У понедељак шести по Духовима, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Високопреосвећеном су саслуживали оци ректор Богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, Архијерејски намесник крагујевачки мр Рајко Стефановић, јереј Бранислав Матић, јеромонах Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирао је г-дин Владан Степовић.

Данашње Јеванђеље нам доноси причу о сејачу и семену, које је протумачио Високопреосвећени у наставку свете литургије:

„Нема ничег значајније за човека него да има веру у Бога. Када човек има веру у Бога онда верује да је Бог Свемогућ, Сведржитељ и Спаситељ. Каква нам је вера такав нам је и живот, јер ми вером усељавамо Бога у себе. Зато и Господ каже све је могуће ономе који има вере, тј. онај који има вере он зна да неће никада пропасти. Онај који има вере зна да шта год да га снађе у животу, да је вера та која га храбри и снажи и не да му да падне у очајање. Када човек има веру и живи по тој вери онда он осећа присуство Божије. Он онда осећа да је Бог највећи чудотворац, а Бог може све, једино што Бог не може, јесте да греши. А Бог може све. Кад може да оздрави, васкрсне, значи хоће и може да нам помогне. Само када човек хоће помоћ Божију ако тражи помоћ Божију, ако се ослања на Бога, а човек када се ослања на Бога то ће све мање да се ослања на себе. Наша је природа огреховљена и она је ослабила и она нас вуче ка доле. Вера нас подиже. Све је могуће ономе који има вере. Човек може све да изгуби у животу, и дешава се то да све изгуби. Не само благо и богатство овога света, али ако не изгуби веру, њему ће Бог све да надокнади, само како Бог зна и уме. Зато треба да се трудимо да не изгубимо веру, да не малакшемо. Јер кажем, вера ће увек нам рећи: подигни се човече. Не бој се имаш Бога. А када имаш Бога онда имаш веру. Вера чини чуда, и чуда постоје само тамо где има вере. Где нема вере ту нема ни чуда. Када човек има веру онда уз веру иде и љубав према Богу и према другима. А када човек има веру и љубав онда има и наду. Вера човеку снажи ту наду, и говори му није све изгубљено. Када имамо веру ми осећамо да нас Бог воли. И поред те вере коју треба да имамо не на језику и уснама, него у срцу, да нам буде део саставни живота, ако веру претварамо у дела онда потврђујемо да верујемо. И поред те вере треба да се уверимо да је Бог тај који иде први у сусрет човеку. Човеково је да по својој слободи прихвати вољу Божију. „Нека буде воља Твоја“. Када прихваташ вољу Божију онда прихваташ и живот по Богу. Зато је важно то сусретање и сретање, на првом месту са Богом. Јер када се човек сретне са Богом онда се он среће и са другима. Онда се он среће и са непријатељима. Онда он непријатеља не доживљава као непријатеља него као икону Божију. Треба да се трудимо да се не врши у нама наша људска воља, него да се врши Воља Божија. Воља је Божија таква да треба да живе и небо и земља. Тој Вољи Божијој треба да се поклони све што је створено. Док се поклања тој вољи Божијој онда он иде за Богом. Онда се у њему врши воља Божија а не воља наша. А ми имамо вољу за ово оно, али без воље Божије наша воља може да залута. Воља Божија је воља добра, она је истинита, она је извор сваке воље добре, добре воље човечанске и међу људима: „Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља“. Тако су анђели прославили долазак Сина Божијега. Дакле, слава Богу на висини, то је оно што треба у сваком тренутку да кажемо: „Слава Богу“. Када лежемо и устајемо да кажемо: “Слава ти Боже дај ми снаге и моћ да поднесем све оно што ми дан доноси“ Да би ми поднели ми треба да носимо свој крст. Свако од нас има свој крст, и свако носи свој крст на овакав или онакав начин. Дакле, браћо и сестре како људи да стекну добру вољу? Кад имаш добру вољу онда имаш добар однос и са Богом и са ближњима. То ће учинити, што ће да учини своју вољу послушну вољи Божијој. Да би завладала добра воља, међу нама, треба да прихватимо вољу Божију, треба да кажемо: „Господе, хоћу, желим да чиним Твоју Вољу, помози ми, одступам од Твоје Воље. Ја верујем да ми ти можеш помоћи.“ Да би испунили вољу Божију треба да му се предамо, као ономе кога највише волимо. Зато на сваком богослужењу ћете чути: „Сами себе једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“. Када човек сав свој живот преда Богу, било шта да га снађе у животу, он ће знати да ће се вршити Воља Божија. Воља Божија јесте да се сви спасу. Господ је дошао да спасе читав свет, сву творевину. И кад ми се ослањамо на Вољу Божију и тражимо да се Воља Божија врши у нама, и када на то уложимо молитву, смирење, труд, подвиг, он ће заиста нама помоћи, и онда ће оно што ми мислимо да је немогуће, могуће је Богу. Могуће је све Богу. Да би ми ту могућност Божију прихватили не можемо без вере, и не можемо без вршења Воље Божије у нама. Дакле, Господ ће нам помоћи. Господ никога не приморава да идемо за њим, и да чинимо Вољу Божију. Ми пошто нас је Бог створио са слободом од нас зависи да ли ћемо прихватити Бога. Човек који верује говори: „Дођи Господе сиђи у мене“. Када човек има веру он ће говорити Дођи Господе. Он неће говорити као у јучерашњем Јеванђељу, када је Господ излечио тешке болеснике, истерао демоне из њих, а демони су га молили да уђу у свиње, јер ђаволу је лакше да буде у било чијем телу него по пустињама. А видели смо како су демони мучили ову двојицу по врлетима... Ови људи из јучерашњег јеванђеља уместо да буду срећни што је Господ исцели ове људе од којих нису могли ни путем да прођу, те комшије њихове, њима је било жалије свиња него човека. Па су дошли и казали: „Иди Господе“ има ли страшније за човека него да каже: „Иди Господе“. Ми кажемо: „Дођи Господе“, и то је наш живот, ишчекивање Бога. Зато нека нам Господ помогне да у нама ојача вера, да се и ми молимо попут светих апостола, који су говорили: „Господе дометни нам вере“.

Вера чини чуда браћо и сестре. И понављам: Где је вера тамо су и чуда. Нека нам Господ помогне да останемо у вери и да чувамо веру. Кад чувамо веру онда вера чува нас.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Високопреосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић