Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као "Невесињска пушка". Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На трон захумско-херцеговачких епископа устоличен је 27. маја исте године. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског.

На имању породице Карић, испред цркве брвнаре посвећене Светом Јоаникију Првом Патријарху Српском, верни народ са свештенством орашачког намесништва је дочекао свога Архијереја, Епископа шумадијског г. Јована који је у том храму служио Свету Архијерејску Литругију.

Његовом Преосвештенству су саслуживали: Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протонамесник Иван Теодосић, јереји Ненад Мијатовић и Марко Урошевић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Александар Бабић.

Србија и Република Српска 15. септембра обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. На централној манифестацији на Савском тргу у Београду, код споменика Стефану Немањи, говорили су Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, председник Републике Србије г. Александар Вучић и српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик.

Поред многих духовних светковина у многим православним светињама у славу Бога Тројичног, овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, благословом првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Града Крагујевца и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, организује XII Великогоспојинске свечаности.

На дан Светог мученика Маманта и Светог Јована Посника, 15. септембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у крагујевачком насељу Бресница.

Епископу су саслуживали свштеници овог храма: старешина протојереј Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић и ђакон Немања Стојковић, док је за певницом одговарао верни народ и протојереј Драгослав Милован.

У уторак, 14. септембра 2021. године, када наша Света Црква слави Преподобног Симеона Столпника и празнује почетак црквене Нове године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Сушица.

Епископу су саслуживали јереј Марко Вуксановић, јереј Урош Костић и протођакон Мирослав Василијевић.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована у организацији Удружење жена левчанки “Слатки залогај” у порти храма Светог Преподобног Романа у Рековцу у недељу, 12.септембра 2021. године, одржана је прва манифестација такмичарског карактера у спремању старих српских јела.

На самој манифестацији узело је учешћа 14 екипа из разних крајева наше лепе Србије. Ова манифестација која се први пут одржава у Рековцу у порти храма Светог Преподобног Романа, свакако је потврдила речи нашег Владике Јована, који стално говори да је Шумадија срце Србије, а да је Левач срце Шумадије.