У четвртак пред Материце 27. децембра 2012. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

У недељу 23. децембра када Српска Црква прославља Детињце, и мученике Мину и Светог Јована Деспота Српског, Епископ Јован служио је Свету Архијерејску Литургију, у храму Светог Саве на Аеродрому. У пуној Цркви у било је преко 150 малишана, који су дошли да прославе свој празник. На Литургији је одговарао дечији хор "Свети Сава" који тренутно броји 50 чланова.

У петак, 21. децембра 2012. Године, 29-тог по Духовима, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску литургију у храму свете Петке у Виноградима.

У беседи на апостол и Еванђеље Преосвећени нам указује да без светлости нема Боговиђења. Бог не тражи од нас ништа више и ништа мање да учинимо на путу нашега спасења од онога колико можемо. Али оно што се тражи од нас јесте чистота духовна и морална. Истински чист човек гледаће у другом човеку чисту страну. Нечист човек обрнуто. Из своје перспективе, оног што се налази у нама самима ми дајемо суд о другима и тако их гледамо.

На дан Светог Николаја Архиепископа мирликијског Чудотворца, 19. децембра 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Грнчарици.

У понедељак 17. децембра 2012. године, када наша Црква прославља Свету Великомученицу Варвару и Светог Јована Дамаскина, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому.

У недељу 28. по Духовдану, 16. децембра 2012. године, када Црква празнује Светог пророка Софонија и Светог преподобног Јована Ћутљивог, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Архангела Гаврила у Рабеновцу.

У суботу 15. децембра 2012. године завршена је манифестација Дани Колубарске битке, која је трајала од 06. до 15. децембра. Колубарско-посавско насмесништво и Црквена општина Лазаревац, по благослову Његовог Преосвештенства Владике шумадијског Господина Јована, дали су свој допринс у обележавању ових дана.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је данас светом заупокојеном Литургијом и опелом блаженоупокојеном Епископу жичком Хризостому у Саборном храму Светог Саве у Краљеву.

Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, стобијски Давид и јегарски Порфирије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и благочестивог верног народа из свих крајева Србије.

Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован.

Дана 5/18. децембра 2012. године, на празник преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима, у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ жички Хризостом.

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.