протојереј ставрофор
доцент др Зоран Крстић
Универзитет у Београду –
Православни богословски факултет

Протојереј ставрофор
доцент др Зоран Крстић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет

Абстракт: У Основама социјалног учења Католичке цркве солидарност је један од четири основна принципа учења. И поред свог секуларног порекла кроз многе социјалне документе Римокатоличке цркве појам солидарности добија теолошко значење у виду социјалне врлине. Овакво схватање постаје novum у теологији, доживљава се као својеврсно знак времена и замењује или потискује предањске и јеванђелске појмове којима се изражавала активна љубав према ближњему. Да ли је ово прихватљиво и за православну теологију? Аутор у чланку позитивно одговара на постављено питање с тим што би солидарност требало да буде вредност новог хришћанског етоса који би кореспондирао са демократски уређеним друштвима и његовим вредностима.

Епископ Сава Вуковић

Шта да Ти, Христе принесемо поводом јављања Твог ради нас као човека?
Та свака од творевина Твојих захвалност Ти изражава:
анђели певањем, небеса звездом, маги дарима, пастири дивљењем,
земља пећином, пустиња јаслама, ми пак Мајком - Девојком.
Боже од пре векова, смилуј нам се!

Беседа Његовог преосвештенства Господина Јована,
епископа шумадијског на Литургији у крагујевачкој Саборној цркви,
(Недеља Светих Отаца, 1. јануар 2012)

У недељу пред празник Рођења Господа Исуса Христа празнују се Свети Оци Старог завета, тј. Христови преци по телу. Старозаветни оци добили су тај назив захваљујући физичком (телесном) очинству, јер су у питању Христови преци по телу, преко Јосифа и Марије, поменути у Његовом родослову код јеванђелиста Матеја и Луке. У старозаветне праведнике спадају: патријарси, цареви, пророци, првосвештеници, побожне жене и сви који су у Старом завету показали савршено јуначко дело вере у Бога. Плод те вере је Пречиста Дјева којом се открила предвечна тајна и испунило Божије обећање о Месији – Христу Спаситељу.

Беседа Његовог преосвештенства Господина Јована,
епископа шумадијског, на Материце 2011. године
у Старој крагујевачкој цркви

У име Оца, Сина и Светога Духа,

Црква Христова, браћо и сестре, још од празника Ваведења својим богослужењима, својим молитвама, својим песмама, почиње да припрема вернике да што достојније дочекају Рођење Христово, празник Божић. Нарочито то Црква чини кроз ове три припремне недеље пред Божић, а то су Детинци, Материце и Оци. Црква је ову недељу посветила и Светим Праоцима, па ми данас прослављамо Праоце старозаветне: све оне који су живели вером и који су веровали у долазак Месије, долазак Сина Божијег на свет. Прослављајући Свете Праоце, ми славимо хришћане пре хришћанства. И зато је вера Светих Праотаца, можемо слободно рећи, већа него и наша вера. По чему?

(Одломак из божићне приче)

Ближила се поноћ када су стигли пред капију Кастра, готово дављеници, залеђени, слани од морске воде и бели од снега, модрих усана али топла срца.

(... )

Када су стигли пред Кастро и ушли у храм Христов, топлина је загрејала њихове душе мада су били преуморни. Иако се некима од њих спавало, осетили су толику радост што су живи и што су благополучно стигли до краја свог путовања, у храм Господњи, да је сваки дремеж и сваки умор отишао од њих. А козари, нашавши забаву и изговор да седећи пуше, или би се пак мало опружили и украли мало од сна код ватре увијени у своје плаштеве, упалили су били испред храма два мангала, један испред Светог олтара а други са његове северне стране.

У суботу 23. децембра, када наша Света Црква прославља успомену на преподобног Данила Столпника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Саринцу.

Епископ шумадијски Г. Јован је 25. децембра 2011. у Недељу Праотаца - на Материце служио Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

Стара Милошева Црква је први новоподигнути храм након петовековног турског ропства, те се у народу ова црква доживљава и као „мајка црква“ осталим црквама у Србији. Зато се празник Материца у Старој Милошевој Цркви - „мајки цркви“ најсвечаније прославља у Шумадијској епархији Архијерејском литургијом.