ПРИЗРЕН, 26.12.2010.

Богољубиви народе ове свете и богоспасаване Епархије,

Новоизабрани Епископ рашко-призренски Г. Теодосије свечано је устоличен данас у Призрену. Владику Теодосија је у трон епископа Рашко-призренске епископије увео Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, који је у призренском храму Светог Ђорђа служио Свету Литургију уз саслужење 13 архијереја СПЦ. Литургији су присуствовали саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, потпредседник владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар вера Богољуб Шијаковић.

Владика је у својим Архипастирским речима отворио увек живу и актуелну тему људске чистоте, тачније чистоте људског срца.

У четвртак пред Материце 23. децембра, Владика Јован је служио Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу, уз присуство ђака Политехничке школе који су на литургију дошли организовано са својим вероучитељем г. Миљаном Антићем.

На дан преподобног Патапија и светих апостола Состена, Аполоса и других,  21. децембра 2010. године, епископ шумадијски Јован служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу, уз саслужење презвитера: протојереја-ставрофора Драгослава Сенића и протојереја Милана Беговића, и ђакона Александра Сенића.

У дан свете великомученице Варваре и светога Јована Дамаскина 17. Децембра 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму свете Петке у Виноградима.

Владика нас је у својој проповеди пренео у атмосферу винограда који символизује људски род и симбиозе чокота и лозе која осликава везу човека са Богом.

Ако човек нема плодове и праву веру у Бога и не живи са Христом онда не испуњава дужност и улогу лозе. Најважнији плод покајања рађа све остале плодове и врлине које поседује врлински човек.

У дан предпразништва Ваведења Пресвете Богородице 3. децембра 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму свете Петке у Виноградима.

У беседи на данашње јеванђељско зачало преосвећени нам је указао на свети пример Богородице увек Дјеве Марије као идеал чистога, узвишенога и светога живота као пут сусрета са Богом.

Jaрослав Пеликан, Хришћанско предање том II, Дух источног хришћанства
(од 600.до 1700. године)
Службени гласник, Едиција Символ,
превео са енглеског Новак Билић, прво издање, 2010, стр. 392.

Из штампе је управо изашао превод на српски језик другог тома из петотомног опуса Хришћанско предање, утицајног теолога 20. века - Јарослава Пеликана. Пеликан је у овом тому нагласио формирање и развој византијског, сиријског и руског богословља, као и кључне богословске расправе које су обележиле овај период. У том смислу аутор одбацује Харнакову тезу о потреби "креативности ума" (стр.39) већ га у овом делу више занима однос између континуитета и промене настао у историји развоја богословског учења, као и у коликој мери су богослови својим заступањем предања верно следовали првих пет векова Цркве (стр.7).