља посте на уљу, браћо и сестре, то није прави пост. Верујем да смо се ових петнаест дана интензивније молили Господу, да смо уз пост приложили молитву, да смо уз пост мало више завирили у себе, да смо мало више сагледали себе у каквом се стању налазимо. Пост је благослов Божији. Постом ми чистимо и душу и тело, правим постом, мењамо себе. Права молитва и пост нас смиравају и помажу да променимо себе, да променимо своје поступке, ако нису били добри, да размислимо како поступамо, шта радимо и шта чинимо, браћо и сестре. Пост чисти и душу и тело, како кажу Свети оци, јер је пост уздржање. Смисао поста је да се уздражавамо, не само од мрсне хране него и од недела. Како кажу Свети оци „Пун стомак, празна душа“. Када је мало и празан стомак, онда човек може лакше да контролише своје страсти. Пост нас, браћо и сестре, уводи у покајање, а покајање се састоји у томе да признамо да смо грешни. Пост нам помаже да увидимо колико смо се удаљили од Бога, Бога Оца, својим греховима. У томе нам такође помаже читање Светога Писма, посебно она прича о Блудном сину. Није млађем сину толико стало до материјалног добра, него се одвојио од оца јер није могао да га трпи. Не жели да трпи ауторитет, хоће да буде слободан, и наравно Бог је човека створио слободног, али не слободног на човеков начин, то је злоупотреба слободе, браћо и сестре. Зар можемо да живимо у овоме свету а да не полажемо рачуне или да не зависимо једни од других. Видите, браћо и сестре, овај блудни син је узео богаство од оца, али није знао да сачува него га је упропастио. Када је отишао тамо далеко, далеко од Оца који га воли и код ког је имао све у изобиљу, тражио је љубав тамо где љубави нема. Пазите, браћо и сестре, колико човек може да потоне. Код је био код оца био је раван њему, када је отишао код господара ког је он сам изабрао није био раван свињама, али хвала Богу дође к себи. Управо овај пост треба да нас стално побуђује да дођемо к себи. Неко ће рећи да нема потребе да долази к себи. Како нема потребе? Да ли смо иксрени према Богу, према другима и према себи? Да ли можемо на искрен начин да остваримо оно што желимо? Може човек на оба начина да оствари неке своје циљеве, али то није са благословом, и то ће му се обити о главу, кад тад. Овај пост треба да нас призове к себи, да се сетимо Бога Оца, да се сетимо душе своје, да се сетимо спасења и да треба да изађемо пред Лице Божије. Хоћемо ли изаћи пред Лице Божије са оговарањима, свађама, поделама, лукавствима, гордошћу? Тако ћемо изаћи пред лице онога који је супротно Богу. Када искрено служимо искрено Богу, даће нам Бог и снаге и крепости да савладамо себе, да савладамо све оне невоље и патње које нас у животу сналазе. Зато треба да се уздамо у Бога, а не у себе. Слаб је човек да би се сам одупрео свим недаћама у свом животу. Али, такође, не треба ни да се плашимо искушења, јер кроз искушење долази нам спасење. Бог нас искушава јер жели да нас ојача у вери. На све оно нас упућује пост, да себе преиспитамо, да кажемо себи да смо спремни на промену. У посту треба, браћо и сестре, да појачамо молитву, уздржање, добротољубље да би задобили ту духовну енергију која ће нас водити и носити како би смо могли да обновимо себе. Питање поста јесте, браћо и сестре, питање обнове човековог ума. Јер када се молимо и када постимо ми обнављамо свој ум, ми богатимо свој ум Богом. Питање поста је питање човековог друштва, његовог човекољубља. Питање поста је и питање нашег здравља, и духовног и телесног. Пост се не састоји само од не узимања мрсне хране, пост има две стране, телесну и духовну. Свети оци нас уче да неограничену врлину поста не ограничавамо само на исхрану, јер ако је сведемо само на исхрану онда од поста немамо користи. Онда постимо само да би се могли похвалити пред другима, који не посте. Истински пост није одрицање само од мрсне хране, истински пост је одрицање од страсти, од греха, од злобе, од пакости. Када телесном посту прикључимо и духовни пост, онда ћемо осетити како пост уноси радост у нас. Како нас благодат поста чини смиренијим. Тамо где нема смирења тамо нема никакве врлине. Браћо и сестре, ако исправно постимо и молимо се приметићемо да смо у себе унели мир Христов. Зато нам је потребно што више покајања, што чешћа исповест, што чешће причешћивање, што више гледање на себе и на своје грехе а не на друге. Нека сте срећни и Богом благословени. Нека Бог пошаље мир, да не устаје брат на брата, деца на родитеље и родитељи на децу. Бог је љубав, браћо и сестре, и он само тражи да ми на његово човекољубље одговоримо нашим христољубљем. Кажу Свети оци „Покајањем човек радује Бога, анђеле, али радује и себе“.

Нека нам Господ помогне да се зарадујемо, а радоваћемо се ако смо у Цркви, ако слушамо Цркву и ако служимо Цркви, а не да се Црквом судимо.

Нека сте срећни и Богом благословени.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

По већ устаљеној пракси, после Свете Литургије, прочитан је овогодишњи реферат на тему „Патњама се памет стиче“, који је припремио привремени парох Прве селевачке парохије у Селевцу, јереј Милан Милановић. Након читања реферата уследила је квалитетна дискусија о ономе што је у реферату речено. Ово духовно сабрање завршено је очинском поуком Високопреосвећеног Владике Јована и трпезом љубави коју је припремило братство овога храма.

чтец Ђорђе Милутиновић