ХII ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКЕ СВЕЧАНОСТИ – АПОКАЛИПСА, ТЕОПОЕТИКА И КЊИЖЕВНОСТ

ХII ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКЕ СВЕЧАНОСТИ – АПОКАЛИПСА, ТЕОПОЕТИКА И КЊИЖЕВНОСТПоред многих духовних светковина у многим православним светињама у славу Бога Тројичног, овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, благословом првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Града Крагујевца и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, организује XII Великогоспојинске свечаности.

У уторак 14. септембра 2021. год. у сали Епархијског центра, одржано је предавање под називом: „Апокалипса, теопоетика и књижевност“, предавање је одржао Господин Ђорђе Ђурђевић, научни истраживач и студент докторских студија на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу (ФИЛУМ), на предавању су учествовали и госпођа др Светлана Рајичић – Перић, научни сарадник (Прва крагујевачка гимназија) и др Часлав Николић, ванредни професор (ФИЛУМ).

Предавање је осветлило перспективе теопоетичког разумевања апокалипсе у савременој српској поезији. У оквиру предавања представљен је статус теологије у контексту књижевних истраживања, показано је како се теологија и поетика сједињују у теопоетику, као и то како се апокалиптика и песништво сусрећу у поетској апокалипси. Апокалиптично осећање означено је као противречје између силе која прикрива биће и силе која објављује биће. Ђурђевић је показао да је матрица апокалипсе религијска, а њена апаратура песничка: поезија апокалиптизује све концепције говора, текста и мишљења, па се тако отвара будућем. Часлав Николић је истакао како се у поезији мења реинтегрише однос субјекта и Бога, па је искуство читање означио као непрекидни излазак и самопревазилажење. Светлана Рајичић - Перић је, у завршници предавања говорећи о теопоетичком истраживању Ђорђа Ђурђевића, указала на то како је писање поезије и мишљење о поезији догађај радости, у коме се потврђује како је онај који пише и онај који чита спреман на врхунски гест постојања – да дȃ све од себе.

Предавање је осветлило на најчаробнији начин повезаност теологије и књижевности, са крајњим циљем апокалипсом, тј. откривењем, откривањем Бога човеку, а живот човеков има једини прави циљ, заједницу и сједињење са Богом, јер човек је са тим назначењем и створен.

Протојереј Срећко Зечевић