Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован 31. августа 2009. године служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Петке у Виноградима, крстивши у току Литургије малог Лазара Шаренца.

Сходно устаљеној уређивачкој концепцији, и овај број “Каленића” отвара светоотачки текст који није био до сада преведен на српски језик. Реч је о проповеди светог Григорија Неокесаријског Чудотворца (213-217) “О светима” коју су, према енглеском критичком издању из серије Ante-Nicene Christian Librori, vol. 6, Edinburgh 1867-1885, превели Марина и Срећко Петровић.

Дана 29. августа 2009. године наша Црква прославља Светог преподобног Романа српског. Свечаном Архијерејском Литургијом коју је поводом храмовне славе у Рековцу служио Епископ шумадијски Г. Јован, започело је прослављање овога великог угодника Божијег.

У недељу 30. августа 2009. године на дан Светих мученика Патрокла и Мирона Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хризостом служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каменцу, уз саслужење госта Епископа шумадијског Г.Јована и свештенства Жичке и Шумадијске епархиј.Владика Хризостом је у току Литургије у храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице замонашио искушенице Мину и Мају, давши им монашко име Ирина и Христина.

У својој архипастирској беседи Владика Хризостом је рекао да место сусрета Бога и Човека јесте Црква Божија у којој се приноси бескрвна Жртва Тела и Крви Христове. Литургија је највећа радост и највећа гозба коју можемо да доживимо у овоме свету. На крају беседе Епископ жички објаснио је у чему се састоји суштина монаштва. Одрећи се свега и поћи за Христом.

Поводом храмовне славе Саборне цркве у Крагујевцу, Успенија Пресвете Богородице, братсво Саборног храма заједно са Културно-историјским Центром „Српска Круна“ организовало је 28.08.2009.године славско сабрање у порти храма.

Након вечерње службе, вероучитељ Предраг Обровић поздравио је све присутне у име Саборне цркве и Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована и у име „Српске Круне“, најавивши да ће ово сабрање на дан крсне славе, како и приличи Шумадији, бити уз богато музичко наслеђе нашег народа на које ће нас подсетити Српски културно-уметнички ансамбл „Смиље“ извођењем концерта српских игара и песама.

Храмовна слава Светоуспенског храма у Варварину прослављена је онако како се једино и прославља у православљу, Светом Литургијом коју је служио Архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке уз саслуживање Архијерејског намесника темнићког протојереја-ставрофора Љубисава Ковачевића и свештенства овог намесништва.

Празновање Успенија Пресвете Богородице у манастиру Денковац, започело је свечаним празничним бденијем, које је служио Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење монаштва и свештенства Епархије шумадијске.

Пре почетка бденија, Владика Јован је осветио новоосликани живопис у потпуно обновљеној и реновираној трпезарији манастирског конака. Честитајући храмовну славу, братству манастира и верном народу, Владика Јован у својој беседи говорио је о Мајци Божијој као мајци свега рода људског. Род људски има велики Дар Божији који се огледа свагдa и на сваком месту, и то човек може да види ако иоле мисли о Богу. Велики је дар што поред Бога у Тројици имамо Пресвету Богородицу, да Она буде наша заштитница и посредница пред Богом.

И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Успенија Пресвете Богородице у Саранову. Свету Литургију су служили Архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш, протонамесник Велибор Јовановић и јереј Горан Живковић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Вековима је Црква промишљала о смрти Марије Дјеве, удубљивала се у смрт Оне која је била мајка Спаситеља света. Сагледавајући Њену смрт, никада није осетила ни страх, ни ужас, него само блештаву и истинску васкршњу радост. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.