Владика Јован – Чинимо добро Христа ради

Празничним бденијем и Светом Архијерејском Литургијом прослављен је празник Светог Николе - славе манастира Грнчарице у Епархији шумадијској. Епископу Јовану на Литургији саслуживали су, Архијерејски намесник крагујевачки протојереј – ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј – ставрофор Милан Борота и протојереј – ставрофор Радослав Сенић.

С благословом Његововог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина  Јована, у организацији свештенства Архијерејског намесништва космајског, 16-ог децембра 2010. године, одржан је хуманитарни концерт за помоћ мештанима Краљева и околине које је недавно погодио земљотрес.

У организацији Ученичког парламента ОШ “Радомир Лазић” из Азање 17. децембра 2010. године, одржано је књижевно вече младих песника ученика ове школе, посвећено Св. оцу Николају.

Младе и даровите песнике на почетку отварања поздравио је председник Ученичког парламента Ненад Јелић, ученик осмог разреда, који је присутнима пожелео топлу добродошлицу. Директорка школе госпођа Зорица Милојевић, која се и сама бави писањем песама, истакла је велики значај овог догађаја, упутивши речи хвале менторима Ученичког парламента вероучитељу Бојану Стојадиновићу и наставнику Дамиру С. Живковићу.

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана.Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за свештеника града Мира.

Када Николи помреше родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удавајући сироте девојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мирликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.

У организацији Црквене општине Лазаревац, а у оквиру манифестације “Дани колубарске битке”, дана 14. децембра 2010. године у скупшинској сали ГО Лазаревац, одржана је промоција монографије “Спомен-црква Св. Димитрија са костурницом у Лазаревцу” аутора Тадије Стефановића, докторанта на студијама архитектуре Универзитета у Београду. На промоцији су о монографији говорили, професор историје Ратко Вукелић, протојереј Марко Митић, доцент др. Вуксан Бодин са философског факултета Универзитета у Београду и сам аутор Тадија Стефановић, дипломирани историчар уметности.

Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу у четвртак 16. децембра, на дан када наша Црква прославља старозаветног пророка Софонију и преподобног Јована Ћутљивог.

Хор монаха манастира Високи Дечани је одржао предиван концерт духовне музике, пред препуним храмом Светог великомученика Димитрија, у Лазаревцу 12. децембра 2010. године.

Концерт је одржан у оквиру манифестације Дани Колубарске битке, са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована и епископа рашко-призренског Г. Теодосија, а под покровитељством ЦО Лазаревац и ГО Лазаревац.

Дан Св. Алимпија Столпника, заштитника Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу, и ове године уз присуство великог броја пријатеља факултета, обележен је свечаним чином резања славског колача у холу деканата. Резање славског колача обавио је Његово преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован, уз присуство високог свештенства Епархије шумадијске. Уз пригодне речи честитке поводом факултетске Славе, Епископ Јован је студентима и запосленима пожелео божанску мудрост у обављању свете дужности у учењу медицинској науци.

“Изиђе сејач да сеје” (Мт 13, 3)

Почетком децембра 2010. године међу ученицима Прве крагујевачке гимназије, који су за изборни предмет одабрали верску наставу, одржана је својеврсна провера досадашњег познавања веронауке, популарно названа – квиз.

За разлику од других религија, ако то хришћанство на крају уопште јесте, човек се, поред спознања Божје воље, спасава и искуством сопствене душе. Размена искустава, уважавање међусобних ставова, речју – ширење погледа на живот, јесте у огромној мери доступно на свим нивоима, па чак се на томе и инсистира путем разних форума и организација. И не само то, провера сопствених ставова и „необоривих убеђења“, изражена је управо у разговору са другим, са оним који се разликује од нас, ако се он суштински уопште и разликује. Размена искуства „сопствене коже“ може да нам у најмању руку помогне да сагледамо нечији другачији свет реалности, за њега подједнако важан као и наш сопствени нама.