СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА СА ПРИЗИВОМ ДУХА СВЕТОГА НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА СА ПРИЗИВОМ ДУХА СВЕТОГА НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

У понедељак 2. септембра 2024. године, једанаестог по Духовима, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију са молебаном за почетак нове школске године у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Света архијерејска литургија се већ дуги низ година традиционално служи због почетка нове школске године у богословији Светога Јована Златоустог.

Светом сабрању присуствовали су ученици богословије и верни народ, који је дошао да измоли од Господа благословени почетак нове школске године.

Високопреосвећеном су саслуживали: ректор Богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, Архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, Архијерејски наменик левачки протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Александар Борота, протојереј Дејан Марјановић, протонамесник Александар Сенић, протонамесник Владан Костадиновић, јереј Александар Мирковић, протонамесник Драгиша Богичевић, јеромонах Јован (Прокин), протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Милан Миладиновић, Лазар Марјановић и Сава Матић.

За певницом су појали богослови са професором појања Иваном Топићем, и братство храма.

По прочитаном Јеванђељу по благослову Његовог Високопреосвештенства беседио је ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, који се обратио пре свега ученицима богословије:

“Драга браћо и сестре пожелео бих у име нашег Митрополита и свих професора добар почетак нове школске године. Како то бива на самом почетку, треба да се подсетимо куда смо кренули јер сваки почетак није циљ сам по себи. Када год говоримо о почецима ми подразумевамо и укључујемо и крајеве, ма колико ученицима првог разреда изгледало далеко али ипак корак по корак па ће доћи и тај тренутак завршне године. Желео бих да кажем ученицима првог разреда какве су специфичности наше школе? Наша школа јесте слична и различита од свих осталих школа. Оно што се тиче знања и учења, то је мање више као у осталим школама. Али оно што се издваја јесте ваш начин живота. Од овога момента и дана ваши животи треба да се промене. А ви од данас све више треба да изграђујете хришћански начин живота. Тек данас ступате на ту стазу. Хришћански живот имате те карактеристике које ћу данас поменути. Чули сте како Господ нас позива да будемо као деца, као што сте ви. Шта је то поред многих других ствари карактеристично за децу? То је поверење. Деца имају поверења у своје родитеље имају генерално поверења у старије, и тешко могу да замисле да их родитељи могу преварити или повредити. То је оно што нам Господ саопштава и један од првих корака наше вере јесте поверење. Ако као деца осећамо родитељску љубав, као хришћани треба исто тако да будемо свесни и да осећамо Божије присуство и љубав. Обраћам се ученицима првог разреда, треба да имате поверења у своје професоре. Не постаје се хришћанин само тако, већ у контакту са људима који нас приводе Господу. Ту улогу у вашем животу имаће ваши професори. Већ вас позивамо да имате поверења у своје професоре. А то је да ако вам нешто кажемо да макар размислите да ли ћете да послушате или нећете да послушате. Ово вам говорим јер ми је јасно да нећете послушати. Али ево са овог места вас позивам, да размислите о нашим речима. Оно што је карактеристично за хришћански начин живота јесте да вам га не можемо на силу усадити. Према томе ту нам је потребна ваша сарадња и опредељење да ви хоћете то да урадите и да живите хришћански. Хришћански живот и оно како га будете усвајали и како будете саздавали поједине елементе тог живота па и многим људима са стране то изгледа као један низ ограничења. Немој ово, оно, ово није у реду... и тако читав низ великих и малих закона. На крају испада да ми можемо нашу веру да тумачимо као низ ограничења. Суштина наше вере нису ограничења, не говоримо ми вама немојте ово само зато што је смисао сам по себи. Већ зато да бисте ослободили ваше емоције, време ка нечему што је много значајније. Није смисао ускраћивања код спортисте да би он био ускраћен од нечега већ да би сутра могао да победи у утакмици. Дакле, оно што ћете ви учити и на то подсећам и старије ученике, јесте пре свега сусрет са Господом и радост која произилази из тога сусрета. И то пре свега у оквирима богослужења, слављења Господа и у овоме што будете радили на часу. Смисао и циљ наше вере јесте радост у Духу Светоме. И из тог разлога да би ослободили наше време и жеље потребно је да се неких ствари одрекнемо неких ствари којих се одричу спортисти што се одричу одређених ствари које би пријале зарад виших циљева. Ја бих то волео да имате у виду када вам буде било тешко да постите, да идете у цркву, да је крајњи циљ то је радост у Духу Светоме. Другог и већег циља не можемо да имамо. Ето са тим речима ја вам желим још једном добродошлицу ђацима свих разреда, посебно ученицима првог разреда”.

Беседа протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу и редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду

У наставку свете литургије Митрополит Јован, рукоположио је дипломираног богослова Владимира Марјановића у чин ђакона.

Том приликом Високопресвећени се обратио рукоположеном и верном народу:

“Драга браћо и сестре данас имамо троструку благодат.

Прва што служио свету литургију, другу што чинимо призив Светога Духа, трећа благодат је што ће ипођакон Владимир Марјановић из Крагујевца бити рукоположен у чин ђакона, а сутра ако Бог да у цркви светог Димитрија бити рукоположен у чин презвитера када ће му се одредити место његовога служења Богу и народу.

Па да се данас помолимо Богу за њега да благодат коју данас прима да чува и да је не изневери. Да благодат Духа светога буде стално у њему и да се Дух Свети не гаси у њему. Владимире, ти ћеш данас бити рукоположен преко моје недостојности у чин ђакона. Ништа није чудно што је Црква тако одредила да је први степен свештенства ђаконски чин. Зашто? Зато што је служба ђакона да служи. Онај слуга који не уме да служи Господара и који није научио слушати никада неће да научи да се влада. Зато служити Господу може човек само истинском вером, љубављу, надом, кротошћу. То је начин како можемо служити Богу а када на тај начин служимо Богу тада можемо да послужимо и онима који су око нас. Ја верујем да ће овим рукоположењем доћи до промене код тебе. Ако се не будемо променили и ти и ја и ако се свакога дана не преображавамо ништа нам неће помоћи, никакви чинови. Али благодат се кроз смирење даје, благодат је сам наш Господ Христос, и благодаћу се сами спасавамо. Зато те молим да чуваш ово призвање на које те је Господ призвао да не осрамотиш своје призвање. Јер за свештеника се бира из народа и када год имамо рукоположење ми потврђујемо да смо народ Божији. Ми који имамо ту благодат да служимо свету литургију, а литургија је живот. Зато те молим да имаш увек на уму, када улазиш у храм а посебно када приступаш светом богослужењу, да чуваш оно молитвено правило које си добио и да никада без молитвеног правила не улазиш у олтар. Ако се правилно молио, а правилна молитва је она из смирења, онда ћеш се смиравати. Што се више будеш смиравао све ћеш више благодати примати, а све док мислиш да поседујеш не знам шта, онда ће благодат одступити од тебе и од свакога од нас. Нека ти је срећно и Богом благословено. Чувај своје призвање на које те је Господ призвао”.

Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

После заамвоне молитве, прочитана је молитва призивања Духа Светога на почетку школске године у којој смо се помолили Господу да: “Отвори умове, срце и уста слугу твојих, да би усвајали силу закона Твога и са успехом схватали корисне науке које им се предају, у славу Пресветог Имена Твога, на корист и напредовање свете Цркве твоје, и познали добру и савршену вољу твоју”.

Ученици богословије су покропљени освећеном водом, као знак благодати Божије која их води и руководи у учењу Закона Божијег.

ђакон Александар Ђорђевић