УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - СЛАВА ЦРКВЕ У САРАНОВУ

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - СЛАВА ЦРКВЕ У САРАНОВУ

Данас када мајка црква шумадијске епархије слави своју славу- Успење Пресвете Богородице народ питомог шумадијског села Саранова изабрао је да исти празник буде потпора и заштита њима и њиховом селу и то само две године по изградњи Саборне цркве у Крагујевцу, а сада већ давне 1886. године. Знао је овај народ да све своје бриге и надања може поверити на молитвено старање Мајци Божијој, јер ко може умолити боље Сина до мајка. Зато се у овом месту ништа мање торжествено није прославило Успење Пресвете Богородице, него било где, где су подигнуте цркве у част њеног Успенија. За села која нам полако одумиру, славе цркве су не само сусрети са људи са Богом, већ и сусрети људи међусобно. Од силних послова и радова на ономе што им је Бог дао овај празник је био идеална да испуне оно што се молимо на сваком богослужењу, а то је да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.

Свету Литургију предводио је архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић из Тополе, а саслуживали су: умировљени архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор Драгослав Степковић из Саранова, умировљени парох рачански протојереј Ненад Савић из Тополе, протојереј Младен Ђурановић из Јарушица, протојереј Влада Бранисављевић из Раче, протонамесник Бранимир Товиловић из Наталинаца, протонамесник Дејан Шишковић из Лапова, протонамесник Ивица Камберовић из Сипића, ђакон Бојан Миленовић из Сопота и ђакон Марко Арсенић из Лапова. За певницом су доминирали богослови наше крагујевачке богословије. Црква је била мала да прими сав народ који се тискао да буде ближе престолу Божијем пред којим се уснула и вазнета Богородица моли за све оне који јој се молитвом обраћају. Беседу је произнео отац Дејан из Лапова говорећи о саборности на Светој Евхаристији на коју нас је данас позвала Пресвета Богордица као око свога одра, али упућујући нас њеном Сину који њену као дете чисту душу прихвата у своје наручје. Честитао је народу који је изабрао Богородицу да буде њихова заштитница, како њима, тако и њиховим прецима и потомцима, јер је она часнија од херувима и неупоредиво већа од серафима.

После крсног входа око цркве уследило је сечење славског колача и трпеза љубави око које су се постарали домаћини данашњега дана. За трпезом смо се радовали и гостили, певали и играли, а све у Славу Божију и Његове Пречисте Мајке.

Велику захвалност дугујемо оцу Мирољубу Блажићи и његовој породици који су све испратили да буде свето и честито.