Након одслуженог бденија, Епископ се обратио окупљеном народу и рекао:

„Браћо и сестре, нека вам је благословено навечерје овог великог празника Благовести Пресвете Богородице, који смо почели да прослављамо вечерашњом службом. Нека је срећна и благословена слава овога манастира и његових житеља. Нека овај празник буде нама подсетник, јер ниједан празник у Православној Цркви не носи тако дивну поруку и поуку, као што је то празник Благовести.

Заиста, у роду људском није било блаже и радосније вести од вести архангела Гаврила. На овај дан се Бог оваплотио, постао је човек и остао Бог. На овај дан је почео Нови завет Цркве Христове. Овога дана се испунило пророштво пророка који су толико векова прорицали да ће се родити Спаситељ света. Није било и никада неће бити радосније вести од ове да се родио Спаситељ света.

На шта треба да нас подсети овај празник? Најпре на молитву, јер како Свето Предање говори, када су родитељи малу девојчицу Марију увели у храм и посветили Богу, она се у храму молила и читала Свето Писмо. Предање још каже да када је анђео Гаврило дошао да јој саопшти благу вест, она је читала књигу пророка Исаије да ће девојка затруднети и родити сина. Неће затруднети од човека, већ од Духа Светога – не природно, него натприродно.

Друго на шта трба да нас подсети овај празник јесте смирење. Заиста, Пресвета Богородица је показала и живела смирењем. Тиме нам је казала да је смирење основна врлина, преко које се остварују све друге врлине. Смирење је темељ свих врлина. Смирење је темељ наше вере, наше љубави и наде.

Овај празник треба да нас подсети да испуњавамо вољу Божију управо како је и Богородица рекла архангелу: „Нека ми буде по речи твојој“. Она је прихватила вољу Божију. Само прихватање воље Божије, њу је учинило Богородицом. Када човек прихвати да се у њему врши воља Божија, заиста тај човек иде оним путем који је Господ прокрчио за улазак у Царство небеско.

Благо роду људском којем је Бог подарио Пресвету Богородицу. Она се стара за спасење рода људског. Моли се баш онако како се и наша природна мајка моли Богу да Бог сачува њену децу. Када је то тако са нашом природном мајком, шта да кажемо за Пресвету Богородицу? Она се подједнако моли за свакога од нас – и за грешнике и праведнике, јер је то мајка која има љубав. Љубав не дели људе. Љубав испуњава људе, сједињује их. Љубав, браћо и сестре, како каже апостол Павле, никада неће престати. Рекох и понављам, ми треба да будемо радосни, срећни, Богу благодарни што имамо Пресвету Богородицу да се моли за нас. Треба да одговоримо на њену молитву.

Нема сажетије молитве коју је Црква увела од речи: „Пресвета Богородица, спаси нас“. Пазите, ми се само Христу Богу обраћамо за спасење, али нам Црква каже да се и Мајци Божијој обраћамо за спасење. На њену молитву, ми треба да узвратимо нашом молитвом. На њено смирење да узвратимо нашим смирењем. Њене молитве су нам увек потребне, а у овом времену су нам најпотребније. Велика су искушења и невоље, болести, патње, туге, али молимо Мајку Божију, предајмо њој свој живот, наше мисли, речи, наша дела. Она ће примити само ако се ми ослободимо свог ега, своје гордости и на гордост одговоримо смирењем.

Нека сте срећни, Богом благословени, нека је срећан празник овој обитељи и нека Мајка Божија чује ваше молитве. Чуће ако се обраћамо у смирењу, чистог срца, да верујемо да је наше спасење у Богу. Нисмо сами себи довољни за спасење. Потребна нам је помоћ Мајке Божије, светитеља Божијих. Сви су они око нас, само је потребно да отворимо духовне очи, да бисмо могли видети оно што је натприродно. Нека сте срећни и Богом благословени!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована