Данашње Јеванђеље, ако бисмо се послужили савременим језиком, даје нам једну прецизну дијагнозу потрошачког друштва, менталитета човековог и последица које оно носи, са обзиром на то да је богаташ само овај свет сматрао за све што је важно, као што то људи данас чине. Корен свему томе јесте чињеница да је Бога заменио својим богатством. Међутим, јеванђељско, светоотачко и хришћанско учење јесте да сва богатства овога света, све видљиве и невидљиве вредности данашњице не значе ништа без Бога. Ако бисмо постали и господари свих богатстава из којих изузмемо Бога, ипак све то постаје безумно.
Све оно што човек претвара само у лично богатство јесте безумно. Такође, безумна је и човекова жеља да омаловажи све оно што је Бог рекао да чинимо ради задобијања бесмртности и вечности. Оно што човека чини просвећеним, срећним и мудрим јесте његова вера у Господа Исуса Христа – сазнање и свест о вечности и начинима како се она постиже. Управо због тога човек треба да зна како да сваки моменат свог живота преобрази у метод спасења. Међутим, Бог нас је створио слободнима и тако нам оставио прилику да сами расуђујемо о Његовим речима и тако отварамо пут спасења. Слобода је достојанство које нас чини најближима Богу. Велики Достојевски је рекао да је слобода могућност сваког од нас да учинимо добро за другога. Међутим, слобода може бити и живот без правила и ограничења, што је чест случај. Уколико желимо такву врсту слободе, потребно је да се одвојимо од других људи, јер ћемо онда и њих угрозити. Немојмо својом слободом гушити заједницу кроз коју се једино спасавамо. Управо у самом човеку јесте свака прилика за спасење душе.".
Одељак из књиге "Проповеди на недељним Литургијама Епископа Јована шумадијског (2013-2018)
Ову књигу, као и први том, можете набавити на: https://eparhija.com/kalenic/propovedi-na-nedeljnim-liturgijama-vladika-jovan