Овогодишњи ђачки Васкршњи Сабор је своју пуноћу остварио на Литургијском Сабрању испред цркве Лазарице, а под омофором Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора крушевачке Епархије, Господина Господина Јована, који је, заједно са десеторицом свештеника и четворицом ђакона служио Свету Литургију, беседио и причестио велики број верника.

На највећи хришћански празник, празник над празницима, празник када је Спаситељ после три дана проведених у гробу васкрсао и васцелом свету се показао као Победитељ смрти, Црква Божија у Богом чуваном граду Јагодини своју васкрсну радост је поделила са својим Епископом. У поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством беличког намесништва, у препуној Цркви верног народа, служио је пасхално вечерње уз појање хора при храму Светих апостола Петра и Павла. На Богослужењу које је протекло у побожној и молитвеној атмосфери у беспрекорном поретку, читана су Јеванђеља на српском, црквенословенском, енглеском, грчком и латинском језику.

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може народ и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт, али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти...

Св. вл. Николај (Велимировић)

Васкрсење Христово је победа над смрћу, победа над грехом, победа над ђаволом, то је пролеће за душу људску. Једна васкршња песма дивно каже: „Данас Христос као сунце засија из гроба, данас грану пролеће у душама нашим“. Васкрсење је празник радости, наде, и живота.

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. У јутарњим часовима Великог Петка 22. априла 2011. године у 8 часова, Преосвећени Владика Јован, служио је Царске часове, у којима се помињу догађаји Гетсиманске ноћи, хватање Исуса, одрицање Апостола Петра, издајство Јудино, распињање на Крст.

У Саборном храму у Крагујевцу у јутарњим часовима Великог Четвртка, са почетком у 7:30 часова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење свештенства саборног храма, служио је Свету Литургију Светог Василија Великог. Евхаристијска радост је употпуњена причешћем великог броја верника.

ЈОВАН

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

И АДМИНИСТРАТОР ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ

СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВОМ ВЕРНОМ НАРОДУ ОВИХ БОГОМ ЧУВАНИХ ЕПАРХИЈА,
БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА УЗ СВЕРАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Пролазећи од једног празника ка другом, од палми и гранчица, похитајмо, верни ка узвишеном и спасоносном прослављању Христовог страдања. Гледајмо Његова драговољна страдања која је претрпео нас ради и са благодарношћу запевајмо Му достојну песму: Источниче милосрђа и прибежиште спасења, Господе, слава Теби!

Вечерње на Цвети

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ

О ВАСКРСУ 2011. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

У петак 15. априла 2011. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Тита Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у Благовештенском храму у Рајковцу.

Светој Литургији је предходила исповест свештенства Архијерејског намесништва младеновачког. Исповедник је био високопречасни протојереј-ставрофор Милан Борота.