Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ шумадијски обратио се вернима.

На самом почетку своје проповеди Владика је честитао славу и данашњи празник игуманији и сестринству као и свима вернима који га прослављају. Преосвећени је истакао да су нам потребне молитве Светих угодника Божијих. Данашња литургија је предукус Царства Небеског, управо зато је наше сабрање благословено, тако ми заједно Бога прослављамо. Данас имамо још један благослов Божији, а то је, што је са нама о. Филарет који живи Христом, који је мисионарио у Африци, а данас у Москви.

Јеванђелски одељак, који смо данас чули је кратак, али веома садржајан и тиче се суштине људског постојања. Он говори о томе какав циљ нашег живота треба да буде и за шта би требало да се определимо. Прецизније речено, за које Царство ми треба са се одлучимо. Потребно је да сагледамо где смо као људи и као хришћани и шта је наш приоритет у овом животу. Овог богаташа Господ је назвао безумним, јер је сву своју срећу видео у задовољствима овог света и мимо тога ништа друго није сматрао битним. Ово зачало даје дијагнозу потрошачког друштва и менталитета човековог и његових последица. Сматрао је овај богаташ да је богатство најбитније, јер је корен тога што је Бога заменио богатством. Учење Светоотачко, учење Цркве јесте да све вредности данашњице не значе ништа без Бога. Сутра све можемо изгубити, али ако Бога изгубимо губитници смо макар имали све богатсво овог света. Дакле, без Бога је све безумно. Ако сведемо себе на све земаљско шта ће нам онда остати духовно. Тада се изгуби осећај коме припадамо и мислимо да припадамо богатству. Ми смо људи, имамо и душу и тело. И једном и другом треба да дамо шта му треба. Како се тело храни храном, душа се храни Богом, вером, хришћанским врлинама и Светима Тајнама, а не богатством. Ако би постали господари свих богатства, без Бога смо опет ништа. Ко Богом живи и има Бога, тај не може бити губитник. Због тога, не смемо изгубити Бога и веру.

Човека чини просвећеним, мудрим и срећним само вера, сазнање и свест о вечности, зато јер смо пролазни. Шта ко носи са овога света? Носимо само наша дела која иду испред нас и остају као пример доброте и поуке онима који долазе иза нас. Бог нас је створио слободне и дао нам да сами расуђујемо за кога ћемо се определити - за Бога или земаљско. Она је достојанство које нас чини најближе Богом. Слобода је могућност свакога од нас да учинимо добро другоме. Слобода без одговорсности није достојна ни Бога, ни човека. Нити ће сви богаташи отићи у пакао нити ће се сви сиромаси спасити. То зависи како ћемо употребити благослове Божије које добијамо, а те благослове треба да делимо, треба да умножавамо.

Богаташ је мисло да је све у њему и његовом богатству и није знао да је важно да дајемо себе за другога. Шта вреди богатство, ако изгубимо осећај за другога. Док ја не заменимо за ти не можемо се спасити, јер храним мој его, моју сујету и моју гордост. Бог је човека створио несавршеним, али му је дао благодат да се усавршава. Човек је пуки сиромах без Бога, али на жалост често то не видимо. Да се запитамо, да ли ћемо имато сутра оно што данас сматрамо битним?

Свети Николај је све ово знао, дао је све другоме, све је поделио. Делећи постао је највећи богаташ. Отворимо срца према Богу као и Свети Николај и Будимо искрени као он . Смирење да нам буде врлина - закључио је Владика Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После заамовне молитве и опхода око манастирске цркве Епископ је пресекао славски колач, а након тога уследила је трпеза љубави коју је спремила игуманија Доминика са својим у Христу сестрама.

Александар Бојанић, чтец