Ј О В А Н

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

ДУХОВНИ ЦЕНТАР САБОРНЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

ПОЗИВА ВАС НА ПРЕДАВАЊЕ

"СРПСКА РЕЛИГИОЗНА ФИЛОСОФИЈА У XX ВЕКУ"

Богојављење је манифестација Бога на овом свету, било телесно, било директним делом. Примери за ово су зачеће Сина Божијег и јављање Свете Тројице приликом Христовог крштења од стране Јована Крститеља у Јордану. Богојављење је и један од петнаест највећих хришћанских празника. Наиме, 30. године наше ере, Господ Исус Христос је као дрводеља са мајком и њеним мужем Јосифом, у својој тридестеој години позвао Јована Претечу да га овај крсти у реци Јордану.

Православна црква слави велики Господњи празник Богојављење или Епифанија. У раној Цркви су се на празник Богојављења славила сва Христова јављања свету: Рођење Христово, Поклоњење мудраца Христу, Христово Крштење. Почетком четвртог века издвојен је празник Рођења Господа Исуса Христа - Божић и слављен је посебног дана, као и данас.

У недељу пред празник Тројичног јављања Бога, 18. јануара 2009. године Литургијско сабрање у манастиру Светог преподобног Симона монаха у манастиру Прерадовцу, предводио је Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Рајића, пароха другог рековачког протонамесника Сретка Петковића и ђакона при Саборном Храму у Крагујевцу Ивана Гашића.

ОТКРИВЕЊЕ ТАЈНЕ ХРИСТОВОГ КРШТЕЊА

Беседа светог Григорија Паламе на Богојављење

У четвртак 15. јануара 2009. године на дан Светог Преподобног Серафима Саровског, обележен је и молитвено прослављен имендан, високопреподобног игумана Серафима, настојатеља манастира Денковац.

Након неколико година градње, у мају месецу прошле године, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован осветио је у Маршићу, приградском насељу Крагујевца велелепни храм посвећен Великом Кападокијцу, васељенском учитељу Светом Василију Великом. Забележено је тада да је гост био епископ жички, Преосвећени Господин Хризостом и да је тај чин био још једна потврда да Господ у Шумадијској епархији увек чини нешто ново због искрене вере и усрдних молитава народа и свештенства на челу са својим Епископом. Храм у Маршићу једини је у Шумадијској епархији посвећен Василију Великом, али радује што и у другим местима Цркве Божије у Шумадији ничу храмови посвећени ранохришћанским оцима, Светом Григорију Богослову (Грошница) Светом Атанасију Великом (Селевац), Светим Трима јерарсима (Топола)...