Пети број часописа “Каленић” за 2021. годину отвара текст посвећен Часном крсту, под насловом “Крст као символ обожења и преображења света”, чије ауторство потписује познати богослов Отац Димитрије Станилоје. Говорећи о значају крсног знамења у Православној Цркви, Отац Димитрије истиче да “Црква све освећује помоћу Крста: воду, којом кропи своје верне, храну, куће, поља и њиве са својим приносом, Божијим даром. Крст све то освећује и прочишћује све док не учини Бога, Господа свих твари, јасним”.

У понедељак осамнаести по Духовима, када наша света Црква прославља свету мученику Харитину, Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у Крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећеном су саслуживали: протонамесник Немања Младеновић, јереј Александар Мирковић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин), и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: г-дин Филип Берић, Василије Тешић, и Ђорђе Милутиновић. За певницом су били оци: Бранислав Матић и Иван Антонијевић. У данашњем читању Апостола свети Апостол Павле нам благовести о томе да „одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме“ (Еф 4, 25).

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 5/2021

У недељу 17. по Духовима, на празник светог Стефана и Јелене Штиљановић, у храму светог великомученика и победоносца Георгија у Шумарицама служена је Света Тајна Јелеосвећења, а по предању апостолских отаца да „болује ли ко међу нама, нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње.“ (Јак. 5,14)

У недељу, 17. октобра 2021. године, са почетком у 18 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару биће премијерно приказан документарни филм „Сведочења о наитију“ о академику Димитрију Стефановићу и Студијском хору САНУ. Аутор, режисер и продуцент филма снимљеног по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија је Сара Милановић.

У недељу, 17. октобра 2021. године, када се молитвено сећамо Светих Стефана и Јелисавете Штиљановић, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Силаска Светог Духа у крагујевачком насељу Корићани, архијерејско намесништво лепеничко.

Епископу су саслуживали: протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички, протонамесник Рашко Стјепановић, јереји Ненад Милојевић и Стефан Дамјановић, као и протођакон Мирослав Василијевић.

Патријарх Пајсије I, син попа Димитрија, родио се у Јањеву око 1542. године. О његовом школовању не зна се скоро ништа. Претпоставља се да су богати Јањевци, чији су „рудници, мање-више, стално радили“, у то време имали своју основну школу коју је Пајсије похађао. Своје даље школовање наставиоје у манастиру Грачаници. „Јер сви који су писали о Пајсију слажу се у томе, да је био редак библиофил, љубитељ црквене књиге, о чему сведоче многи записи“.

Патријарх Пајсије несумњиво је један од највећих поглавара Пећке Патријаршије из времена ропства под Турцима; он је своје високо црквено достојанство и сјајну јеванђелску просвећеност спојио са божанским врлинама молитвености, дуготрпљења и смирења, а посебно трудољубља и апостолског пожртвовања за своjу од Бога повјерену му паству и свој српски род.

Пајсије бјеше изданак из свештеничке породице, син побожних родитеља свештеника Димитрија и Дафине, рођен средином 16. вијека на Косову, у мјесту Јањево због чега се зове Јањевац. Није познато гдје се замонашио, али се зна да је прве године свог монашког живота провео у Пустињи Анића, коју помиње у запису на својој књизи Бесједа Св. Јована Златоустог. Крајем 16. вијека постао је новобрдски митрополит. Већ тада је, као добар архипастир стекао лијеп углед код свештенства и народа, посебно се истичући чврстином карактера, трудољубљем, смирењем, сталним изучавањем Светог Писма и светоотачких књига. Патријарх Јован Кантул, прије свог заточеништва одредио га је за свог Егзарха, а пошто су из Цариграда 1614. доспјеле тужне вијести до Пећке Патријаршије да је Јован од стране османских власти осуђен на смрт, Пајсије је саборно и канонски изабран за новог патријарха, нешто мало прије мученичке Јованове смрти.

У суботу, 16. октобра 2021. године, када се молитвено сећамо Светог Дионисија Ареопагита и Патријарха српског Пајсија Јањевца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Преподобне матере Параскеве у селу Петка надомак Лазаревца, архијерејско намесништво колубарско-посавско.

Епископу саслуживали су: архимадрит Доситеј Хиландарац, протојереј ставрофор Златко Димитријевић, протојереј ставрофор Мирко Тешић, протојереј ставрофор Александар Новаковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Никола Урошевић.

У петак, 15. октобра 2021. године, када наша Црква прославља Светог свештеномученика Кипријана и Свету мученицу Јустину, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Петке у насељу Виногради.

Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Саша Павловић.