Православна црква данас слави празник Света Три Јерарха. То је празник три светитеља: Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог. Сваки од ова три светитеља има свој посебан дан празновања у црквеној години. Свети Василије Велики се слави 14. јануара, Свети Григорије Богослов 25. јануара, по старом календару, Свети Јован Златоусти 27. јануара по старом календару.

Свети Сава – највећи српски светитељ, утемељивач хришћанства, просвете, културе и свега што вековима краси српско национало биће, свечано је прослављен у Основној школи «Мома Станојловић». Мото прославе је био «Савин дух још живи». Свечаност је отпочела интонирањем химне Светом Сави, коју је извео школски хор под диригентском палицом, професора Оливере Максимовић.

Када су се у суботу, 7. фебруара ове године, на дан који је Црква одредила за прослављање светог Григорија Богослова, окупили у Гршници бивши и садшњи свештенослужитељи ове угледне црквене општине са верним народом, видело се колико је у протеклим деценијама овде био добро организован црквени живот. О томе сведочи и новоподигнута црква посвећена великом јерарху и учитељу – Григорију из Назијанза. Хвала богу, изградњом нових храмова у приградским крагујевачким насељима, плодотворан пастирски рад се из Грошнице пренео и у околна места. Али, да се са ваљаним хтришћанским радом наставило, сведоче и плодови садашњих младих и вредних пароха – протонамесника Душана Илића и јереја Срђана Тешића.

Поводом 205 година од I Српског устанка и празника Сретење, дана државности Републике Србије српски културни и историјски центар „Српска круна“ организовао је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Г. Јована, у Епархијској сали у Крагујевцу представљање збирке песама г-дина Јована Стојиловића „Христодар“.

Рођен је у близини кападокијског градића Назијанза у богатој хришћанској породици. Образовао се у Цезарији (Кесарији) у Кападокији и Палестини, у Александрији и Атини где су му школски другови били потоњи цар Јулијан, против кога ће касније беседити, и Василије Велики, с којим ће се доживотно спријатељити. После студија, с Василијем походи монашке центре на истоку и саставља извод из Оригенових дела.

Његово преосвештенство Eпископ шумадијски Господин Јован је на дан Светог свештеномученика Климента Анкирског посетио заједницу "Земља живих" у Брајковцу и том приликом уз саслуживање јеромонаха Макарија, старешине манастира Светог великомученика Георгија у Ћелијама, служио Свету архијерејску литургију.

На литургији је поред локалног свештенства присуствовао и отац Бранко Ћурчин један од главних протагониста и иницијатора читавог овог пројекта, али и велики број штићеника који се тренутно лече, како у овој кући тако и у остале три куће које се налазе на територији бачке епархије. Благословом и молитвама нашега владике Јована и великим трудом оца Александра Новаковића ова кућа у Брајковцу се развија и постаје својеврсна школа духовног живота од ширен друштвеног значаја и утицаја.

Часопис „ Растко“, је школски часопис, који је намењен деци, а у коме искључиво пишу деца чланови новинарске секције школе коју води вероучитељ Борис Милосављевић, а која је у школи ради већ више од две и по године.