Чтецирели су: Лазар Коларевић, Павле Гашић, Павле Милутиновић, Игњат Сенић и Марко Лазовић.

Евхаристијско сабрање, улепшао је својим појањем хор “Светог Симеона Богопримца” под диригентском палицом господина Милоша Урошевића. После прочитаног јеванђелског зачала, владика се окупљеном народу обратиобогонадахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа,
Браћо и сестре, данашње Јеванђеље је јако поучно, јер нам говори о једној врло важној врлини, хришћанској врлини, можда и најважнијој врлини, а то је браћо и сестре врлина праштања. Ову недељу и називамо недељом праштања. Недељом у којој би хришћани требало да затраже прво опроштај од Бога, а онда опроштај једни од других. Ако желимо браћо и сестре да нама неко опрости, потребно је да ми опростимо другима. Када је у питању праштање, оно је двосмерно, тј. онај који прашта и онај коме се прашта. Обојица су дужни да имају осећање братољубља и међусобне љубави. Да сваког другог човека осетимо као брата и као пријатеља кога волимо, јер ако нема љубави у праштању, онда ће човек затражити опрост успут. Успутно ћемо казати опрости ми, али и даље ћемо наставити да живимо по старом, тако што нећемо говорити једни са другима, тако што нећемо опростити једни другима. Дакле то није оно Божанско, оно хришћанско опраштање, већ више лицемерно, а Господ је највише осуђивао лицемерство. Лицемерство је супротно истини. Дакле, када је реч опет о праштању, истина, није лако опростити, али је много теже живети када немамо снаге да праштамо. Зато праштање човека треба целога да га прожме и то на начин, да схвати, да без праштања човек постаје заробљеник грехова. Знамо да сваки грех нас одваја од Бога, али и од другог човека. Човек највише личи на Бога, када тражи истински опрост од Њега, али и од другог човека. Праштање треба да боли, јер је и Самога Господа Исуса Христ заболео људски гнев према Њему, а он је смирено рекао: “Оче опрости им, јер не знају шта чине”. Тако и човека када заузме грех он не зна шта ради, јер сам грех помрачи човеков разум. С тога данашње Јеванђеље даје нам одговор на највеће човеково питање, тј. како да задобијем истински опроштај од грехова. Господ каже у данашњем Јеванљељу: “ако опраштате људима грехове њихове и вама ће ваше опростити Отац Мој који је на небесима”. Овим речима нас учи Господ и опомиње нас да не памтимо зло, јер из зла грех помрачи људски разум. Када човек каже да је опростио другоме, а истрајава у памћењу греха, који га је довео до проблема и раздора, од опроста нам онда нема заиста никакве користи. Зато нас Господ подсећа да прво избацимо зло из себе, па ћемо онда лако затражити онда ћемо и лако задобити опроштај. Зато Господ каже, ако људима не праштамо грехе, онда ни нама неће опростити Отац наш, који је на Небесима. Зато Господ каже да не постоји опаснија особина него не чинити милосрђе, а праштање је управо милосрђе. Милосрђе је осећајност да другоме помогнемо и изађемо у сусрет и да га подигнемо, када је пао. Оно није ништа друго до жртвовање самога себе. Оно нам даје и духовну снагу да затражимо опрост, зато је и потребно да се стално молимо Богу, да нам опрости наша сагрешења, али да нам и подари снаге да праштамо једни другима. Када би свако од нас био свестан колико нам Бог свакога тренутка опрашта, као и да сваког тренутка грешимо, онда би смо стално осетили потребу за давање и примање опроштаја. Јеванђеље нас учи да нема човека без греха, јер нема дана, а да човек не згреши. Људски је грешити, али је ђавоље не покајати се. Ђаво неће покајање. Онај ђаво који је првом човеку рекао да не слуша Бог, па је човек избачен из раја. Дакле непослушност је исто равно греху зла. Васкршњи пост, који је пред нама, он нас проверава. Провера у вери,првенствено провера у љувави, провера у нашим међусобним односима. Зато уђимо у себе утоку поста, браћо и сестре и сагледајмо какви смо ми то изнутра. Свети Оци нас уче да треба доћи у безобални окена, а то је срце, јер ће тада човек сагледати себе и видети колико је јак и колико је слаб. Када човек сагледа своје грехе, неће му пасти на памет да осуђује друге које греше. Зато треба да проверавамо и испитујемо себе и да видимо ко је у нашем срцу, да ли је то мржња или љубав, зло или добро, Бог или онај други. Пост је велика борба и зато није лако постити. Лако је постити од мрсне хране, поготову данас, али како духовно постити? Како постити и не осуђивати другога и не чинити грех¬? Ако је пост само не једење мрсне хране, онда од тога поста ми немамо никакве користи, јер ако не исправљамо себе и не смиравамо се и непочињемо више да волимо, онда наш пост није потпун. Лако је суздржати се од мрсне хране, али је тешко изборити се са самим собом. Тешко је ослободити се гордости и сујете, страсти и лоших навика. Пост нам поставља питање и како да избацимо зло из себе. Од зла почиње све оно што није добро, а прави пост је онај који је пун суздржавања и удружен са молитвом. Пост без молитве не може, молитва без поста не може. Пост и молитва су два стуба који нас уздижу ка Богу. Постимо телом и душом, то је богоугодан пост, јер тада посте и тело и душе,тј. пости цело биће човека. Нека би нам Господ помогао да од данашње недеље, па до недеље Васкрсења Господњег, издржимо овај пост, јер пост нам је потртебан да вратимо рај, јер управо пост је и почео у рају, када је Бог првом човеку рекао да једе плод са свих дрвећа, осим са једног. Човек је прекршио пост и зато је изгнан из раја, он је прекршио послушност и зато је задобио муку. Дакле потребна нам је послушност, како би кроз њу избацили зло из себе и вратили рај. Нека би нам Господ помогао да нам буде благословен и лак пост, како би нам помогао да идемо у сусрет ка Богу, јер је најважније да се човек сусретне са Богом, јер када то достигне, лако ће да се сусретне чак и са својим непријатељем, јер је Бог, Бог љубави, а не зла и мржње. Бог је управо страдао и васкрсао како би нас спасао. Зато, праштајте браћо и сестре и нека сте срећни и Богом благословени".

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави, коју је припремило братство храма, начелу са старешином, протојерејем Драганом Икићем.

ђакон Владимир Степановић