У уторак, 24. јануара 2013. године благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а у организацији Црквених општина јагодинских, вероучитеља и средњих школа одржан је 11. по реду Светосавски турнир у Јагодинској хали спортова “ЈАСА”.

Традицонално Богојављенско пливање за Часни Крст одржано је седми пут на Марковачком језеру у Младеновцу. Ове године су учестовала тридесет и три пливача међу којима су биле и две девојке. Младеновачки свештеници предвођени Архијерејским намесником јерејем Жељком Ивковићем одржали су пре пливања молебан, а потом је литија предвођена старешином братства „Вожд“ Дејаном Лазаревићем (покретачем и организатором догађаја) понела Часни Крст до места где се пливало. Пре пливања присутнима се у улози и костиму вожда Карађорђа обратио глумац Лепомир Ивковић.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора Епархије жичке на празник Богојављења 19. јануара 2013. године гост лазаревачке цркве био је академик Матија Бећковић.

У препуној сали парохијског дома песник је отпочео песничко вече својом поемом “Богојављење” којој је на неки начин први рецензент био преподобни Јустин Ћелијски, а наставио је казивањем “Приче о Светом Сави” што је изазвало опште одушевљење код присутних, после које је лазаревачкој цркви поклонио графику уметника Драговића са ликом Светог Саве и текстом ове песме.

Стара Милошева Црква је и ове године заједно са организацијом СВЕБОР уз покровитељство Града Крагујевца на Шумаричком језеру организовала пливање за Крст Часни, поводом Богојављења великог празника Цркве Божије.

Данашња трка је била јубиларна, десета по реду, а сваке године је све више оних који су заинтересовани да узму учешћа у овој Црквено – народној манифестацији која на Шумаричком језеру окупља више хиљада посматрача. Од првих шест кандидата пријављених прве године, ове је пријављено шездесет кандидата, а право учешћа у трци је стекло њих тридесет троје.

На Празник Светлости како се назива Празник Богојављења, у Саборном храму у Крагујевцу, Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, а саслуживали су свештеници овога храма на челу са старешином протојерејом – ставрофором Заријем Божовићем.

У четвртак пред Богојављење, Епископ шумадијски Г. Јован служио је у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

Будући да Црква тог дана прославља Св. Јевстатија Српског, Владика је беседио о светитељству на начин да је личност Христова узрок и образац светитељства, посведочивши читањем из Светога Јеванђеља речима Христовим: „Ко кроз мене уђе спашће се и улазиће и излазиће и пашу ће налазити (Јн 10, 1-19)“. Ово значи да је Он Богочовек Који представља врата кроз која ће се човек спасти. Он је бисер Који када човек у пољу нађе, купује цело поље не би ли га имао. Ко Христа нађе и ако све изгуби живот наслеђује. А ако и живот дамо за Христа, онда спасење имамо. Христа можемо најпре наћи у Цркви и ако га тамо нађемо, наћићемо га и у души својој. Наћи Бога значи сместити га у у себе и живети с њим. Када човек нађе Небеску храну он ће се наситити, па ће му и ова Земаљска пријати умерено. Јер што више узимамо Христа као начело свог живота, то Га више тражимо. А ако Га не нађемо, онда лутамо. Јер Он је једина Истина спрам које апостол Павле све остало сматра трицама и кучинама. Са Њим све доживљавамо другачије у пуноћи, те свакога човека видимо као икону Божију.

Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд у разумевању служби у Цркви

Излагање на међународном симпосиону „Црква, лаици, друштво у Бугарској“ одржаном 2. и 3. новембра 2012. године у Софији.

Abstract: Аутор у раду анализира претераности у разумевању садржаја црквених служби које су се кроз историју најчешће манифестовале као клерикализам као један пол и лаицизам као његова супротност. Почињући од клерикализма указује се на различите облике које је он задобијао током историје, попут политичког, друштвеног и културалног клерикализма. Акценат у анализи аутор ставља на разматрање клерикализма у црквеној заједници видећи његове почетке и узроке у ткз. теорији о посвећењу која се на различите начине испољавала у црквеном животу Западне и Источне Цркве. Прва последица ове теорије је промена термина лаик у смислу члана народа Божијег у мирјанин у смислу онога који је од света. Друга последица је мања или већа пасивизација лаика у црквеном животу. Разрешење проблема аутор види у реактуализацији предањске еклисиологије која поистовећује службу и дарове Духа Светог те тако не раздваја институционалну од харизматске структуре Цркве. У последњем делу се разматрају последице лаицизмана црквени живот као реакције на претерани клерикализам.

Владика Јован – Ако веру сачувамо све ћемо сачувати

У среду 16. Јануара (на дан Светог пророка Малахије и великомученика Гoрдија) Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. цара Лазара у Белошевцу.

У недељу по Рождеству Христовом - Недељи Богоотаца, Његово Преосвештенство Господин Г. ЈОВАН, Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке, служио је свету Архијерејску литургију у Саборном храму Свете Тројице у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Арсеније, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, Архијерејски намесник жички, братство храма Свете Тројице и ђакони из Краљева.