Српски манастири, као што су Студеница, Сопоћани, Ђурђеви Ступови, поред њих и Петрова црква, представљају јединствени спој духовности и културе, бележећи кључне тренутке у историји Србије. Баштине непроцењиву културу хришћанске Европе. Заборав ових светиња у наслеђу културе и духовности старог континента је неправедан морални преседан. Архитектонски, грађевински и уметнички спој истока и запада, оплемењен аутентичним православљем, стоји као приговор савести модерном времену.
Ходочашће кроз ове манастире, чуваре православних векова, није само путовање кроз богату историју Србије, већ својеврсно духовно искуство и лексикон древне духовне и богослужбене праксе. Ово путовање кроз српске манастире показује да су духовност и култура нераздвојно повезане. Сваки манастир, са својим јединственим карактеристикама доприноси разумевању богате историје Србије.
Кроз уметност, архитектуру и традицију, ови манастири представљају живу везу између прошлости и садашњости, обогаћујући духовни живот народа и обликујући културни и национални идентитет.
У овој синергији, пронаћи ћемо дубље значење наше охристовљене историје, а поклоњење моштима Светог великомученика Георгија, Светих безсребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, Свете Анастасије, Преподобног Симона – краља Стефана Првовенчаног, Преподобног Теоктиста - краља Драгутина, непоколебљиву веру и ишчекивање Васкрсења.
Прва у низу посета био је манастир Студеница. Студеница, саздана од мермера и духа, у благом Богородичином наручју, дочекала је у загрљај ходочаснике из Крагујевца.
“А кад гледаше подизање храма Пресвете [Богородице у Студеници], овај мој господин свети, верујте ми, о господо и браћо, да сам видео како се његов ум диже у висину као неки небопарни орао, који је држан на земљи везан узама железним, па се истргао и у висину узлетео да дође до онога бесмртнога и светога источника и да види хлад божанственога града Вишњег Јерусалима, чији, уистину, постаде грађанин”.
Стефан Првовенчани, Житије Светог Симеона, око 1216. године (преузето са сајта Ман. Студеница)
Одушевљење је почело при првом погледу на монументалну цркву, која се уздиже међу зеленилом планина, док су њихови кораци водили ка једном од најважнијих српских културних и духовних средишта.
Један од најупечатљивијих тренутака био је сусрет са фреском "Распеће Христовог", која је део богате сликарске традиције Студенице. Дирнути лепотом и снагом уметности која преноси духовне поруке кроз векове, архитектуром и унутрашњим просторним распоредом, доживели смо Симеоново одушевљење Царством небеским.
Посета Студеници било је више од обичне посете манастиру; то је био пут према духовном буђењу. Одушевљење је створило незаборавно искуство и поверење у промисао Божију.
Живописни зидови ових светиња, пробудила су сва чула верних.
Раскошни крајолик где је смештен манастир Сопоћани крунисан је велемајсторским покретима четкице и скоро савршеном техником фрескописа. Опчињавајући спој небеске и земаљске архитектуре одише присуством Творца. Мошти св.бесребреника Козме и Дамјана излили су посебну смиреност и крепост вернима. Векови овом “сопотском манастиру” или “дому Свете Тројице” како је често називан, били су немилосрдни. Храпави зидови као и глас његовог ктитора краља Уроша I Великог, како су га описали хроничари, одолели су неправедном забораву. Под присмотром УНЕСКО-А обавијају се радови на рестаурацији манастира Сопоћана као и Ђурђевих Ступова. Срдачан дочек и гостољубље братства манастира Ђурђевих Ступова, вернима је запечатило богато духовно искуство стечено овим путовањем и дало је истинску димензију човекољубља и братољубља.
Захваљујемо се на великодушном благослову Високопреосвештеног Митрополита шумадијског Господина Јована и
Братству манастира Студенице, Ђурђевих Ступова и Сопоћана као кустотима. На крају желимо да се свима од срца захвалимо што су били део овог посебног путовања. Ваша подршка и друштво учинили су ово искуство незаборавним. Нека нас све прати благослов на нашим даљим путевима.
Братство храма Светог мученика кнеза Лазара Косовског у Крагујевцу
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9951-poklonicko-putovanje-svetinjama-raskog-okruga#sigProId2b612f507b