Промоција књиге архимандрита Алексеја (Богићевића) – Владичански двор Крагујевац

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, у сали Владичанског двора у Крагујевцу, 24. јануара 2012. године у 18 часова, одржано је представљање књиге «СУСРЕТИ СА СТАРЦИМА» архимандрита манастира Светог Луке у селу Бошњани, Алексеја (Богићевића). О књизи и њеном настајању говорили су Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, ректор Богословије Свети Јован Златоусти, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, госпођа Радмила Мишев, уредник часописа „Светосавско звонце“, и аутор књиге архимандрит Алексеј Богићевић.

Др Жељко Ђурић: Служење епископа – канонско предање

У издању Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у едицији Посебна издања, као књига 11, објављена је студија др Жељка Ђурића, доцента на катедри за Догматику и Теологију иконе. Књига се састоји из три поглавља: Суштина епископске службе (канонска сведочанства о рукополагању епископа и Црква и Епископ); Институција и заједница (преглед канонске грађе у погледу епископског звања и Саборност Цркве) и Дисциплинарна питања (правни оквири). На крају студије налазе се Општи закључци, Извори и Библиографија.

На Празник Светлости како се назива Празник Богојављења, у Саборном храму у Крагујевцу, Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, а саслуживали су свештеници овога храма на челу са старешином протојерејом – ставрофором Заријем Божовићем.

Са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована,

у сали Владичанског двора, 24. јануара 2012. године у 18 часова, одржаће се:

О књизи ће говорити:

Епископ шумадијски Г. ЈОВАН

Архимандрит АЛЕКСЕЈ (БОГИЋЕВИЋ) - аутор

г-ђа РАДМИЛА МИШЕВ - Приређивач

протојереј - ставрофор др ЗОРАН КРСТИЋ

_______________________________________________

УЛАЗ ЈЕ СЛОБОДАН!

У организацији друштва Свебор које негује старе српске спортске и борилачке вештине и братства Старе Цркве, на Шумаричком језеру је поводом празника Богојављења одржана пливачка трка за Крст часни. Након одслуженог молебана, Епископ шумадијски Г. Јован, коме је саслуживало братство Старе Цркве, доделио је свој Архијерејски благослов пливачима који су се припремили да у леденој води запливају ка циљу.

Јован Претеча, који је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Како је он завршио свој живот? Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

Шта је рекао Свети Јован Крститељ кад је први пут видео Господа Христа? Рекао је пророчке речи: "Гле, Јагње Божје које носи грехе целога света."

КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. У одељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповест Христову: "Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

Рађање за нови живот могућ је само у Крштењу, јер "ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) Када је народ после Педесетнице чуо проповед Св. Петра упитао је: "Шта да чинимо? Α Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, те ћете примити дар Духа Светога." (Дап 2,37-38)

На оданије великог празника Божића, Црква Свете великомученице Недеље у Десимировцу код Крагујевца, прославила је успомену на великог исповедника Божијег, Светог Доситеја митрополита загребачког.

То је уједно и била прилика да се генерације млађих десимировчана упознају са ликом и делом овог великог јерарха Српске Цркве, који је заједно са Епископом жичким Николајем и Епископом шабачким Симеоном, освештао 1937. године цркву у Десимировцу.

Првог дана Нове Године по јулијанском календару, Црква Божија у Маршићу је прославила своју храмовну славу Св. Василија Великог. Свечана прослава је почела дочеком Владике Јована испред црквене порте од стране мештана Маршића и ученика маршићке Основне школе “19. Октобар“, који су дочекали Епископа заједно са својим вероучитељем и директорком.