На прозбе је одговарала мати Тавита, игуманија манастира Липар са сестринством.

Након прочитаног Јеванђелског зачала Високопреосвећени је произнео своју Архипастирску беседу рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас овај храм и ми сабрани у њему литургијски, молитвено прославњамо Свету Великомученицу Марину. Света мученица Марина у нашем народу је названа Огњеном Маријом. С правом је заслужила овај епитет и названа Огњеном јер је њена вера била огњена, јеванђелска, она вера која може и брда да преместа. Једино са таквом вером је могла да издржи сва страдања.она је издржала сва страдања за Христа, а да није поклекла духом нити се поколебала у вери. Он је од рођења била вођена Духом Светим и још у петој години остала без мајке, а отац незнабожац и заузет овоземаљским пословима. По промислу Божијем даје њу једној жени, хришћанки, да је она чува. Она је учила о хришћанству, хришћанском животу, вери и духу. Тако је Марина напредовала у свему чему је та жена учила и пред оцем је признала да верује у Христа, а отац је тражио да се одрекне Христа што она није учинила и отац се одруче своје кћери. Није се Марина одрекла Христа, али се ни Христос није одрекао ње. Својом вером она одабира тежак пут мучеништва.

Њу је Бог обдарио и телесном лепотом. Тако се у њу беше загледао неки намесник оног времена па је хтео по цену живота да има њу за жену. Када је он њу упитао за име, за отаџбину она је њему смирено одговорила да јој је Марина име, да је из Антиохије и да верује у Господа Исуса Христа. На сва ласкања овог чиновника она се није обазирала. Чак и када јој је претио тешким и љутим мукама Марина је смерно одговорила: „Ништа ме не може одвојити од Христа, не бојим се невоља, не бојим се мука, ни глади ни ватре ни мача Не мислите да ћете ме придобити похвалама и понудама, нити златом нити каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне и за мене безвредне.“ Она је знала да то што је тренутно не може да обезбеди вечност. „Душа је по милости Божијој бесмртна и моја душа тежи ка вечности“, рекла је света Марина „и из тог разлога ми хришћани одбијамо овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечне радости о кончини овога живота “. У првим вековима су на сваком кораку убијали и мучили хришћане, а они на мучилишта ишли са песмом. То је оно што је збуњивало нихове мучитеље. Они их ударају и секу а хришћани певају. Зато што знају да овај краткотрајни живот није ништа у односу на вечност. Они су желели да што пре буду са Христом на небу, а то их је вера храбрила, снажила и бодрила да се не поколебају и да се не одрекну Христа.

Ми хришћани би требали да знамо да Бог награђује све оне који верују у Њега и који му са вером прилазе, све оне који издржавају све недаће, патње и муке у овом животу јер ми имамо у себи Христа, јеванђеље, Цркву, угоднике Божије. Бог нас никада нећеоставити, ако ми њега не оставимо први. Безброј пута у нашем животу се Бог показује као милостиви отац, као онај који се не одриче човека као иконе Своје и безброј пута шаље помоћ да поднесу муке и невоље. Само треба да завапимо Богу вером, а она нас чини смелим да му завапимо. Он на сваку нашу љубав узвраћа божанском љубављу.

Света Марина је знала да је Истина Христос. Ако читамо Свето Писмо са вером, побожношћу, смирењем, онда ћемо схватити да ми немамо шта да лутамо. Пут је један који води у Царство Небеско. Не спутава нас Бог ни када грешимо ни када зло чинимо зато што нам је дао слободу да ми бирамо какви хоћемо да будемо. О ту слободу се човек најчешће спотиче и пада.

Већина данашњице Маринина страдања би сматрала трагично. Казали би да је она луда зато што је претрпела мучења. „Али Бог изабра луде да посраме мудре“. Света Марина је због своје превелике вере и љубави према Богу превазишла све несигурности и смогла снаге да издржи сва мучења. И када је била у огњу она је говорила: „Господе ја желим да се крстим водом и Духом као што сам сада у огњу.“ Тако је изабрала пут узвишеније среће и радости. Ми треба да се радујемо у Христу и једни другима. Туга човека води у пропаст.

Молимо се Светој Марини да она умоли Бога да се ми одржимо као људи и као хришћани, да се одржимо у свом позиву и свом призиву, да се одржимо као народ Божији. Замолимо је да она умоли Бога да нас укрепи и да нас оснажи. Невоље су велике. Сваког разумног човека ће ухватити старх, али ми хришћани не смемо такав страх да имамо него да се одржимо, покажемо и докажемо да смо наследници Божији и светих предака. Требају нам молитве предака и светих. Треба и ми да помогнемо Богу тако што ћемо му се обратити са молбом да нам помогне. Тада Он нама помаже да издржимо недаће и искучења која нам он пушта из љубави како бисмо се ми учврстили у вери и врлинама хришћанским. Нека вам је срећна слава овог храма и нека молитве свете Марине буду са нама.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви Високопреосвећени је пресекао славски колач, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличио овогодишњи колачар са парохијским свештеником јерејом Живомиром Газдићем.

Јереј Горан Јовановић