Свети свештеномученик Јануарије. Овај светитељ је био епископ у Кампанији Италијанској. За време гоњења Максимијанова изведен је пред суд и истјазаван разним мукама.
Хришћани верују да када су га бацили у огањ, он се расхладио невидљивом росом, и мученик је неповређен стајао посред огња и појао Богу хвалу. Тада су му стругали тело гвозденим четкама, док се кости нису забелеле. Његове муке су гледали и ђакон Фауст и чтец Дисидерије, и плакали за својим духовним оцем. Тада су и њих везали, па заједно са епископом довели у град Путеоли, и бацили у тамницу. У истој тамници су били и ђакони Путеолијски Прокул и Сосије, и два проста човека хришћанина Евтихије и Акутион. Сво седморо је бачено сутрадан пред зверове. Међутим зверови их нису ни такли. Тада су их све мачем посекли, а хришћани града Напуља су пренели тајно тело светог Јануарија у свој град и чесно положили у цркву. Хришћани верују да су се до дана данашњег безбројна чудеса појавилс на гробу овога светитеља. Међу многим чудесима запамћено је и то, да је једна бедна удовица, којој је умро јединац син, узела из цркве икону светог Јануарија и положила на свога мртвог сина плачући и молећи се светитељу. И син јој је оживео. Свети Јануарије је пострадао 305. године.
Српска православна црква слави га 21. априла по црквеном, а 4. маја по грегоријанском календару.