У четвртак 10. фебруара Епархијски центар Саборне цркве у Крагујевцу био је место збивања једног неуобичајеног музичко-духовног догађаја у оквиру кога се крагуејвачка публика сусрела на интерактиван начин са руском древном музиком. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована гост братства Саборне цркве био је Јегор Стрељников, један од најбољих интерпретатора древног музичког предања које открива саме корене руског идентитета. Он је академски образован музичар и извођач руског народног епоса и народних духовних песама и балада уз традиционалнe жичане инструменте: гусле (подсећа на цитру) и каљоснују лиру (налик на харди гарди).

На дан Света Три јерерха, 12. фебруара 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у Тополи, поводом храмовне славе, задужбине породице Марковић из Тополе.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, јереј Александар Петровић и два ђакона. На Светој Литургији је певао хор „ ОПЛЕНАЦ“ са диригентом хора Маријом Ракоњац из Тополе.

На дан преноса моштију Светога Игнатија Богоносца Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене,
Владику свих молите:
Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.

Примио си, Господе, у место насладе и одмора Твојих угодника,
свештене и Богоносне проповеднике, и велике учитеље,
јер си Ти Једини Који прослављаш Своје Свете:
Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиља.

Кондак, гл. 2.

У четвртак 10. фебруара на дан Св. Јефрема Сирина, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркву у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Владика Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Димитрија у Крагујевцу, у уторак 8. фебруара 2011. године на дан преподобног Ксенофонта, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Ракића, протојереја Милана Беговића и ђакона Александра Сенића.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је 07. фебруара 2011. године на дан Светог Григорија Богослова Свету Архијерејску Литургију у крагујевачком насељу Грошници, уз саслужење архијерејског намесника лепеничког протојереја-ставрофора Сава Арсенијевића, протонамесника Александра Јовановића, јереја белушићког Огњена Гребића, пензионисаног свештеника Драгослава Степковића и ђакона Небојше Јаковљевића.

Свети Григорије Богослов

(одломак)

МОЛИТВА И ЗАВЕТ МАТЕРЕ ГРИГОРИЈЕВЕ

Теби ме је мати моја на дар принела још док ме је у утроби носила, оног дана када је у жељи да мушко дете на коленима придржи, попут свете Ане овако прозборила (1 Сам, 10-18): „О, да ми је да мушко чедо угледам, а ти, Христе владару, задржи плод трудова мојих у околу своме!“ Тако она рече, и ти је, Боже, услиши, затим дође онај сан божански и име јој донесе, а онда јој ти сина подари. После ме она, по закону твоме, принесе на дар као новог Самуила – ако сам то икад био. А сада се бројим међу луде и неваљале синове часног слуге твога Илија (1. Сам. 2, 12); они чисте жртве скрнављаху у безумљу своме, похлепним рукама грабећи из судова и лонаца Божијих, и зато тежак крај живота дочекаше. Но мати моја бољем се надала, и зато је део порода свога теби посветила; руке моје она је на свете божанске  књиге положила и загрливши ме овим речима ми се обратила: „Неко је већ пре мене привео олтару сина свог љубљеног, Богом поклоњеног, и жељног да у светој жртви учествује – одличан отац, одличног сина – касно рођено чедо Сарино, почетак и корен лозе будуће, плод наде и обећања Божијег – тај свештеник беше Аврам, а јагње дични Исак – тако дакле и ја, као што сам обећала, тебе, дар живи, Богу поклањам. Да ми ти испуниш наду мајчинску! Јар ја сам тебе, чедо, измолила и сада се молим да се достојним покажеш. То ти, сине, часно наслеђе остављам, сада и овде и све до послетка. А што је од послетка, то је далеко најбоље.“