После прочитаног јеванђељског зачала, Високопреосвећени Владика се обратио верном народу беседом:

„Из житија данашње Свете мученице Злате можемо се уверити како је предивно када човек заволи Христа. Када човек истински верује и када му је вера јака, а још има и љубав према Богу, онда за таквог човека нема никаквих препрека у животу које не може да савлада. Не савлађује он препреке, него благодат која је у њему. Видели смо, браћо и сестре, како је Света Злата, заволевши Христа, све друго сматрала за трице, чак и своје родитеље и своје сестре које су је наговарале да се привремено одрекне Христа, не би ли сачувала своју младост и лепоту. У њеном житију видимо да се она захваљује својим родитељима на љубави, сестрама на пожртвованости и каже: „Опростите, ја имам Христа за оца и Пресвету Богородицу за мајку, а светитеље за браћу и сестре“. Заиста, све невоље су биле лако савладане благодаћу Духа Светога који је у њој. Данашње Јеванђеље говори о исцељењу крвоточиве жене. Заиста, то је један диван и поучан јеванђељски догађај. Жена страда дванаест година, што је у то време била неизлечива болест. Она тражи помоћ од лекара и свих осталих, али помоћи нема. Међутим, дотиче Христову одећу и добија исцељење. Она зато рече: „Само ако се дотакнем краја хаљине његове, оздравићу“. Браћо и сестре, ова жена није страдала само због те телесне болести, већ је као крвоточива сматрана нечистом. Као таквој, нико није смео да јој приђе нити да је се дотакне, чак није смела да дође ни на молитву. То је за њу било много теже, од физичке слабости. Због болести је била изопштена из заједнице. Због тога што се сматрала нечистом, није пожелела да дотакне тело Христово, већ само крајева хаљине његове, сматрајући да ће и то бити довољно за њено оздрављење. Уједно, ово је и пример из кога видимо како нестварне божанске енергије прожимају материју. Чине је освећеном и способном да се преко ње пројаве чуда. Она се дотакла ресе на хаљинама и оздравила. Ова жена је у том тренутку осетила како ју је прожела божанска сила. Деловање силе Божије је такво да је крв одмах стала са течењем. Осети у телу да оздрави од болести. Можемо ли замислити каква је радост обузела ову жену. Чујмо шта се даље дешава! Христос је назива ћерком, док је старешине народне одбацују. На другом месту, она осећа присуство Бога, Христа и силу његову. У исто време, видимо да Христос осети да из њега изађе сила. Тада је питао ученике ко га се дотакао, а ученици одговарају да је велика гужва и да је могао то било ко бити. Христос на то одговара: „Осетих да изађе из мене сила, и та се сила пренела на ову дивну покајницу“. Она је сагледала целокупан свој живот и тако је осетила да се пред њом налази онај који је од сваког греха већи. Из овог поучног штива видимо да је Христос са својом божанском силом сав на земљи и на небу, те да је његова сила откривена за служење управо људском роду – није дошао да му служе, него да служи другима. Зато нас он позива да узмемо њега и да нам буде на спасење.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Митрополит шумадијски Јован је у току Литургије положио руке на протођакона Небојшу Јаковљевића, вишегодишњег ђакона при Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, и тако га произвео у чин презвитера. Том приликом му је упутио очинску поруку:

