“А када ћемо ми да се причестимо?”, гласило је питање најмлађих ђака на једном од часова верске наставе у Првој крагујевачкој гимназији, ученика седмог специјално-математичког одељења или популарно названо VII см. Њега чине најбоља деца у граду које су дошла из различитих школа као осведочени „вуковци“ и уписала се у Гимназију као основци, где ће завршити и осми разред, а онда аутоматски наставити средње школовање у овој школи.Након посете Старој цркви у оквиру верске наставе, ова дивна дечица су се припремала постом и уздржањем до те мере да су, по њиховим речима, постили чак и код својих другада када су им одлазили на рођендане или друге пригоде. И у недељу на њихов дан Детињце, дошли су у Стару цркву да се сједине са Господом “јер је таквих Царство Небеско”, Лк. 18, 16.
По завршетку Свете Литургије, у холу Старе цркве ова дивна дечица су била послужена храном и пићем као окрепљење док се не врате својим кућама које су, некима од њих, удаљене и по десетак километара.
Ово је само један у низу дагађања која ученици верске наставе показују на делу и свакако је најважнији и од суштинског је значаја за живот једног хришћанина, јер и они стари хришћани, осведочени у својој вери, радују се што потомство рода нашег своју веру чува.
Драган Степковић,
вероучитељ
