ПРОТА Милан Борота и његова супруга Ружица из Дивостина, код Крагујевца, имају педесет петоро деце! Биолошки су родитељи двојице синова, а педест три ћерке им је „донео“ ратни вихор на простору бивше Југославије. Све су их, без разлике, однеговали са истом пажњом и љубављу.

Духовни центар Саборне цркве у Крагујевцу и у 2009. години намерава да настави са вишегодишњом праксом представљања најзначанијих тема, догађаја и личности из савременог живота Цркве односно из актуленог богословља, философије, историје и културе. Потврда тога је и започети циклус предавања на тему: „СРПСКА ТЕОЛОГИЈА У XX ВЕКУ“.

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован на празник Часних верига, у четвртак, 29. јануара ове године посетио је цркву Силаска Светог Духа у Крагујевцу коју верници препознају као Стару цркву, односно првопрестолни храм обновљене српске државе.

Ток прослављања Светог Саве у Старој крагујевачкој цркви и у школама које се налазе у подручним парохијама, уверава нас да се овај родоначелник свега што је највредније у српској историји, равноправно поштује и у Цркви и у просветним установама.

УЧЕЊЕ СВЕТОГ АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ О СТВАРАЊУ СВЕТА

Као и код Оригена, кључ за богословље светог Атанасија је његово учење о стварању света. У Оригеновом систему акт стварања догађа се у вечности и стварање је пројава саме суштине Бога. Бог по својој природи не може да не ствара, па зато Он ствара одувек, вечно. Од њега створена створења находе се у вечном општењу са Творцем: и управо у овом негирању времена – налази се основна слабост у Оригеновом учењу. Уколико Бог не ствара свет слободно, него због своје „суштине“, уколико створени свет нема реално, независно битовање, разумна створења су лишена истинске слободе, она као да су привезана за свога Творца, час отпадајући од Њега, час изнова се неизбежно враћајући созерцању Његове божанске суштине. У таквом систему наш живот, наша човечанска историја нема реалног смисла: повратак пале творевине ка Творцу предодређен је одувек, и у том кружном кретању нема места истинској слободи – ни божанској, ни слободи стварања.