Литургију су појали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

Поред великог броја верног народа Литургији су присуствовали и чланови породице Карађорђевић ЊКВ престолонаследник Александар, принц Филип и принцеза Даница, принц Михаило и принцеза Љубица, као и министари у влади Републике Србије, г. Никола Селаковић, г. Немања Старовић и г. Дејан Ристић.

После прочитаног Јеванђелског зачала беседио је владика Јован.

“Данас наша Црква прославља Светог апостола и Јеванђелисту Јована Богослова. Писца четвртог канонског Јеванђеља. Оног апостола које га је Црква са правом назвала и апостолом Љубави. То је апостол који је рекао да тамо где је Љубав, тамо нема страха, јер Љубав изгони страх. Тако је и данас важно да разумемо да у свету у коме живимо има пуно страхоте јер немамо љубави. Љубави прво према Богу, па и љубави према другима. Када бисмо имали љубави према Богу имали бисмо и љубави према другима. Тада би цео свет живео у миру и љубави. Сабрали смо се у овом прелепом опленачком храму да прославимо Св. Јована Богослова а и поводом 90 година од упокојења блаженопочившег Краљ Александра I. Бог је Љубав рекао је Св. Апостол и Јеванђелист Јован. Све што је Бог чинио за нас чинио је из Љубави. Љубав је свела Бога у овај свет. Он је дошао да да Љубав, да пренесе Љубав људима, али нажалост, људи су мржњом узвратили Богу за Љубав. Мржња иде дотле да измени разум људски. Толико је измени да је на крају човек разапео и убио Бога. А Бог све то трпи из Љубави, јер зна шта даје роду људскоме. Тамо где је Љубав ту требамо да будемо сви. Тамо где је Љубав ту смо оно што јесмо и што треба да будемо. Да будемо икона Љубави Божије. Тамо где је Љубав ту људи нису сами јер их Љубав везује. Љубав и непријатеља чини пријатељем, а мржња и пријатеља чини непријатељем. Ми човека можемо да спознамо само преко Бога, а спознајући Бога, животом својим, ми онда спознајемо и упознајемо људе. Створени смо не да будемо појединци или усамљеници него да ширимо љубав. Створени смо да добрим примером својим светлимо једни другима, јер као што се свећа пали од свеће, тако се и добро дело од доброга припаљује. Прави херој данас може бити онај који се жртвује за своју децу и као грађанин за добро своје земље и као човек за добро целога човечанства. Такав човек хвата се у коштац са буром овога живота. Ми људи имамо непријатеље, мада их више измишљамо него што то стварно јесте тако. А наши су непријатељи, грех, смрт, ђаво и ми сами себи. Да бисмо победили ове непритеље, потребна нам је вера, нада и љубав. Вера нам треба да бисмо се могли надати. Све је могуће ономе који верује, рече Христос. Нада нам треба да бисмо могли живети, а љубав нам треба да као културан народ живимо и опстанемо. Велика нам је нада потребна, јер ко се мало нада мало и добија. Наша нада треба да буде у Богу. Ми треба да будемо са Богом да би Бог био са нама. Нема човека без вере. Сваки верује у нешто. Наш Српски народ прогледавши молитвама и трудом нашег Светога Саве верује у Христа. Гледавши Христом нама се отварају духовне очи којима видимо прво Бога. А видевши Бога тако ћемо моћи сагледати себе. Не само што ћемо сагледати себе, него ћемо тада признати себе себи. Православна вера је оно што нас је кроз векове обликовало, градило и изградило. Све ово што јесмо данас као зрео народ јесмо православном вером. Морамо чувати веру да би вера чувала нас. Наш велики краљ Александар био је на првом месту православац и светосавац и србин и зато се и жртвовао. Он је свој живот дао за светосавски српски народ, за светосавску српску државу и за светосавску српску Цркву. Ми смо та заједница светосавске српске православне Цркве. Краљ Александар је био човек љубави, а не мржње, како је то говорио Свети владика Николај. Мржња људска осудила је Христа на смрт, а тако исто, мржња је осудила и Краља Александра на смрт. Како каже Владика Николај: Каин је убио свог брата Авеља, али уствари он је убио прво себе. Ирод је убио Светог Јована Крститеља, али је Ирод прво убио своју душу у себи. Човек без љубави је човек у мраку, а он онда не зна ни куда иде ни шта ради нити кога препознаје и зато насрће на оно што је најсветије. Шта је то најсветије. Па то је живот другога. Има ли човек право да насрће на оно што није његово? Јесмо ли ми дали другоме живот? Нисмо. Па откуда нам право да узимамо живот другога или ко има право да узима наш живот. Важно је да живот живимо достојно и Бога и човека. Позвани смо да будемо људи не мрака него светлости. Добра дела су важнија много од многих речи које ми знамо да изговоримо. На ту светлост и љубав позива нас данашња Света Литургија коју служимо за наше спасење и за покој душе Краља Александра I Карађорђевића и за све бивше чланове породице Карађорђевића и свих наших живих и упокојених. Јер Бог није Бог мртвих него живих. Нека је вечан спомен нашем Краљу Александру. Нека нам Господ помогне да се одржимо, браћо и сестре, као што су се одржали наши преци, којима није било лакше, а рекао бих да им је било и теже. Морамо се угледати на њих и чувати веру у Бога и поверење у Бога имати. Морамо се Богу обратити за помоћ, а Он је моћан и силан. Морамо му се обратити да би нам помогао, јер Бог није Бог насиља, него Бог љубави као што рекох.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије владика Јован је са свештенством и сабраним народом служио парастос блаженопочившем Краљу Александру I. Након тога око 12 часова свечано је дочекан премијер Републике Србије г. Милош Вучевић. Тада је званично и почела државна церемонија полагања венаца. У наставку премијер је отворио и изложбу посвећену 90 – то годишњици од убиства Краља Александра. Након тога чланови породице Карађорђевић, заједно са премијером г. Милошем Вучевићем открили су споменик – бисту Краљу Александру I Ујединитељу, коју је том приликом освештао митрополит шумадијски Јован.

Стеван Илић, ђакон