У прочитаном Јеванђељу по Луки, где нам Господ говори о Царству Божијем, Преосвећени је протумачио Христове речи:

“Драга браћо и сестре одељак из данашњег Јеванђеља којег смо данас овде чули говори нам о Царству Божијем, односно говори нам о томе како су фарисеји дошли до Христа и упитали га: када ће доћи то Царство Божије? Царство Божије ће доћи, али не на видљив начин, како су то фарисеји мислили, јер све оно што нису могли да виде, у то нису могли да поверују, већ каже Христос: “Царство Божије, не можемо рећи ево га онде или овде, јер је Царство Божије у вама”, каже Христос. И заиста, док је Христос у нама, у нама је и Царство Небеско. Фарисеји су се изругивали Христу и зато су дошли са питањем: “Када ће доћи то Царство које ти проповедаш?”. Прва проповед Христова је била: “покајте се јер се приближило Царство Божије”. Христос им одговара да је Царство Божије унутра у вама. То им Христос и одговара, јер време Царства Божијега је неизвесно, неприметно. Оно нема одређено време па да ми ишчекујемо, него се ми молимо да дође то Царство. Наше је да стално ишчекујемо то Царство Небеско. Jер Царство небеско нема одређено време јер је за оне који га желе оно је увек присутно. Царство Небеско представља анђеоско стање и начин живота, ако се човек заиста труди да живи анђеоским животом...”

Преосвећни је истакао начин на који Царство Небеско постоји и живи у нама: “Бог устину царује нашим животом када у нашим душама не царује ништа грешно и онда када се ми узвисујемо како каже апостол Павле изнад свега онога што је грешно изнад свега онога што је земаљско. Христос нам каже: “У вама је Царство Божије, док сам ја у вама. Царство Небеско је Христос, тамо је блаженство и благодат. Зато је Христос и рекао: “иштите најпре Царство Небеско и правде његове а све ће вам се друго придодати”. Заиста, када човек иште то царство Божије такав је човек сав усмерен на Царство Божије кроз душу, срце мисли и дела. И он заиста такав човек то што иште то и добија. Ми добијамо све што тражимо по мери вере наше. Каква нам је вера такав ће нам бити одговор од Бога...

У Оче нашу кажемо да “дође Царство Божије”, молимо се да дође царство небеско а не царство моје. Царство Божије када тако размишљамо није нека далека реалност. Оно је реалност управо нашег времена, како живимо, да ли заиста у овом времену осећамо то Царство Небеско, и нема браћо и сестре ничег реалнијег од Царства Божијега, и од њега се може живети када чак ни од чега земаљског не може да се живи. Када у себи како каже један свети отац, заимамо Царство Божије, тада за нас никаква жалост не би била катастрофална, она ће проћи када дође то Царство Небеско. Испред нас је управо та вечита радост што ћемо се радовати у Царству Божијем. Тада ни безизлазне ситуације нису више безизлазне када тежимо ка Царству Небеском и када га осећамо у себи. Дакле, браћо и сестре да би то досегли треба да се уздамо у Бога и да верујемо у Бога, да ће нас Бог избавити из Царства таме и преселити у царство светлости а царство светлости је тамо где је Бог. Иако је у човеку Бог и ако живи Бог у њему је светлост Божија, а ако човек не живи Богом у њему је царство таме и мрака. Још никада није било случаја да је неко остао посрамљен ко је се у Господа уздао. Зато уздајмо се у Бога не у наше моћи, снаге... али када се уздамо у Бога и када и невоље своје и патње и муке положимо на Господа, Господ ће узети наш терет који нас сабија у земљу, и подићи ће нас, зато је Он и рекао: “Ходите сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити” Бог је тај који одмара човека од греха и злобе, од свега онога и он одмара свакога онога ко иште Царство Божије. Молимо се и иштимо Царство Божије а оно је у нама све док је Бог у нама. Ми још овде живећи на земљи предокушавамо Царство Небеско, као и кад служимо литургију ми предокушавамо управо то Царство Небеско, Литургија је управо то Царство Небеско. Литургија је та која своди Бога на земљу и земљу уздиже горе браћо и сестре. Зато бити на литургији, посебно кроз свету тајну причешћа, то значи да смо већ закорачили једном ногом у Царство Небеско. Зато је радост не пропустити литургију, јер литургија је управо радост, и поновићу речи оца Јустина Ћелијског: “Не могу замислити тужног човека тамо где постоји литургија”. Она нам предокушава то Царство Небеско, а то је радост у Господу. Бог вас благословио.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На светој литургији присуствовали су и ученици друге крагујевачке гимназије који похађају верску наставу, предвођени вероучитељем г-дином Ђурђем Јанковићем, који су се причестили Телом и Крвљу Господа Христа.

ђакон Александар Ђорђевић