ПЕТОКЊИЖЈЕ – ИЗРАЗ И СВЕДОЧАНСТВО БОЖИЈЕГ ОТКРОВЕЊА

Протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, „Историјат проблема Петкњижја“, Каленић, Крагујевац 2011

Професор Драган Милин (ментор овог рада) истиче у предговору да се у књизи Историјат проблема Петокњижја излаже читава историја питања аутора Петокњижја (да ли је Мојсије написао овај део Старог завета) и објективно процењују поједина гледишта, односно да рад приказује најновије стање у библијској науци по овом врло важном питању. До оваквих резултата аутор је дошао анализирајући ову тему кроз следећа поглавља: Мојсије као писац Петокњижја; Аргументи против Мојсијевог ауторства Петкњижја; Историјат критике Мојсијевог ауторства; Савремене теорије о постанку Петокњижја и Постанак Петокњижја у светлу предања Православне Цркве.

У седми четвратак по Васкрсу 09. јуна 2011. године када наша Црква слави Светога Терапонта Сардиског, Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

На инцијативу вероучитеља Ивана Ненадовића, а у договору са Просветним одбором Епархије шумадијске 6. јуна 2011. године у организацији младеновачких вероучитеља одржано је прво такмичење из веронауке за ученике градских основних школа. Такмичење је одржано у сали Центра за културу Младеновац. Кроз прву фазу прошло је више од 120 ученика из три градске школе од којих се у финале пласирало 16 ученика. Основну школу „Момчило Живојиновић“ представљале су две екипе, а ОШ „Свети Сава“ и „Коста Ђукић“ по једна четврочлана екипа.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је, у попразништву Вазнесења, у Недељу Светих отаца, 5. јуна 2011. године, уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намесништва, и уз присуство великог броја верних, осветио новоподигнути храм,посвећен Вазнесењу Господњем, у селу Араповцу надомак Лазаревца. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа Јована, а на идеју мештана овога села, изградња храма је започета 2008. године, а исте у марту месецу је извршено освећење темеља. Крст је освештан и подигнут 29. фебруара 2011., да би пар месеци касније ово богоугодно дело било коначно довршено и на данашњи дан освештано.

На дан Светог мученика Василиска и Светог мученика Јована Владимира, у суботу 4. jуна 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Епархије крушевачке Господин Јован служио је свету Литургију у Великој Крсни у близини Младеновца.

Уз Владику Јована служило је шест свештеника и три ђакона, а својим прелепим појањем Литургију је украсио хор „Благовести“. Због великог броја верника Света Литургија је служена испред храма Рођења Пресвете Богородице.

На дан када наша Света Црква прославља велики хришћански празник Спасовдан, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Саринац надомак Крагујевца.

У велелепној светињи која Вазнесење Господње прославља као своју храмовну славу, окупио се велики број благочетстивог народа.

Данас, 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу која је пред две године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, у Ивањици, у Стекеровцима код Гламоча, у Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена, у четвртом веку. Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

На дан када Црква Христова прославља Оданије великог хришћанског празника Васкрсења Господњег, 1. јуна 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор крушевачки Господин Јован служио је у манастиру Наупари Свету Архијерејску Литургију и опело новопрестављеној монахињи Ирини.

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.