Митрополит се окупљенима обратио надахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, можемо слободно рећи да данас прослављамо нашег савременика светог Јована Шангајског и Санфранцисканског Чудотворца. С којим правом га је Црква назвала чудотворцем? Па зато ко год се замолио њему искрено, смирено, ко је год имао прилику да целива његове свете мошти мога је да се уверу у његово чудотворство, односно у благодат Божију која и данас делује кроз његове свете мошти. И ја док сам био епископ у Америци имао сам благослов да много пута целивам његове свете мошти и да га молим да ме упути какав треба да будем као човек и као епископ. Његов живот је био посвећен онима који су у животу имали тугу, он је умео да тугује са тужнима али и да се радује са радоснима. За светог Јована можемо рећи да он ниједног момента свога живота није живео за себе, нити је живео себи, његов је живот био сав са Христом и живео је за ближњега. Он скоро да никада није био у канцеларији, стално је био са народом, посећивао је болнице, затворе са собом је носио Свето Причешће да причести болеснике, враћао се у своју кућицу некада тек у 2 и 3 сата изјутра но и ту се види како је он своју службу подредио Богу и ближњима. Имао је велико смирење и када су га прогањали и мучили. Имао је само једну камилавку са паном, мантију и пар књига. Чак и њега који није имао ништа су прогласили лоповом и рекли да је украо новац који је за градњу храма. Његов живот је био пут стално узлазни јер се уздизао благодаћу Божијом и својим подвизима. Живео је у времену када није било ни много врућих ни много хладних већ у времену млаких, а то је најопасније за човека тим пре за хришћанина када је млак. Та млакост зна да нас заведе да ми почнемо да уживамо у тој млакости и онда престајемо да се трудимо, а то је стање без вере, јер вера је та која нас покреће на подвиг. Живот његов је био пун вере, пун ревности и он је том својем ватреном ревношћу загревао и друге то јест све млаке око њега. Свети Јован треба да нам буде пример смирења јер темељ свих његових врлина је смирење и то смирење га је уздигло до небеских висина тамо где седи Господ наш Исус Христос. Говорио је да вера има свој врхунац у љубави према Богу и према ближњима. Говорио је да је то једна једина љубав и према Богу и према човеку. Ако мислиш да волиш Бога а не волиш ближњег онда ти заправо и немаш љубави. Потребно је да заволимо онога који је поред нас. Онај који је задобио љубав задобио је и Бога. У својој беседи приликом избора за епископа свети Јован је рекао: “Од кад знам за себе желео сам да служим правди и истини”. А правда и истина су у Богу. Разлика је велика између нас и њега, јер ми хоћемо да терамо своју правду, хоћемо да терамо своју истину а то све радимо због нашег ега. Морамо то своје ја да заменимо са ти е тек тада можемо да се спасемо. Никога од нас не спасава чин, ми треба да сведочимо свој призив који смо од Бога добили, ми не смемо да се играмо са тим призивом на њега треба што боље да одговоримо. Ако Христос није са нама онда је са нама онај нечастиви. Само Јеванђелска наука нас може довести до Бога. Ако Христа не знамо онда ништа не знамо. Свети Јован Шангајски и Санфранцискански је имао многа искушења прво од оних који су били против Истине и Правде, а ко је против ове две врлине тај је притив Христа, он је имао искушења и од најближих али он се није осврћао, гледао је да се смирава. Себе је свакога дана распињао за Христа, када рспнемо себе ми онда и те своје страсти претварамо у врлине. Дакле, ко је са Христом он је победник, а ко је без Христа тај је губитник па макар ко и шта био. Сви су праведници тако пролазили, а свети Оци кажу да у рају нема оних који нису преживели распеће, мада има разних распећа. Има оних који остају у злоби а у стању су да трпе док их распињу али такво распеће није спасоносно, није то Христа ради већ ради своје сујете и гордости. Свети Јован је живео Христом, мислио Христом, узрасрао у меру пуноће раста Христовога, он је био и остао велико светило Цркве Христове и светлио је онда и када је тама обузимала веру. Зато да га замолимо да се моли за нас, неће се он оглушити о наше молитве ако иду из смиреног срца. За светога Јована није било ни Руса, ни Кинеза, ни јеврејина, ни Американца за њега само су постојали рањени и жељни очинске нежности за које је Христос дао себе. Овај свети Јован је много волео српски народ, док је био владика Николај епископ Охридски он је светога Јована поставио за професора у Битољу и за светог Јована је говорио владика Николај да је анђео у телу, још је додавао ако нисте видели светитеља идите у Битољ да видите светога Јована. Сведочанство једног ученика је остало записано да је свети Јован улазио у њихове спаваоне ноћу и покривао је ученике да им не буде хладно. Кад човек отвори своје срце и душу да се у њега усели Бог онда се уселе и сви светитељи Бижији. Да се замолимо светоме Јовану да се замоли за све нас, посебно за оне који су болесни, који су тужни, који су потребити. Предајмо се Богу и светима, а Бог зна када ће нам одговорити на наше молитве, имају стрпљења.

Бог вас благословио!

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремило сестринство манастира на челу са игуманијом Тавитом.

Свети Јоване Шангајски и Санфранцискански моли Бога за нас!

Свештеник Срђан Ђорђевић