Саслуживали су му: архимандрит Петар (Драгојловић) настојатељ манастира Пиносава, јеромонах Серафим (Ракановић) настојатељ манастира Тресије, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић, протонамесник Слободан Радивојевић и протођакон Иван Гашић.

За певницом су појали “Србски православни појци”, а поред великог броја верног народа сабраног око свог епископа, присутне су биле и игуманија манастира Враћевшница високопреподобна мати Ксенија (епархија Жичка) и игуманија манастира Липар високопреподобна мати Тавита.

Након прочитаног Јеванђелског зачала беседио је владика Јован: “У име Оца и Сина И Светога Духа. Браћо и сестре, данас васцели род људски који верује у Тројичнога Бога, ова света обитељ и ми у њој сабрани прослављамо празник Мајке Божије - Благовести. У само једној речи обухваћена је сва суштина овога празника и ове поруке. А то је да је овај празник блага вест, добра вест, најрадоснија вест, најсветија вест и најочекованија вест у роду људскоме. На данашњи дан објављен је долазак Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. На данашњи дан је управо објављено зачеће Господа нашег Исуса Христа, али од Духа Светога и Пресвете Владичице наше Богородице. На данашњи дан догодило се оно што је људски род хиљадама и хиљадама година ишчекивао. И кроз те многе године, род људски сналазиле су многе невоље, многе беде, многа искушења, многе болести, али је род људски ипак одржао веру у долазак Господа нашега Исуса Христа. Веру о којој су говорили и пророци и праведници. Они су говорили да ће Спаситељ света доћи и отклонити све невоље све патње, све беде, али што је најважније говорили су да ће отклонити оно што је најстрашније у роду људском, а то је смрт од човека. Да отклони смрт од човека. И ето, дошао је Спаситељ и то нам тако лепо објашњава данашњи празник и Јеванђеље да ни ми не смемо да изгубимо веру у Бога и то ма у каквим патњама или невољама били, и не смемо да изгубимо наду у Бога. Када смо ми са Богом и Он са Нама, ми знамо да Он побеђује све невоље људске, све невоље које сналазе човека, али човека који има вере, човека који се бори са својом гордошћу, човека који се бори против себе, онога човека који се бори против свога ега, а онај који се бори против свога ега њему ће заиста Бог и мајка Божија помоћи да опстане као човек Божији, као хришћанин. Али све док има тог црног ега неће нам Спаситељ помоћи ни Мајка Божија, јер док ја имам свој его, онда ми нико не треба осим мене. Не треба ми ни Бог ни Пресвета Богородица, сам сам себи довољан. Дакле, ми треба да знамо и да се молимо да нам Бог помогне да се ми ослободимо сами себе. Овде ћу поменуту молитву Светог Владике Николаја којом се он молио: “Господе, Спаси ме од самога себе”. И заиста, браћо и сестре, док ми то своје ја не заменимо са ти, не можемо да осетимо другог човека, а чим не можемо да осетимо другог човека и његову тугу и патњу и радост, не можемо да осетимо ни Бога. Его наш заклања нам Бога испред нас. Такав егоистичан човек не види никог испред себе и не да да буде неко испред њега, већ само он. Јер ако није по моме, онда то ништа не вреди. А шта је то по моме и твом брате и сестро, јесте оно што ми мислимо другачије него што мисли Црква, што нас уче Свети Оци и онда не схватамо како треба, а почнемо да ревнујемо. Али таква ревност није по разуму и зато људи залутају и при томе мисле да то што је научио или мисли, а није проверио Црквом и Јеванђељем, он лако и брзо оде у заблуду. Тога смо ми сведоци свакога дана. Дакле, браћо и сестре, треба да знамо и треба да верујемо да Господ хоће да нас спасе. Бог хоће да спасе и цео род људски и све што је створио. Бог хоће да спасе свако биће али на првом месту човека као икону и слику Божију. Треба да се надамо да Господ неће да нас остави, али ако се не одрекнемо себе, свог ега, и ако не узмемо крст не можемо ићи за