На дан када наша Света Црква прославља велики хришћански празник Спасовдан, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Саринац надомак Крагујевца.

У велелепној светињи која Вазнесење Господње прославља као своју храмовну славу, окупио се велики број благочетстивог народа.

Данас, 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу која је пред две године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, у Ивањици, у Стекеровцима код Гламоча, у Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена, у четвртом веку. Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

На дан када Црква Христова прославља Оданије великог хришћанског празника Васкрсења Господњег, 1. јуна 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор крушевачки Господин Јован служио је у манастиру Наупари Свету Архијерејску Литургију и опело новопрестављеној монахињи Ирини.

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

У уторак 24. маја 2011. године када Српска Црква прославља и слави Свету браћи Ћирила и Методија, основна школа “Прота Стеван Поповић” у Чумићу свечано је прославила је своју школску славу.

Био је прелеп призор видети децу из основне школе која су дошла првенствено на Свету Литургију на којој је началствовао протојереј-ставрофор отац Милан Борота, како би заблагодарили Господу и принели му бескрвну жртву. Храм је био препун деце која су уз дириговање свештеника оца Милана Томића одговарала на Светој Литургији. Отац Милан је старешина храма Светог Петра и Павла у Чумићу, али свакако и путовођа деце из ове школе, будући да им предаје веронауку од првог разреда.

Црква Свете Тројице у Новој Вароши грађена је од 1857. до 1869. године. Ова богомоља је једнобродна грађевина са основом правоугаоника и полукружном олтарском апсидом. Црква је подигнута средствима тадашње Црквено-школске општине Нова Варош и "прилозима од писанија сељака и грађана". За изградњу храма тадашње турске власти дале су 10 хиљада гроша.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
са редовног заседања одржаног у Београду од 16. до 27. маја 2011. године

Дана, 24. маја 2011. године, на празник свете браће Кирила и Методија, Соколско друштво из Крагујевца, у сарадњи са Колом српских сестара, организовало је прославу Дана словенске писмености у Крагујевцу. У прелепом амбијенту Соколане, смештене у старој радничкој колонији, богат културно уметнички програм, увео нас је у срж овог празника, изазивајући радост на лицима присутних.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Јудео-хришћанско предање није током дуге историје свога постојања изградило, боље рећи, прецизно формулисало учење о злу које бисмо могли назвати демонологијом. Али у њему зато чврсто и константно постоји знање о томе да зло тј. да зли једноставно постоји и да су његова дела страшна и свуда присутна током целе историје људског рода. Отворимо ли новине зло је ту. Упалимо ли телевизор, пред нама ће само током једне вечери продефиловати незамисливо велики и болесно маштовити број призора зла. Оно нам је фасцинантно, морбидно привлачно, застрашујуће и у исто време интригантно. Pompa diaboli изгледа моћно, наметљиво и непобедиво.