Након прочитаног Јеванђелског зачала Преосвећени Владика се обратио верном народу речима:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре из малопре прочитаног Апостола чули смо дивну поуку, диван савет Светог апостола Павла који нам говори о слободи. Слобода је дар Божији, браћо и сестре, али се човек често спотиче о ту слободу. Мисли често да му је све слободно и јесте човеку све слободно, браћо и сестре, али када човек чини оно што мисли да му је слободно то није слобода то је анархија. То је анархија која издваја човека из заједнице и мисли да је на неком положају, да има неко звање или чин, па да му је све слободно. Чусмо данас како каже Свети апостол “Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али не дам да ишта овлада мноме; све је слободно, али све не изграђује”. Шта ће човек? Коју ће човек слободу да изабере? То је његово право, то до њега стоји, да ли ће он да буде слободан у Христу, или ће бити слободан у себи и прогласити своју слободу за праву слободу. И заиста, браћо и сестре, лепо рече апостол Павле онда можемо и да поставимо питање: Шта је то слобода? Рекох да је слобода дар Божији, којом је Бог обдарио човека, односно свако словесно биће, за разлику од бесловесних бића која немају слободу. Јер по дарованој му слободи, човек личи на Бога. Но што као човек зна да злоупотреби слободу, како човек зна да злоупотеби дарове Божије. Рекох и понављам слобода је дар Божији. Ништа нема црње за човека него да злоупотрељава дарове Божије. Сви ми имамо дарове Божије, све је нама Бог дао, свакоме је Бог дао према нашој вери, према нашој снази. И ту исто тако се огледа слобода, да не завидимо што неко има толико дарова, а неко други толико дарова. Што неко има један таланат, а други има пет таланата. Дакле нама је потребно да ми на те дарове одговоримо, да ли живимо са тим даровима или смо потиснули дарове Божије и живимо на свој начин, а без дара Божијег нема нам спасења. Дакле, браћо и сестре, слобода носи и одговорност. Није мени слобода да чиним шта хоћу без одговорности. Слобода тражи одговорност то јест да ја прихватам слободно да одговарам за све оно што у животу чиним, за оно што мислим, оно што говорим, за оно што радим. Да прихватам то као одговорност, јер сам слободно биће, онда значи да морам слободно и да одговарам. Људи се ту често спотичу па мисле могу слободно да радим све што хоћу, али без одговорности, могу да живим сам без икога да не полажем никакве рачуне, да не тражим никакве благослове, да не тражим ничији савет, јер сам изабрао да сам себе могу да саветујем, да сам себи могу да дајем благослове. Откуда то? Ако би човек требао сам да даје благослов, зар би се молили у Цркви када кажемо “Благослови душо моја Господа”, зар би могли да кажемо “Благосолвен Јеси Господи”, зар би могли сами себе да благосиљамо, зар би могли да кажемо “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа”, онај који је испуњен собом и мисли да је потребан самом себи, њему нису потребни други благослови, иако узима благослов узима га онако успут, не узима благослов као начин живота, да му живот буде благословен, браћо и сестре. Слобода која нема одговорности није достојна ни Бога ни човека. Огромна је слобода човеков, она се протеже од Бога до ђавола, браћо и сестре. Може се човек сјединити са Богом, али његова је слобода, можда се сједини и са ђаволом. Можда се човек сједини са другим човеком, можда се сједини са лошим људима, али је врло важно да имамо осећај избора. Да разликујемо поштене од непоштених, не онога што иде низ длаку, ако вежеш таквога за тебе обоје пропадате. Ми требамо да волимо и оне који нас не воле, то је љубав и то је слобода. Човек ће сарађивати са Богом или ће сарађивати са оним који није Бог. Најважније питање је питање наше савести. Шта треба да изаберемо? Богомудри одговор на ово је изабрати оно што је на вечно добро, браћо и сестре, а то је вечност, спасење душе, бесмртност. Изабрати оно што ће човека обесмртити, осветити и облаговестити његово цело биће, а то је Христос. Ако смо изабрали Христа да њега следујемо, не бојмо се. Ако нисмо Њега изабрали, тешко нама. Јер је Христос Пут, Истина и Живот. Христос је једина Слобода. “Стојте у Слободи и она ће вас ослободити”, каже апостол Павле, али слобода у Христу је она која је у Цркви и она нам дарује Живот Вечни. Пред нама је и смрт и живот. Опет до нас стоји шта ћемо изабрати, пред нама је и добро и зло, ским ћемо да сарађујемо са добрим или са злим. Морамо бити свесни и последица, ако сарађујемо са добрим, али нико није добра као Бог. Има итекако добрих људи али нико није добар