Христом. Јер онај који се не одриче себе он се не одриче свега онога што је грешно у њему. Док смирени човек, човек Цркве, човек Јеванђеља, човек послушности, зна да ће га Бог спасити. Јер Бог веру нашу узима као дело наше. И овог пута ћу поновити речи светога Апостола који каже да онај који хоће да приђе Богу треба да верује да Бог постоји, да је Бог Спаситељ, да је Бог Избавитељ и да Бог награђује оне који верују вером којом верује Црква, а не вером којом ми замислимо да је вера. Вера - то није нешто што је само моје, нешто идивидуално, вера је заједнице, вера је Цркве. Зато и кажемо у Символу вере: “Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву”. А ако тако верујеш онда тако требаш и да твориш оно што ти Црква каже, а не оно што ти или ја знамо да “спроводимо”. Порука данашња празника састоји се у одлуци Пресвете Богородице да прихвати вољу Божију. Могла је она да не прихвати вољу Божију јер и она има своју вољу. Али шта би тада било са нама?! Шта би било са родом људским? Да ли би Спаситељ дошао у свет, да Пресвета Богородица није прихватила из своје послушности и смирености вољу Божију? Чули смо како је данас архангел Гаврило дошао у град Назарет девојци чистој и да јој каже ту радосну вест: “Радуј се благодатна Господ је с Тобом”. Пазите ту радосну вест – Господ је са Њом. Господ је и са нама, али да би Господ био са нама ми морамо да се одрекнемо своје воље и да прихватимо вољу Божију. А ако прихватимо вољу Божију и нама ће се јавити анђео Божији, јер сви ми имамо анђеле чуваре, и они ће нам рећи радуј се јер је и Господ са тобом. Овде видимо и како је Пресвета Богородица као људско биће уплашена и збуњена и хоће да пита како је могуће да она роди кад не зна за мужа. Она се заветовала девичанству. Она се заветовала чистоти. И управо та њена чистота и вера и смиреност је учинила да она постане мајка рода људскога и мајка Спаситеља и њеног и нашег. А на ову њену збуњеност архангел Гаврило каже: “Немој да се збуњујеш јер Дух Свети доћи ће на Тебе и сила Свевишњег ће Те осенити и то што ћеш родити биће свето и назваће се Син Божији”. Дух Свети, а не човек. Она је зачела не природним путем, него натприродним. Тако је и после тог рођења остала девојка. Да бисмо то натприродно схватили потребна нам је вера која ће нам открити оно што нашим разумом и умом не можемо да откријемо. Поука данашњег празника јесте то што је Пресвета Богородица своју вољу потчинила вољи Божијој и зато је рекла: “Ево слушкиње Господње”. Слушам, јер знам да ће ме послушност спасити, знам јер ће ме послушност увести у Царство Божије. Није се чак ни погордила томе што ће Она да роди Спаситеља света. Она то прима у смирењу и хоће да нам каже да је смирење основ нашег спасења нашег хришћанског живота. Молимо се Мајци Божијој. Тражимо од Ње помоћ. Неће мајка своје дете пустити да пропадне уколико то дете верује у своју мајку.

Нека Господ благослови наше данашње сабрање и да је срећна слава ове свете обитељи и сестрама и свима вама и нама који смо дошли под окриље ове свете обитељи да добијемо и осетимо радост што се данас молимо Богу овде, што служимо Свету Литургију и што можемо да се причестимо и што можемо да понесемо благослов Мајке Божије и ове свете обитељи, али благослов Мајке Божије и ове свете обитељи обавезују свакога од нас на веру, на смирење, али и житеље ове обитељи на веру, на наду, на љубав, на смиреност, на послушност, па ћемо и ми чути глас нашег анђела, као што је то чула и Пресвета Богородица. Бог вас благословио!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После свечане литије око храма, Преосвећени Владика пресекао је славски колач и притом пожелео срећну славу мати игуманији и сестринству и изразио захвалност окупљеном верном народу за њихово учешће у овом Светом сабрању. Након Свете Литургије одржана је трпеза љубави за све присутне.

ђакон Стеван Илић