Појале су монахиње манастира Липар на челу са игуманијом Тавитом.

Епископ је овом приликом одликовао орденом другог степена Светих мученика крагујевачких, господина Александра Лазовића из Крагујевца и архијерејском граматом захвалности, господина Љубомира Пауновића из Великих Пчелица.

Након прочитаног Светог Јеванђеља епископ се обратио присутнима богонадахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Срећан празник светог великомученика Теодора Тирона браћо и сестре, коме је овај храм и посвећен. Ако читамо житије светог Теодора Тирона, видећемо да је он би образац вере, образац издржљивости, образац љубави, образац смирења. Као младом човеку, била је јако висока перспектива, но када је изјавио да је хришћанин, то је значило да је сам себи пресудио. Ондашњи цар га је бацио на муке, затворио у тамницу, мучио, озлочастио га, али он је остао непоколебљив у вери. Он је био у Христу и Христос је био у њему, да је доживео да му се у свим тим мукама Господ јави и да га укрепи, да му каже „Теодоре не бој се, Ја сам с тобом”. Е, то је оно браћо и сестре, то треба сви ми да доживимо, да чујемо речи Господа да је Он са нама, а Господ је увек са нама, само је питање јесмо ли ми увек са Господом. Да ли се Господа сећамо увек, као што се треба молити и сећати Господа као што дишемо, како кажу свети оци, или се Господа сећамо само повремено. Господа треба да сместимо у своје срце, и опет као што кажу свети оци, срце треба да нам куца Христовим срцем. Као што рекох свети Теодор је био образац вере и он је заиста био истрајан у својој вери, он је био бранитељ вере. Али не бранитељ као што данас поједини бране веру, он је био искрени бранитељ вере. Вера се не брани насилно, галамом и хуком вера се браћо и сестре брани смирењем и молитвом, а на првом месту љубављу. И ако то имамо на уму, а имамо и живот светог Теодора Тирона пред собом, онда ћемо видети да је он сав био саткан од љубави, од вере и од смирења. И заиста на њега се односи ово данашње Јеванђеље, које смо данас овде чули, како је Господ рекао ученицима „ово вам заповедам да љубите један другога”. Битно је да волимо једни друге јер Христос каже „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене омрзнуо пре вас”. Ето нам утехе и храбрости да не поклекнемо и онда када веру губимо. А веру итекако можемо да изгубимо, а баш напротив, треба да је умножавамо, и веру и љубав, јер човек даје од себе оно што највише има и баш зато треба да је умножавамо и да делимо једни другима. Бог је љубав. А љубав како стоји у Светом Писму покрива мноштво грехова. Можемо да имамо и молитву и пост, али ако немамо љубави неће нам много помоћи ни молитва, ни пост. Дакле, као што рекох Свето Писмо највише говори о љубави, и то Божијој љубави према нама и подстицај да ми на ту Божију љубав одговоримо нашом људском љубављу. И све то нам говори да ми на Христољубље треба да одговоримо нашим човекољубљем. Божија љубав нас воли све подједнако.

Правом хришћанском љубављу треба да се волимо, јер таква љубав воли сваког човека подједнако. Христос нас овим Јеванђељем саветује да ако хоћемо да се одржимо са Богом и једни са другима, да љубимо једни друге. Људи смо посвађамо се, завадимо се, али не треба у тој свађи да останемо, у тој мржњи. Онај који има љубави, тај нема мржње, и онај ко има мржње нема љубави. Мржња је велико зло као што и знате. Онај ко мрзи Бога, он мрзи и све оно што је Божије, он мрзи и човека, мрзи и оног човека који је у Богу. Ако се не боримо против те мржње она је у стању да измени наш ум, да човек изгуби разум и мисли да кад чини зло он чини добро. Не могу да волим некога јер није поступио онако како сам ја желео. Па замислите да је Бог као ми, па Он не би никоме опростио. Али Бог је љубав, и ми када смо у Богу и са Богом треба да будемо у љубави. Дакле, из мржње настаје зло. А како настаје зло? Апостол Павле нам објашњава најбоље како настаје зло и каже“ зло настаје тако што горчина рађа гнев”. Чим се гордиш, чим си у грчу рађаш горчину, и тако настаје зло, тако настаје хула и галама. Хулимо на све свето, хулимо једни на друге, рађа се мржња. А мржња је велико ђавоље оружије, мржња је оно са чим ђаво највише рукује. Насупрот мржње као што знамо увек стоји љубав, која оплемењује човечији ум и срце и цело биће човечије до те мере да онај човек који у себи има љубав Божију он може и своје непријатеље да воли. Баш онако како нам и Господ Исус Христос каже „волите и непријатеље своје”. А кад човек воли непријатеље своје, човек тада себе спасава од гнева тих људи. А и спасава те људе од гнева да они не чине зло. И зато се каже кад ти непријатељу чиниш добро, не радиш му зло, онда је то исто као да му стављаш жар на главу. У почетку можда и не осети тај жар, али га касније опече. Касније се запита па човече мени овај човек увек чини добро, а ја њему враћам зло, е тако ћемо га освестити. И то је оно најважније. Не стражаримо ли над собом, над својим поступцима, брзо ћемо духовно пропасти и брзо ћемо се духовно уништити. Човек без вере, без наде, без љубави, може ли се назвати човеком? Може, али да ли је то прави човек, браћо и сестре? Немаш љибави, немаш Бога. Јер љубав стално гони човека да се усавршава, да буде бољи, љубав га приводи Богу и приводи човеку. Човек је тек онда човек када је љубав. Јер шта је човек, човек је слика Божија и ако је Бог љубав, онда и човек који је и слика Божија треба да буде љубав. С љубављу се све постиже. С љубављу се деца рађају, љубављу се мири народ са народом, љубаљу се постаје савршен. Зато да се молимо Господу да нам дода љубави, треба нам љубав. Без обзира колико ми мислимо да имамо љубави, али наша љубав не сме да буде себична. Често је таква на жалост. Да замолимо Бога да нам дода љубави, да нам дода вере, као што је дао светом великомученику Теодору и удостојио се тај свети Теодор да га Господ посети. И то када? Када је био на измаку снаге, када је мислио све је готово, а Господ га крепи „Теодоре, Ја сам с тобом, не бој се”. Немојмо се бојати ничега, осим да се бојимо непокајаног греха. Нека Господ помогне и свети Теодор, нека благослов буде свима вама који долазите у овај свети храм, да буде благослов Божији на народу ове парохије, на свештенику, да буде благослов на дашње колачаре.

Нека је срећна слава и Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави за присутне.

Свештеник Срђан Ђорђевић