као Бог. Зато је тај избор важан, слободно јеи мени и теби како каже апостол Павле: “Пити из чаше Господње и пити чаше ђавоље то је слобода”. Господ се никоме не намеће, али се нуди. Наша је слобода да ли ћемо да прихватимо истину или не истину, доброту или зло, љубав или мржњу. Прави хришћанин нежели спасење само себи, већ и другом. Ми смо заједница у Богу, ми одговарамо и за себе, али и за друге. У свему у животу је најважнија мера. Да знамо меру, а не можемо знати меру ако не живимо по Јеванђељу, и ако не знамо шта је слобода. Слобода је светлост која се шири из вечности. Само у Богу човек налази оно што јесте, ван Бога ми нисмо оно што треба да будемо и знајмо да нико није слободан до онај који собом влада, али то је је најтеже. Не можемо владати собом ако не ослободимо себе, од самога себе. То је она дивна молитва Владике Николаја Господе ослоди мене од самога себе, ослободи ме од гордости, од сујете, од власи овога света, ослободи ме од свега онога што представља зид између мене и Тебе, и између мене и другога човека. Зато је слобода живети у Христу Исусу. Зато Христос каже: “Познајте Истину и Истина ће вас ослободити”. Ми смо се данас овде сабрали да служимо Божанствену Литургију. Ми смо се данас сабрали о овоме дану, како стоји у календару, дану Задушница. Дану када треба посебно, да се сећамо наших покојника. Јер Литургија се служи подједнако и за живе и за мртве. И зато помолимо се да Бог прими наше молитве за здравље, за спасење, али и молитве за наше упокојене. Молитва је та веза између живих и мртвих. Зато браћо и сестре је Јеванђелист Лука записао у свом Јеванђељу да је Христос рекао А Бог није Бог мртвих, него Бог живих, пред Богом су сви живи. Јер онај који је умро са вером у Бога он је за Бога жив. Света Православна чврсто верује у ове речи Јеванђелиста да се живот не прекида смрћу. Шта видимо да умире? Па видимо да умире само тело. Умире само тело које је саздано од земље и у земљу се враћа, али душа није од земље, душа није од овога света, душа је од вечности, душа је од Бога и она узлази Богу. Зато браћо и сестре, човек сам себи и са свим својим осећањима живи и после ове телесне смрти, то само Бог зна. Зна Бог где стоје душе све до Његовог Другог доласка, када ће душа поново бити сједињена са нашим телом. Тада ће и душа и тело добити вечну награду или вечну казну. Јер сасвим је логично да је душа грешила са телом и тело са душом, и онда и једно и друго да прими или једну или другу меру. Тело се разлаже и претвара у прах, али душа живи. И зато је Господ рекао да душа вреди више него цео свет. У данашњем задушном дану ми се молимо и сећамо наших светих предака, а ако се сећамо наших предака и наши потомци ће се нас сећати. Ако чинимо добра дела и молимо се за наше покојнике, то ће прећи и на наше потомке и они ће за нас чинити добра дела. Не смемо да живимо у забораву, а чиними се да је заборав итекако притискао свакога човека, брзо заборављамо. Ми се данас овде сећамо свих чланова ове свете обитељи, који су вековима овде клечали и молили се и за живе и за мртве. И зато је ово и свако друго место натопљено снојем труда, али натопљено је и молитвама. Наша земља је пуна костију и гробова, зато увек размишљајмо да не газимо нечији гроб и да ли газимо са осећањем: баш ме брига ко је ту сахрањен или живимо по ономе по чему су живели наши свети преци. Данас се молимо за све, али посебно се молимо о шестогодишњици упокојења монахиње Магдалине, сестре овога манастира. Монахиње која је имала испред себе Бога, имала испред себе дивну игуманију Јелену, имала је дивне сестре. Та заједница је и њу и друге чувала, као слабе људе. Чувала је у божанској љубави која подједнако воли праведника, али и грешника. А не она наша људска љубав, волим овога јер ми је симпатичан, а овога не волим. Тако је и живела мати Магдалина, са вером у загробни живот. То је наша права вера, вера у загробни живот јер ми ако само верујемо у овоме животу онда смо најнесрећнији људи, јер шта ти је овај живот у односу на вечност. Ту вечност стално обнављамо кроз Литургију, кроз Причешће и кроз Свете Тајне. Нека Господ да нама здравље и спасење, али нека упокоји и спасе наше покојнике.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремило сестринство манастира.
Епископ Јован је на позив протојереја Срђана Тешића посетио храм Светог Георгија у Шумарицама. Овом приликом Преосвећени Владика је благословио извођење радова на парохијском дому при овом храму.
чтец Ђорђе Милутиновић
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9558-sveta-arhijerejska-liturgija-u-manastiru-draca#sigProId42deb3d712