Различитог узраста, другачијих побуда и мотива, јединствени су сви у утиску, да после поклоњења Светом Нектарију и осталим светињама, ништа више неће бити исто …

Ко год је имао прилику да се поклони Светом Нектарију и да целива његове мошти, отишао је од свеца утешен, преображен, промењен. Кренули су му, и здрави, и болесни, и они који моле за своје оздрављење, и они који моле за здравље својих најмилијих, и они који очекују чудо, али и они који су радознали и знатижељни. Кренули су да виде и „парче раја на земљи, које дочарава Царство Божје, оно што је Господ припремио за нас“, који је после молебана пред пут у храму Светих апостола Петра и Павла у Јагодини, поклоницима рекао протојереј Малиша Миловановић, парох јагодински, који се помолио Господу, заједно са о. Далибором Сентићем, парохом рибарским.

Са тим мислима и молитвом на уснама поклоници су обилазили све светиње са једнаком посвећеношћу, дивљењем и љубављу. Током пет дана боравка у Грчкој, целивали су мошти више светитеља, бранилаца и стубова Православља. Иако већина није знала ко је Преподобни Давид који је подигао манастир у четинарским шумама Евије, сам улазак у светињу одавао је утисак великог поклоничког места где је дуго игуман био и старац Јаков Цаликис који заједно са старцима Пајсијем и Порфиријем чини Свето Тројство Грчке цркве 20. века, као и што многи нису чули ни за Светог Јована Руса. У питању је светитељ на чији се спомен – 9. јуна завршило НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије. Претходно су два човека, који се не познају, сањали исти сан, светитеља у војничкој одежди који иде да помогне Србима јер се тамо гони православље. За разлику од евијских манастира Преподобног Давида и Светог Јована Руса, поклоницима су далеко познатији Камариза, Пантократор и Егина – највећа жеља и мотив њиховог путовања.

Водич на путу горепоменутим светињама је био господин Марко Јакасовић из агенције „ Доброчинство „, а у Атини нам се придружио и о. Душан Бурсаћ, клирик Атинске Архиепископије, који одлично познаје манастире а познавао је и лично о. Нектарија Виталиса. Посебно је била емотивна његова прича о старцу Нектарију Виталису, а који је подигао манастир Светог Нектарија Егинског у Камаризи. Навршило се шест година од његове земаљске кончине и молитвено учешће поклоника на Светој Литургији и парастосу је оснажило и окрепило све с обзиром да је у питању духовник, велики пријатељ српског народа.

После Камаризе, трајект, вожња до острва Егине и централног циља и одредишта поклоничког путовања – манастира Светог Нектарија Егинског. Целивање моштију Светог Нектарија, тренутак који је сваки поклоник чекао и за којим је чезнуо, достојан је вечности. Сутра ујутру смо сви заједно били на Светој Литургији, где се велики број наших поклоника и причестио. Узвишен је и улазак у келију светитеља. Велика је радост додирнути његов кревет, прибор за писање, фотографије његове породице. Велики благослов и срећа је било и поклоњење у манастиру Свете Катарине који је у непосредној близини егинске светиње. Она је велика заштитница и молитвеница, посебно неудатих. Поред њене чудотворне иконе, ту је и икона Свете Агапије која нарочито штити оболеле од рака дојке или било које друге болести груди. Посебан утисак оставља икона Светог Спиридона, пред којом молећи се, многи ухвате поглед светитељев, јер је то знак да ће молитва бити услишена.

Метеорски манастири Варлаам и велики Метеор које смо посетили, и где смо били на Светој Литургији јесу другачији али једнако лепи и, незаборавни Сви поклоници су благодарни Господу на дару да свих пет дана у Грчкој буду уз велике светила и стубове Православља. Захваљујући одличним возачима, вожња је протекла без икаквих проблема. Препричавају се најзанимљивије ситуације, анегдоте. Већини је тешко да речима искаже силу и моћ Божју коју су доживели на овом поклоничком путовању, кроз које их је са пуно љубави, стрпљења и бриге водили о. Малиша Миловановић, о. Далибор Сентић и туристичког водич Марко Јакасовић.

Малиша Миловановић, протојереј