СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у понедељак други по Духовима у крагујевачком насељу Аеродром.

Митрополиту су саслуживали оци: протонамесник Немања Младеновић, јеромонах Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Владан Степовић и Никола Марковић.

По прочитаном Јеванђељу по Јовану, Високопреосвећени се обратио нарорду надахнутом беседом:

„Браћо и сестре у данашњем Јеванђељу видимо како је Господ рекао својим ученицима а преко њих рекао је и свима нама: “Ово вам заповедам да љубите једни другога. Данашње Јеванђеље говори о љубави. Али не о љубави једносмерној, и ако пажљиво читамо Јеванђеље онда ћемо запазити да највише се у Јеванђељу говори о љубави. Али не само о љубави према Богу него и о љубави према ближњему. Ми преко ближњега долазимо до Бога. Ми ћемо и данас чути када људи кажу: Ја волим Бога али не волим некога човека поред мене, то је лажна љубави и лажно исповедање љубави. Љубав не дели него подједнако воли и праведника и грешника, љубав се жртвује подједнако и за једне и за друге и Бог је заиста себе из љубави жртвовао за нас, није Он нас одвојио ради праведника или грешника. Господ страда зарад грешника јер грешницима треба покајање. Како је то рекао свети Јован Јеванђелист, када би хтео да опишем шта је Бог свео бих у две речи, рекао бих да је Бог љубав. Човек је тек онда човек када је љубав, и уствари шта је човек? Човек је слика Божија, ако је Бог љубав а јесте, онда подразумева се да је и човек љубав. Онда је и човек који је слика Божија и прилика Божија икона Божија, онда он треба да буде љубав. Духовна љубав је тако силна од ове наше телесне љубави, да тако кажем, да она никада не уступа ничему већ увек влада душом владајућег, и не допушта да је победе било какве невоље или муке или некаква изненађења или разочарења, јер где има љубави ту нема разочарења. Ту нема нечега што може да нас изненади, јер љубав све то покрива. Знак истинске Јеванђелске љубави према људима јесте да се ми веселимо када се ти људи спасавају. А у исто време да тугујемо ако људи падају, ако људи пропадају и спотичу. Та љубав је увек саосећајна. Јер осећамо и онога који се радује да се радујем са њиме, и који тугује да тугујем са њим. Љубав према човеку она уствари браћо и сестре осећа рану другога. И онда неће да каже: Мене моја рана боли, а онога тамо не боли. Стави се у његово стање, и када се ставиш у његово стање онда ћеш њега осетити. Љубављу се постиже не само тајна Бога, него и сваког створења уопште. Зато сам рекао: Љубав воли и праведника и грешника. Мера у свему томе је љубав. Ако хоћеш волећеш, али ако нећеш нећеш волети. То да волимо другога, треба да се молимо Богу да нас Бог обдари љубављу. А Он је нас обдарио само је питање да ли се ми држимо у тој Божанској љубави. Данас се појединачни огледају тамо где је страст и пожуда, и то називају да је права љубав. То није права љубав, јер је права љубав тамо где је Бог и где је други. Љубав се рађа из молитве, и она молитвом расте. Колико нам је јака искрена молитва онда ће се у нама повећавати љубав. Љубав Христова је претежнија од свакога знања. Тако да неки мисле ако нешто знају да ће задобити љубав. Она доноси такву љубав и радости које човек не може да наслути а камоли да пронађе љубав у другоме и љубав у себи. Дакле, браћо и сестре љубав Божија је толико велика да она надомешћује све друге љубави тако да ако заиста имамо љубави према Богу, онда ћемо имати љубави према другоме. Но човек због своје слабости, гордости и сујете, њему се све чини: мене други морају да воле. Шта тражиш од онога коме ништа ниси дао? Шта добијаш од другога ако не оно што му дајеш? Ако му дајеш љубав, узвратиће ти се љубављу? Па се питаш ја сам некоме дао љубав, он ми враћа мржњом? Немој да се обазиреш на то, то је његов проблем. Твоје је да волиш и непријатеља, јер тако Христос каже у Јеванђељу. Наше је да свакога волимо. Проблем је што не могу сви да примете него ето како каже патријарх Павле: „тера он по своме”. Нека тера. Али ми смо хришћани крштени, ми знамо да је Господ љубав, и што више имамо Бога у себи, то ћемо више осетити љубав Божију у себи, и што више осећамо другога у себи, ми ћемо осетити љубав тога другога. Зато да се молимо Богу, треба нам да се умножи љубав, како у појединцу тако и у народу. Тамо где нема љубави тамо настаје мржња. Где је мржња ту је свако зло, где настаје мржња према другоме човеку, где настаје мржња између народа ти народи ратују. Ми другога можемо да победимо само смирењем љубављу и молитвом. Нека нам Господ да се огледамо у љубави и према Богу и према људима.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете службе, Високопреосвећени је причестио верни народ Пречистим Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић