Високопреосвећеном су салуживали: протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Сретко Петковић, протонамесник Драгиша Богичевић и ђакон Иван Гашић.

На прозбе су одговарали „Србски Православни појци”.

Пре почетка Евхаристије Високопреосвећени је освештао нови живопис црке.

Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља Митрополит се обратио верном народу надахнутом беседом рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Радујем се што сам данас овде са вама, радујем се што смо се данас сабрали у ову Цркву у овај храм да служимо Божанствену Литургију и да се молимо Богу да нас спасе, да нас Господ избави од невоља, да нам да опроштај грехова и да нам помогне да се усавршавамо у хришћанским врлинама. Дошли смо данас овде и да замолимо Свету Преподобну Параскеву, којој је и ова Црква посвећена, да се она моли за нас јер она је нашла милост пред Богом. Она је нашла љубав пред Богом и смелост да се она моли за нас јер је њу Бог прославио зато што је она Бога прослављала целим својим бићем живећи на овој Земљи.

Добро се сећам на шта је личио овај храм када сам први пут дошао у њега. Тада сам рекао да је ова Црква личила на напуштену мајку коју су деца напустила, а она остала у самоћи да се моли за децу своју тј. да се моли за оне који јој припадају. Ето, Богу хвала, на благослову, хвала свим људима добре воље, свима вама који сте и на најмањи начин допринели да овај храм заблиста овако како данас блиста. Данас је овај храм испуњен Светитељима Божијим и зато смо данас осветили овај живопис. На зидовима су изображени ликови Христа, Мајке Божије и свих оних који ће вас подсећати како су они живели, за кога су живели, чиме су живели, чиме се бавили и како су постали светитељи. Они ће вас побуђивати на још усрднију молитву, на још преданији живот хришћански. Овде су многи уложили труд међу којима наши свештеници Сретко, Ненад, Драгиша и Борис, а ту бих истакао и Општину Рековац, а посебно и са љубављу бих истакао нашег брата Славка који је горео и радовао се и најмањем напретку ове светиње. Рдовао се јер знао да се и Бог радује и Света Параскева и његови преци. Поред њега морам да истакнем и Милоја који је био главни ослонац и помогао сваки пут када је било најпотребније. На све вас који сте помогли призивам благослов Божији, призивам молитве свете Параскеве и да вам све то буде на добро ваше и ваше породице. Овде народ осећа Светињу и ону у храму и ону изван храма, где су се дешавала многа исцељења. Нека вам ова Светиња остане у сећању да је чувате да би и она чувала вас.

Најважније у нашем животу је да желимо, да тражимо, да молимо да се сретнемо са Христом. Са Њим ћемо се срести у вечности само ако смо се Њим сретали кроз веру, кроз љубав, кроз молитву, кроз сабирање на Светој Литургији и Пришћивање Телом и Крвљу Господа. Света Параскева се срела са Христом као и ова жена из данашњег јеванђеља и она, грешница је осетила потребу због својих грехова да се сретне са Христом. Срела се у дому Симона и излила миро на ноге Христове и сузама опрала Његове ноге. Тако је излила своју душу пред Христа, своје срце, отворила себе пред Христом и исповедила своје грехе и исповедила веру у Христову љубав која је већа од сваког греха. Тиме нам је показала да не смемо да се затворимо у себе јер онда неће имати места ни за Бога у нама, ни за нашу породицу јер онда постајемо себични, саможиви и горди и сматрамо да нам нико други не треба и своје ЈА издижемо изнад другог ТИ и изнад свакога другога. Отуда нам и данашње Свето Јеванђеље поставља питање шта је дргоценије од Драгоценијег у нашем земаљском свету? Један једини одговор је да нема ништа драгоценије од ни на овоме ни на ономе свету од Богочовека Христа. Када човек има Христа у себи, он има све оно што је Христово и другога, не само пријатеље него и непријатеље. Када Христа сместимо у себе онда сместамо целу васељену јер је Христос већи од васељене, од небеса.

Света Параскева је пронашла Христа, а до тада је лутала у безнађу и гресима, тражила Спаситеља тамо где Њега нема. И ми треба на сваком кораку да трагамо за Христом. То зависи од наше вере јер вером Христа усељавамо у себе. Зато апостол Павле и каже да верим ходимо,а не некаквим знањем својим. Без обзира шта поседујемо, када дође време, ћемо схватити да немамо ништа, ако Христа не поседујемо. Зато треба да се трудимо да чинимо добра дела у овом животу јер добра дела иду испред нас и остају иза нас. Ми људи смо тако слаби и мислимо да, кад учинимо неко мало добро, да не треба да чинимо ништа више, али добра никада много и добро се добрим награђује, добро се добрим размножава, даје се, а једна кап зла је претешка. Света Параскева је пример молитве. Њу је Бог наградио и телесном лепоптом и духовном лепотом. Одгајана је у хришћанској породици, али ондашњи светски кнезови су је мучили на много начина и све је она то издржала вером у живога Бога. Она је стално доливала уље вере, молитве, поста у своје срце и није дала да се запаљена свећа у њој угаси. Тако и ми треба да чувамо да се тај пламичак не угаси, да не дозволимо да нас зло прожме и да нас не савлада. Да не завлада горчина и мржња, а мржња само завађава. Нека Господ и Света Параскева помогну да у себи појачавамо молитве, веру, наду, љубав и да светлимо светлишћу и љубављу Христовом, а онда ћемо лако прећи преко неких грехова других који чине нама јер љубав покрива мноштво греова. Срећна слава, нека вас Господ благослови и нека вас Света Параскева штити и чува и нека се моли за вас.

Бога вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије Високопреосвећени је осветио и славски колач и пререзао га са домаћином славе. На самом крају Митрополит је поделио ордење најзаслужнијим верницима који су својим трудом и радом помогли у обнови и фрескописању ове светиње. Орден Крагујевачких Новомученика првог степена је добио Славко Лукић из села Баре и орден вожда Карађорђа првог степена је добио Милоје Здравковић из села Сиљевица.

Након тога је сабрање настављено у сали парохијског дома уз богату трпезу коју су припремили домаћин славе са свештеником Борисом Милосављевићем.

Горан Јовановић, јереј