Пре седам година, 22. маја 2004. године, на празник преноса моштију светог оца Николаја, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована на регионалном радију “Радио Јагодина” – 97,3 Mhz кренула је са емитовањем емисија ЦО јагодинских “Православно јутро”, коју уређује вероучитељ Борис Милосављевић. Трајање емисије је 90 минута, а емитује се премијерно недељом са почетком у 8:30 часова, а репризно емитовање је суботом са почетком у 8:30 часова.

У недељу Самарјанке 22. маја 2011. године на празник Преноса моштију Светитеља Николаја, Црква у Ердечу је прославила храмовну славу свечаном литургијом којој је началствовао протојереј - ставрофор Драгослав Сенић, уз саслужење старешине Ердечког Светоникољског храма протонамесника Слободана Бабића и пароха ресничког јереја Мирка Шиљковића.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви чиме је започело редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор епархије крушевачке Г. Јован на дан Светог Василија Острошког 12. маја 2011. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске.

Пракса која је установљена 1969. године, да се на дан Светог Василија у манастиру Каленић сваке године врши чин Свете тајне Јелеосвећена, настављена је и овогодишњим свечаним сабрањем, уз присуство великог мноштва верног народа Левча и Шумадије.

У Првој крагујевачкој гимназији је у трећи понедељак по Васкрсу 9. маја 2011. одржано завршно такмичење ученика четири средње школе које су се пласирале у финале такмичења на Квизу из верске наставе. Учесници овогодишњег финалног такмичења, које се по први пут одржава на нивоу свих средњих школа у Крагујевцу, су школе победнице у недавно одржаним полуфиналним такмичењима 4. и 5. маја. То су: Прва крагујевачка гимназија, Друга крагујевачка гимназија, Средња медицинска школа и Политехничка школа.

У уторак 10. маја 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету Архијерејску Литургију у храму Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву поводом храмовне славе. Владику је дочекао верни народ са децом. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори: Славко Божић, Драгољуб Ракић, Љубиша Смиљковић и Златко Димитријевић.

Поводом највећег хришћанског празника Васкрса, чланови Ђачког парламента ОШ “19. Октобар” у Маршићу, у сарадњи са Вршњачким тимом, ученицима млађих разреда и њиховим учитељима , дана 20. априла, организовали су продајну изложбу васкршњих радова у циљу прикупљања средстава за помоћ манастиру Хиландар што је само једна у низу хуманих акција које су на нивоу ове „мале“ школе организовали ове школске године.

И ове године је храм посвећен Светом Сави Српском у крагујевачком насељу Аеродром свечано прославио своју славу Спаљивање моштију овог светитеља на Врачару.Увод у ову евхаристијску радост коју доживесмо претходило је празнично бденије, којим је началствовао предстојатељ Цркве Божије у Шумадији Епископ Господин Јован са осморицом свештеника. Овим бденијем, уз учешће многих верника и ученика крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог (који су допринели појањем благољепију овог чина)је сведочено, да црвени живот, у својој изворности, само почива на богослужењу.

У Трећи Понедељак по Пасхи на дан Преноса моштију Св. Јоаникија Девичког 09. маја 2011. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у крагујевачком насељу Бресница у храму Св. Јоаникија Девичког уз саслужење свештеника Драгослава Степковића, Сава Арсенијавића, Захарија Божовића, Милована Антонијевића, Драгана Брашанца и Дејана Лукића, те ђакона Небојше Јаковљевића и Мирослава Василијевића.

У Историјском архиву Крушевца чува се ратни дневник једног хлебарника српске војске из Балканских ратова. Он је учествовао у ослобођењу Једрена од Турака 1913. године. Дневник је водио свакога дана. После турског пораза и напуштања Једрена он је забележио: „Мустафа Паша, среда, 20. март 1913. године. Господин Костоглу ми причао о Бици на Марици, под краљем Вукашином, код Черномена - Черомена. Вели ми да има једно тепе (старо место, п.п.), Срб Сенди код Мустафа Пашине станице - на северу код Новог Села. Ту је била жандармеријска касарна. Кад су ту копали, нађен је гроб са врло много покопаних, отуд и назив Срб Сенди - Срб угаснуће - Пропаст Срба".