У петак 28. по Духовима (на дан св. мученика Мине и осталих пострадалих, св. Јована деспота српског), Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму свете Петке у Виноградима.

У беседи на јеванђељско зачало Преосвећени нам указује да Тајну јединства Оца и Сина и Светога духа. Бог нам се открива кроз Цркву као Тело Своје, онолико колико је потребно за наше спасење.

У периоду од августа 2004. до октобра 2008. године у аранђеловачкој болници постојала је капела посвећена Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону.

Капела је била у једној од просторија болнице, где су пацијенти ове установе, оболела браће и сестре, могли наћи утеху и бодрење у болести. Свакога четвртка у недељи служена је Света Литургија на којој су се болесници причешћивали, а у тежим случајевима болести, уколико су пацијенти непокретни, свештеник би са причешћем одлазио до болничких соба, да нико не остане без Тела и Крви Христа Бога нашег.

У четвртак пред недељу Праотаца 22. децембра Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

У храму препуном ђака основних школа који су литугији присуствовали заједно са својим верпучитељима, Владика Јован је беседио о значају литургије. Најпре о почетном возгласу „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...”, као о возглашавању почетка уласка сабраних у Царство Божије чијим славословљем Црква почиње Свету литургију као нешто сасвим другачије од овосветских уређења, установа и режима. Царство Божије је непомешано јединство и заједница Три Вечне личности Свете Тројице и шире заједништво људи као личности са Светом Тројицом. Црква је као брод који плови ка том Царству сабирајући верне како би их узвела у њега, носећи са собом и све наше невоље и недаће.

“А када ћемо ми да се причестимо?”, гласило је питање најмлађих ђака на једном од часова верске наставе у Првој крагујевачкој гимназији, ученика седмог специјално-математичког одељења или популарно названо VII см. Њега чине најбоља деца у граду које су дошла из различитих школа као осведочени „вуковци“ и уписала се у Гимназију као основци, где ће завршити и осми разред, а онда аутоматски наставити средње школовање у овој школи.

У понедељак, на дан Светог оца Николаја 19. децембра 2011. године, у раним јутарњим сатима, упокојила се у Господу игуманија манастира Драче, мати Пелагија (Бековац).

Тако је после 53 године проведе у овој великој светињи, своју племениту душу испустила ова врла монахиња, причестивши се Телом и Крвљу Христовом, из руку Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована.

Велики број верника, свештенства и монаштва дошао је да се опрости од мати Пелагије, а Свету заупокојену Архијерејску Литургију и опело у Светониколајевском храму у уторак 20. децембра, служио је Владика Јован.

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за свештеника града Мира.

Када Николи помреше родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удавајући сироте девојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мирликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.

На дан Светог Саве Освећеног 18./5. децембра, Детинце, у Храму Светог Саве на Аеродрому, Његово Преосвештенство Епископ Г. Јован уз саслужење братства Храма служио је Свету Архијерејску Литургију. Црква је била мала да прими верни народ који се окупио да прослави празник са својим Архијерејем. У складу са овим празником дечји хор при Храму Светог Саве учествовао је у богослужењу својим појањем.

Трећу јесен за редом, братство цркве Рођења Пресвете Богородице у Баточини, у овој малој вароши, организовало је за вернике пројекцију филма верске садржине.

Након акатиста Пресветој Богородици, у парохијској сали је 16. децембра приказан филм “Ава Јустин” у режији ђакона Ненада Илића. У овоме је братство наишло на помоћ директорке ОШ “Свети Сава”, која је цркви за ову прилику (као и увек до сада) уступила школску технику.

Управо је из штампе изашла књига Како је Библија постала књига, аутора Вилијама Шнидевинда. Реч је о врсном делу које се бави настанком Библије, прецизније речено разумевањем разлога због којих је Библија написана, да би касније постала Свето Писмо (стр. 14). Проблематика везана за настанак и формирање канона свештених књига Старог и Новог Завета је нешто што је одувек занимало нашу јавност, тако да смо коначно добили дело које ће сваком знатижељном читаоцу појаснити ствари везане за формирање свештених списа, а у исто време и развејати нека погрешна мишљења и митове који преовлађују у широј јавности.

СВЕ ЈЕ ЛЕПОТИ ПРИЧАСНО

(Из Велике Катихезе)

Следећи доказ су нам предали наши Оци и он није само нека митска прича, већ прича која природно побуђује нашу веру. Постоје два начина разумевања весцеле постојеће твари: оно које се односи на ум и оно које се односи на чула, и поред њих нема ничега другог што може да се открије у природи постојећег, а што превазилази ову поделу. Даље, између ова два света се налази велики међупростор, тако да чувствено не обухвата особине умног, нити оно укључује особине својствене чувственом, већ сваки од њих добија свој формални карактер од њима супротних особина.