Светоотачко богословље – нове књиге и текстови

Мада констатације да на нашем језику нема довољно превода светоотачких текстова, односно да смо их у периоду старословенског и српскословенског језика у нашој Цркви имали више (што чешће треба истицати) припадају врло често експлоатисаним стереопима, понављамо их, да би истакли како су преводи светих Отаца на савремени језик ипак све чешћи, као и преводи тумачења светоотачке мисли од стране угледних страних теолога. Уз скретање пажње читалаца на неке новобјављене књиге и часописе из ових области, указујемо како је увек неопходно, приликом поимања светоточаког богословља, имати на уму Мајендорфов аксиом: „Основна карактеристика патристичке теологије је да је она увек могла да се суочи са изазовима свога доба, остајући при том доследна оригиналној апостолској православној вери“.

За реафирмацију теологије Јована Скота Ериугене

„Ништа не треба желети, осим радости Истине – која је Христос. И ништа друго не треба избегавати осим стања, у коме је Он одсутан: Његова одсутност је једини и кључни узрок све вечите жалости. Узми ми Христа, и неће ми остати ништа добро; ниједна казна ме неће уплашити: бити лишен Њега, Његова одсутност – то и ништа друго је казна за створење које поима смисао... “

(Ј. С. Ериугена, О подели природе)

МАНАСТИРИ КОСМАЈА

Подручје Космаја обухвата делове територија општина Арандђеловца, Барајева, Младеновца и Сопота. У њему се налазе насељена места: Раниловић (општина Арандђеловац), Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци (општина Барајево), Амерић, Велика Иванча, Влашка, Мала Врбица, Кораћица, Међулужје, Младеновац варош, Пружатовац, Рајковац и Село Младеновац (општина Младеновац), као и Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Неменикуће, Парцани, Раља, Рогача, Сибница, Слатина, Сопот са Ропочевом и Стојник Космајски (општина Сопот). Границе ове области веома јасно је одредио др Боривоје Дробњаковић у својој књизи о насељима и пореклу становништва Космаја: “На северној страни, према селима београдске околине и Посавља, граница би била линија повучена од Мале Иванче на Ковиону, Равни Гај и Гуковац. Од Гуковца ова линија иде на југозапад према Барајевској Реци, затим долином ове реке, сече реку Бељаницу и иде на село Арнајево, затим на Вис, Окресак и даље до коте Кундак. Линија повучена од Гуковца до Кундака западна је граница области, према посавским и колубарским селима. Линија повучена од Кундака преко Трновог Брда, затим река Милатовица до ушћа у Велики Луг, јужна је граница, која област одваја од Крагујевачке Јасенице, а у исто време је и граница крагујевачког и београдског округа, односно данас Шумадиске и Подунавске Области. Најзад, источна граница Космаја била би линија повучена од ушћа Милатовице у Велики Луг преко Маковице, Варовница, Прилепца и Умке до Мале Иванче“.

Са благословом Епископа шумадијског Г. Јована, Епархија шумадијска и манастир Тресије на Космају ове године прослављају три велика јубилеја ове манастирске светиње: седам векова од настанка манастира, три века од прве обнове и седам деценија од почетка последње обнове.

Ови значајни догађаји биће прослављени у недељу 13. септембра 2009. године.

“Ви јаки морате бреме слабих носити”

27. августа 2009. године, у четвртак на претпразништво Велике Госпојине, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина Јована одслужена је прва Света Литургија у Геронтолошком центру у Јагодини.

САМО ЈЕДНО ЗНАЊЕ СПАСАВА

Благослов Господњи на „расадник Божији“, како Владика Јован шумадијски назва крагујевачку Богословију, призван је 1. септембра, првог дана нове школске године, на житеље овог училишта на најбогоугдније могућ начин – предокусом будућег Царства Небеског – литургијским сабрањем, рукоположењем новог посленика на њиви Господњој и молитвама Призива Духа Светога. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован током Литургије у презвитерски чин рукоположио је ђакона Бојана Чоловића из Аранђеловца, који ће ускоро постати парох Друге парохије у Шопићу код Лазаревца.

ИНТЕРВЈУ ИНФОРМАТИВНОЈ СЛУЖБИ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ
ГОСПОДИНА ФОТИЈА, ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ,
ЧЛАНА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ
ЗАДУЖЕНОГ ЗА ЦРКВЕНУ ПРОСВЕТУ

Као и претходних година и ове године је 1. септембра, у основној школи Светозар Марковић у Лапову, одслужен обред молебног пјенија приликом почетка ђачког учења уз присуство великог броја ученика, наставника и родитеља. Молебну су присуствовали и председник општине Лапово Драган Златковић, представници копнене војске Србије, СУП-а Лапово, као и припадници националне гарде Охаја, САД који су донатори обнове школске зграде.

БОГ НИЈЕ БОГ МРТВИХ НЕГО ЖИВИХ

Од оног трена када су се, оскрнављени првородним грехом наш Праотац Адам и Прамајка Ева, последњи пут сусрели лицем у лице са својим Творцем, у грехом нарушеној хармонији Едемског врта и саслушали пресуду, жаока смрти и њена зла коб надвиће се над васцелим родом људским, и том жаоком биће му затровани и снови и јаве. Речи Господа Бога изговорене пред немим и грехом оскрнављеним житељима Едемског врта: „У зноју лица свога јешћеш хлеб свој, док се не вратиш у земљу, од које си узет; јер си земља и у земљу ћеш отићи“ (Пост 3, 19), биће довољне да васцелом роду људском и свим његовим генерацијама, одзвањају као најзлокобнији кошмар и најјезивији звучни фон. Трајаће та морија и злокобље све до оног дана када, у предграђу Јерусалима, на избрешку званом Голгота буде одјекнуо крик једног бола над свим боловима: „Елои, Елои лима савахтани“ (Мк 15,34). Тог трена жаока смрти биће отупљена и ад неће више славити победе своје. Утеха нашим прародитељима биле су и пророчке речи о Месији, Спаситељу: „И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.“ (Пост 3,15).