Вече уочи празника, а након одслуженог бденија у храму Светог Великомученика Димитрија у Лазаревцу, Тројке Бркић, тј. Нада, Вера и Слободан Бркић из Глушаца код Шапца, уприличили су грађанима Лазаревца диван и веома инспиративан концерт духовне музике. На репертоару су биле духовне песме Светог владике Николаја Велимировића и духовно-родољубиве песме попут песме ''Ој Косово'', аутора и композитора Љубе Манасијевића и друге народне песме везане за празник Видовдан. У том опусу нашла се и једна песма коју је, на текст Св. владике Николаја, компоновала и сама Нада Бркић, која је уједно, веома надахнуто, и најављивала сваку песму.

На Видовдан, 28. јуна 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован служио је у Цркви Лазарици Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање свештенства и монаштва Епархија: шумадијске, крушевачке и нишке.

Као спомен на десетогодишњицу упокојења владике др Саве (у свету Светозара) Вуковића (1930-2001), викарног епископа моравичког (1961-1967), источноамеричког и канадског (1967-1977), шумадијског (1977-2001), професора Богословије Светог Саве у Београду и Богословског факултета у Београду (1961-1967), покретача и уредника многобројних црквених публикација, оснивача Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, члана Српске академије наука и уметности, а по благослову Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, Шумадијска епархија је објавила књигу изабраних богословско-историјских радова овог заслужног архијереја Српске Цркве. У књизи се, на шест стотина педесет страна, нашло преко осамдесет владичиних текстова, у облику готово свих научних жанрова, који су у периоду од пуних пола века објављивани у споменицама, зборницима, периодичним публикацијама и часописима. Изостављени су радови из посебних, ауторских књига.

Дана 25. јуна 2011. године када наша света Црква молитвено прославља преподобног Онуфрија Великог и преподобног Петра Атонског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење Архијерејског намесника младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића у поподневним сатима осветио је звоно за храм светог Никодима Српског у селу Амерић недалеко од Младеновца.

У дан светих апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна. 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

У други четвртак по Духовима 23. јуна 2011. године, на дан Св. свештеномученика Тимотеја Бруског, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Захваљујући обимној литератури на нашем језику, у којој се коментаришу византијски извори о успомени на светилиште Мајке Божије поред Цариграда, које је утицало на успостављање у православним Црквама празника Живоносни Источник, могуће је рећи нешто више о томе како је настао овај празник који Срби називају Источни петак, а који је од 2011. године крсна слава Шумадијске епархије

Мада је светилиште Богородице од Извора настало још у V или VI веку, то јест у време владавине ромејских царева Лава I (457-474), односно Јустинијана (527-565), служба (у литургичком смислу) посвећена култу који се ту неговао и обновљењу првобитног храма Мајке Божије, настаје у доба Палеолога, у првим деценијама XIV века. Писац службе и других сродних текстова у славу вишевековних чудотворних исцељења Богородичине цркве од Извора (τής Θεοτόκου τής Πηγής) који брзо попримају богослужбену употребу, је византијски историчар и песник Нићифор Калист Ксантопул између 1308. и 1320. године. Такође, почетком XIV века и Манојло Филес саставља бројне епиграме у част исцељења у Богородичином светилишту.

Поводом педесетогодишњице од упокојења Краљице Марије Карађорђевић, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је 22. јуна 2011. године, у храму Светог Ђорђа на Опленцу Свету заупокојену Архијерејску Литургију а у продужетку и парастос Њеном Величанству.

У недељу Свих Светих, 19. јуна 2011. године, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржан је традиционални фестивал хорова Епархије шумадијске, који се већ дуги низ година редовно одржава у Епархији шумадијској. Организатор овогодишњег фестивала ,било је Архијерејско намесништво космајско, а фестивал је одржан у Великој сали Културног центра – Сопот.

Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је у суботу 18. јуна свету Архијерејску Литургију у манастиру Венчац у Брезовцу код Аранђеловца.

Благословом Владике Јована, од 2009. године капела овог манастира посвећена је свештеномученику Јоаникију (Липовцу). Митрополит црногорско-приморски Јоаникије пострадао је 1945. године у Аранђеловцу и његови земни остаци до данас почивају негде подно планине Букуље. У календару наше Свете Цркве, овај новомученик Христов уписан је 17. јуна, али по најновијим сведочанствима даном његовог скончања јавља се 18. јун.