После уводног излагања протонамесника Драгише Богичевића, историчари су ставили нагласак на историју Саборног храма и страдање свештенства у периоду после 1945. године.

Протонамесник Владан Костадиновић, говорећи о историји Саборног храма је истакао: Градња Саборне цркве у Крагујевцу представља средишну тачку укрштања жеље једног српског кнеза и верног народа највећег места Шумадије које је у овиру времена кратко, али и до данас остало престона потка нововековне државе Србије. Уколико би се начинила макар и најједноставнији увид у историју нашег рода, без обзира на разуђеност епоха, места и ликова који ту историју чине, једна правилност би била очигледна. То је непрекидни низ вртлога и преврата главне линије радње који нашој националној историји даје посебну динамику. Ако је за утеху, историја попадног житија се вазда креће у оквирима драме и код осталих народа, разлике су једно у нијансама тих кретњи. С тим у вези, прича о подизању Саборне цркве у Крагујевцу као и њена историја, поседује прегршт изненадних обрта и неочекиваних исхода, али и мира и благодарности Творцу па на тај начин представља органски део историје СПЦ, али и целог нашег рода.

Историчар Немања Девић, је говорио о страдању свештеника у Епархији шумадијској током и након Другог светског рата, нарочито у контексту комунистичких прогона. Девић је истакао да су многи свештеници у овој епархији претрпели озбиљне репресије, укључујући затварања, мучења и ликвидације, као део ширег таласа антирелигијског насиља који је погодио Србију у то време. Он наглашава да је Епархија шумадијска била посебно погођена због свог историјског и духовног значаја, те да је страдање свештеника у овом подручју део трагичне, али, често прећуткиване наше историје.

Уз молитву Пресветој Богородици “Достојно јест...” завршено је прво предавање у оквиру XV Госпојинских свечаности.

протојереј Срећко Зечевић