„Нема већег дара који Бог може дати човеку од служења Божанске Литургије. Тај се дар даје само изабранима и призванима. Но, свако од нас је на свој начин призван да испуни своје служење. Данас, поред литургијске радости, имамо радост што ће ђакон Небојша Јаковљевић данас бити рукоположен у чин свештеника, те се зато помолимо Богу да му буде милосрдан и да му пошаље благодат своју која ће га чувати и штитити у многим животним ветровима. Замолимо њега да се он моли за нас. Драги ђаконе, данас се завршава твоја дводеценијска ђаконска служба. Дете моје, данас примаш једну већу и узвишенију, али у исто време одговорнију службу. Бити свештеник није занат, већ како Свети Оци кажу мучеништво. То мучеништво се састоји у томе да оправдаш своје високо призвање. Свештеничка служба, ђаконе, тражи зрелог човека. Тражи човека који је испуњен Богом; човека који целог себе даје у службу Богу и другима. Дакле, Небојша ти данас примаш свештенички чин и постајеш слуга, а не господар. Молим те да ово имаш на уму. Ти данас постајеш слуга Божији, слуга Божијег олтара, слуга народу Божијем. Докле се год будеш осећао као слуга, разумећеш да имаш домаћина над собом. Када престанеш да се осећаш као слуга, већ мислиш да си господар који може да говори, изгубићеш своје призвање. Од свештеника се тражи да се труди, колико је то могуће нама људима, да живи анђелским животом. Немој да се плашиш тога. Плаши се само своје гордости и сујете, свог ега. Да би се могао плашити тога, свима нама служитељима олтара је потребно да имамо страх Божији. Докле год будеш осећао страх Божији у себи. Докле год будеш имао страха Божијег, владаћеш се као слуга – као слуга који очекује да добије награду за то што је служитељ. Брате мој, треба да се трудиш да твој свештенички живот буде не толико у речима. Избегавај многе речи, већ делима показуј да си заволео свештеничку службу и да делима будеш пример другима око себе. Али ако мислиш да само тебе треба слушати, онда је то на пропаст твоје душе. Увек треба да имаш на уму да ли ћеш као човек и свештеник моћи да даш одговор за све дарове које ти Црква даје. Докле год будеш осећао да су то дарови Божији, дарови Цркве твоје, онда се не бој. Када будеш помислио да својим даром можеш да мудрујеш другима, пропашћеш и ти, али повући ћеш и оне које ти је Црква одредила. Света Тајна свештенства је неизмерно дар Божији. Она се даје изабранима. Ако ниси осетио призив Божији до сад, сада је право време за то. Данас примаш силу и благодат Божију. Као што данас рече апостол Павле, пазите да узалуд не примите Духа Светога. Свештеничка служба је већа од царске. Цар Јустинијан је, упоређујући свештеничку службу са царском, рекао: „Свештеничка служба је божанска, док је царска усмерена и управља људским делима“. Када приступаш служењу Литургије, или било којем свештенодејству, приступај са вером. Када водицу светиш, призивај благодат Божију, али то ради са страхом. Нарочито када треба да служиш Литургију, сети се своје недостојности. Нико није достојан да приђе, а камоли да служи! Но, ми се не уздамо у своју моћ, него у благодат Божију. Благодат ће надоместити све наше недостатке само ако имамо смирења и недостатке људске. Када приступаш служењу, сети се речи које је Господ рекао Мојсију: „Изуј обућу своју, јер место на коме стојиш је свето“. Није само храм свето место, већ је свака стопа на земљи света. То све зависи од наше вере, колико га доживљавамо. Пази на себе, дете моје. Пази на науку Божију! Имај љубав, а не знање. Ако се будеш ослонио на своје знање, сети се апостола Павла који каже да знање надима, а љубав изграђује. Ако будеш имао љубави према Богу, имаћеш и према Цркви, парохији, породици и братству. Ђакон Небојша ће данас бити рукоположен у чин свештеника и биће постављен на четврту парохију при Саборној цркви у Крагујевцу. Одлазиш на једну парохију на којој је дуго година био један добар свештеник. То је лик нашег свештеника Зарета. После доброг свештеника није лако бити добар, док је после лошег лако. Немој да се обесхрабриш, јер добијаш благодат Духа Светога. Питај! Немој мислити да никога не треба да питаш. Онај који не пита, брзо ће залутати и кад тад, ће се оголити његов живот. Ми нисмо мудраци. Мудар је само онај човек који Бога има и живи по науци његовој. Нека ти је Богом благословено и памти овај дан до краја свог живота. Преко руку епископа које се полажу на твоју главу примаш благодат Божију. Желим ти да останеш у тој благодати. Желим ти да те Дух Свети, којег примаш данас, води и руководи. Нека ти је срећно и Богом благословено“.

Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

протојереј Срећко Зечевић